20. oktobar
УРЕНЕ
Да ( 1
одн "Ен »
А нове књиге и позоришне претставе може се казати да су постале стварна по-
наших трудбеника. За музичку уметност још
"увек се не може рећи да је постала
својина широких народних маса у оном смислу као што су књиге и позориште иако се из године у године приређује све већи број кондерата. ј
Тежиште васпитно-музичког деловања усредсређено је на рејонске концерте и на концерте у већим предузећима и насељима, Ради лакте организације ових концерата основана је прошле године Пословница за културно-уметничке приредбе ИОНО-а. За кратко време она је приредила преко седамдесет концерата, изводећи пред трудбенике на периферији, у предузећима и насељима наше најпознатије уметнике. Кроз уметничке програме и вечери народне и забавне музике, Пословница је створила широку могућност свим нашим људима за разноврснију културну забаву.
Тако је недавно у фабрици гуме „Рекорд“ дат концерт народне музике. Мноштво сељака, који тек што су дошли у индустрију, присуствовали су концерту и први пут запљескали уметнику. Они су тражили да им се чешће приређују овакви концерти. У „Железнику", грађевинском предузећу „Полет“, „Бродари“ на Чукарици, „Стаљинграду“, „Сутјески“, Кијеву, Раковици, наши радни људи, такође, могу да се упознају са музичком уметношћу, јер је само у току два месеца изведено тридесет концерата, од којих су поједини били бесплатни. Програми су били састављени од народних песама и лаке забавне музике. Концерте треба очувати и даље, све док не постану стална потреба. Али, на рејонским концертима ситуација није ни најмање похвална. Пословница организује концерте, а дворане су скоро редовно — полупразне. У Првом, Трећем и Осмом рејону отказан је досад по један уметнички концерт, јер у дворани вије било никога, Тако је отказан и концерт Пинкаве и Липовшека у Дому културе Трећег рејона. Док су
____неких приредби ||
; |
се прошлих година појединци залагали за концерте и агитовали на све могуће начине, дворана Трећег рејона била је пуна. Кад су они, који су се залагали отишли на друге дужности, опало је интересовање за концерте. Значи да само захваљујући залагању појединаца, да се народу да права музика, Дом културе Трећег рејона постао је права концертна сала, чак са извесном му-
зичком традицијом, — а не захва-_
љујући систему руковођења, на једној принципијелној линији да се музичка уметност систематски негује. Овај случај отказивања концерта Пинкаве и Липовшека најбоље то показује.
Да ли је ико у синдикалним подружницама Трећег рејона казао својим члановима коју реч о том концерту, о Пинкави, најбољем виолинисти Загреба и о томе шта ће и за кога свирати. Да ли је рејонски савез обавестио своја културно-уметничка друштва Да ли су културно-просветни активи (било шта предузели да се посети концерт7 Ова питања остају отворена, јер у дворани на дан концерта није било више од двадесет људи. Истина, овог пута се може замерити и Пословници, што је форма плаката била иста као и за Коларчев универзитет, на коме су Пинкава и Липовшек три дана радније имали концерт, Типови слова и иста црвена боја направили су забуну. Свако ко је видео тај плакат помислио је да се односи на Коларчев универзитет. |
Али, јасно је да ова формалност није од прворазредног значаја, као што то нису били. ни приговори на конференцији са секретарима рејонских савеза, управницима домова културе и културно-просветним референтима, да се штампа мали број плаката, да дневна штампа не популарише концерте и друго. За три симфониска концерта са Цауном, у Коларчевој дворани, карте су ра-
„спродане муњевитом брзином, а да
штампа скоро није ни забележила ове концерте, Да се ту не ради само о квалитету концерта, навешћемо још један пример. На малу но тицу у „Политици“ да ће се одржати генерална проба за џез-такмичење, у којој се не спомиње дан так-
_калне подружнице да требују мно-
; ата и пр За . Ји Ветииј штво карата Сви су већ до четврт- | _ домовима нултуре ли" " ____Треба отклонити слабости у организацији и популарисању
У синдикалним подружницама постоје месечни и тромесечни планови у којима су предвиђене колективне посете изложбама, биоскопима, по-
·зориштима и другим уметничким местима, али о концертима нема ни речи, Синдикална подружница „29 новембра“, предузећа за кожну галантерију. у требовању 42 карте за џез-такмичење образлаже овај број
тиме што до тада није тражила кар-
те ни за какве концерте, а у предузећу има преко 400 лица. Коментар није потребан. Само се поставља једнб питање: шта је досад радило тих 400 људит Зар ни један концерт, ни једну музичку приредбу нису организовано посетили7 А самим тим, што то сматрају као разлог да им се изда целокупан тражени број карата, вероватно и не слуте то као своју грешку. Само, сада се поставља и друго питање; за кога се онда приређују рејонски концертиг Није ли тако и у осталим синдикалним. подружницама и масовним организацијама и није лито постала типична појава којом се, нажалост, наша музичка критика уопште не бави,
Или се, можда, фама о неразумљивости музике за широке народне слојеве још увек није сломила. Она се сама неће сломити. То наслеђе капиталистичког света треба енергично ломити, свакако енергичније но што је оно из генерације у генерацију одвајало уметност од народа. А ко ће ту да се бори7 Пословница са своја три службеника или синдикалне и фронтовске организације којима је неодложив задатак подизање кулфурног нивоа радничке класе,
Сем тога, не задовољава ни распоред концерата по рејонима. Пословница се ту руководи техничким могућностима, због чега се догодило да је у Трећем рејону приређено четири уметничка концерта и један одложен, а у Петом и Шестом рејону ни један. Али, у томе и јесте организациона способност, наћи дворану и уредити је за концерте и тамо где је нема на први поглед. Пословница ће морати да нађе рештење, иначе два велика рејона остаће по страни музичког живота. Најзад, време је да се отпочне са недељним преподневним концертима у домовима културе, а не приређивати и даље, у ствари репризе, Време је да се подигне ауторитет у рејонским дворанама. То се неће постићи ако уметници и даље наставе своју праксу да један те исти програм _ експлоатишу · годинама.
МЗ ОРО ЛОСТ И БОЈ РА ДА
Како је Београд добио трамвај
ретењски устав, од 1835, изменио је
„турско стање" које је дотле вла-
дало у Србији Одредбе овог но вог акта први пут су поменуле и општину, као административно-управну јединицу. Четири године доцније, а после поделе Србије на округе, срезове и општине, донесен је закон о општинама.
Први закон о општинама делио је општине на класе, Београд је био у првој класи, остале вароши припадале су дру-“ гај, док су сеоске општине сврстане у трећу класу. Општинама су управљали „општинари", доцније одборници, који су доносили одлуке о месним потребама. По закону је, на челу београдске општина стајао претседник, који је, једно време, вршио дужност и управника вароши Београда, док су на челу варошких и сеоских општина били кметови.
__ Заједничка путовања; сустизања и престизања првих општинара на том заједпослу, њихова неразумевања и добијали су, каткад, оштре размере. Јер, Београд је и у техничком подизању, као и у целокупном политичком, привредном и културном животу био сав у а са прошлошћу и заосталошћу. Сукоби су били спољашњи и унутрашњи, у схватањима, навикама и предрасудама, у
И сама спољашња слика Бео а показивала је те супротности, а једној страни биле су још опале и ниске куће, зе великим и запуштеним баштама пред
или искривљеним тарабама, ва кимнама на многим угловима, са роштиљима, а на другој страни — отпочињао је тзв. великоварошки живот.
М зато је свака новина, нарочито на техничком пољу, имала своју предисторију. Такав је случај и са увођењем електричне струје, као и првог трамваја. Јер, док је заосталост, нарочито 4 трашњеости кућа, шоу
пуном јеку паревала, отл Пе борб ј е је а за спољашњи преоб „узимала _ маха,
журило се и хватао се корак с време-
ном. Али, на извесним несхватањима и кОнЗерВТИВИУМУ појединих чи-
нилаца, јављао се један нов ред просвећених људи, појединаца, који "су у тековинама и напретку технике ви-
"су неколико година после прве сијалице. Прве општин“ ском биле су више око тога, да ли да се уведе ел. или гасно осветљења. сталица за један _ или други начин оне града је доста, само стање осветљавања Београда фењерима, У из 1886, и ја овако:
„Све што са на осветљењу вароши могла урадити = јесте "повећање Броја општинских фењера. ем шле тодине било је 61 општинских "њера поред 285 механџиских, који се сви укупно пале сваког вечера. Добијали смо многе и многе молбе за ф али "и без тога увећеали би њихов број, да се
_ || нисмо морали кретати у границама
та. Ипак зато могли смо додати 42 фењера." У то време Београд је имао око 6.000 кућа и нешто преко 50 хиљада становника. Буџет општине износио је око 580.000 динара, од које суме више — од половине је ишло на персоналне издатке, а остало на јавне радове
На одборским седницама, поред осветљења, непрестано се говорило и о водоводу, саобраћају, калдрми, кеју и другим проблемима проширења и улепшавања града. Сем чланова општинског одбора, У скусији је, често, учествовала МА шира јавност, Сами званични кругови
дили · „дуту и опширну писку, У циљу оба
вештавања са иностр општинама и стручњацима", Зи
а и је сама расправа о врсти ЗИке ења имала дугу и опширну дискусију, победила је напреднија струја. Општина јв 1891 закључила уговор са Периклесом Цикосом, из Милана, коме је, за рачун основаног Срп ранцускот друштва уступљена конц а електричног осветљења и „варошких железница",
"Према уговору, цела трамвај мрежа обухватала је за прво време 1. име тар, с тим да се доцније, према потреби, продужи. Прве линије кретале су се од Калемегдана до Славије, у дужини од' 2 м. « ла је ишла 1400 метара стим до ицирског дома, одатле са јела и поред Железничке станиспуштала на Савско _ пристаниште У дужини 2.400 метара, ази од Теразија и иде ка Новом ; ова пруга поред редовног превоза путника служиће и за мртвачке спроводе“. За пролеће идуће године било је предвиђепо тређање танчидерске линије 5 куло дуге, | рска пруга је одмах да добије механичко вучење,
Изглед Теразија 1894 године
„На почетку 1893 Ма д. је д
дож ће се „служити на осталим линијама коњима".
Уговор са Периклесом Цикосом предвиђао је, даље, да сви путеви буду на челичним шинама са жљебом у унутрашњости вароши и привременим деловима. У колима је било 32 места, 16 за седење и 16 за стајање на платформи. Цена на првим трамвајима износила је 10 нара на градским линијама, а 30 пара за Топчидер На простору од 5.000 квадратних метара, на Цариградском друму, прекопута данашњег Студентског дома, друштво је подигло депо, који је дуто био познат у Београду као „трамвајске штале".
На дан првог бе: а 1892 године свечана је пуштен у саобраћај први трамвај, Овом приликом „Општинске новине". донелв су извештај о том занимљивом догађају: | 3 "„Око 1 часова пре подне стајала су два вагона пред здањем Суда Општине вароши Београда. Чим су се у њих сместили претс ци општине г. Милој Р. Маринковић, чланови суда, г.г. рници и општински чиновници воз је кренуо и за неколико тренутака био пред друштвеном канцеларијом на Теразијама, где се слетло доста света да присуствује. Простор између д ене канцеларије и воза био је заузет радозналим светом тако, да је начињен пролаз из друштвене канцеларије до воза",
Одмах после пуштања прве пруге Калемегдан—Славија, пуштене су и линије Сав разије и Теразије—Ново гробље, е и други део
концесије — Београд. ио електрично
· осветљење. Годину дана доцније, 1894,
преко трамвајских шина клизнули су први електрични трамваји у Београду, | Ва ИРИГ 205 2
'мичења, пожуриле су многе синди-
Стално обнављање програма. треба поставити као неопходан задатак уметницима и нека то постане услов њиховог ангажовања. Е ДД.
НЕ
На Првој ликовној изложби Савеза културно-уметничких друштава Југославије, рад Гојка Бобића „Из ложионице“ награђен је са десет хиљада динара.
ДАНИМА АНА Крашике кулмицине вести
Преподневне претставе у београдским биоскопима
ЕТ београдских премијерних биоскопа увело је, од 24 овог месеца, преподневне претста-
ве. Претставе су намењене трудбеницима који раде у поподневним или ноћним сменама, као и ученицима у привреди. Овом новином 0могућено је и њима да редовно прате наш филмски репертоар. Биоскопи „Београд“ и „Славија“ даваће претставе у 10 часова, „Звезда" у
10.30 часова, док ће у „Јадрану“ и „20 октобру" претставе почињати У 13 часова.
Нека избори за органе Народног фронта буду још један доказ наше спремности да под руководством наше Партије и друга Тита извршимо задатке четврте године нашег Петогодишњег плана!
МАЛИ РЕЧВИЕ
АНАЛОГИЈА грчка је реч и значи: сличност, истоветност, једнакост или сагласност у особинама и односима, Закључак о аналогији, логичан закључак на основу сличности извесног броја особина и односа у њему.
ТЛОРИФИКАЦИЈА новолатинска реч која исказује: слављење, прослављање, величање, обожавање, велико поштовање. ГЛОРИФИЦИРАТИ. значи славити, величати, уздизати хвалама.
МАКИЈАВЕЛИЗАМ учење Флорентинца Николе Макијавелија, изложено у његовој књизи „Владалац“. Он препоручу“ је да се владаоци придржпвају само неограничених начела мудрости, не везуЈући се никаквим моралним и сентименталним обзирима, да не презају ни од каквих средстава да би дошли до циља. Суштина учења Макијавелијевог је: да циљ оправдава средства
МАКИЈАВЕЛИСТ је онај који се руководи или који сматра да се треба руководити горњим начелом.
МАКИЈАВЕЛИСТИЧКИ је рад у духу макијавелизма и значи подмукао, неверан, безобзиран рад и да је главно по-
стигнуће циља, не бирајући средства,
ДЕТЕРМИНАЦИЈА је одређивање, утврђивање; одлука. одлучност, одредба; логично сужавање обима једног појма проширивањем његове садржине, чиме се долази од општих до мање општих дрва: синтеза отиштих појмова у по-
Број посетилаца у биоскопима, који је износио децембра месеца 1948 око 770.000 гледалаца, у децембру прошле године попео се на 990.000 посетилаца. Због толико ве-
· ликог прилива посетилаца уведене
су преподневне претставе. Сам репертора, предвиђен за квартал 1949,
није могао у целости да буде изве-
ден. Тако се филмови „Лице једне жене", „Крађа бицикла", „После љубави“, „Али Баба", „Две сестре из Бостона" и „Рудник Зора" приказују тек у овој години. Поред њих, у току године, даће се још „Седми крст“, „Сарабанд", „Моја драга Клементина", „Мочвара“ и „Јон Рајнис".
ж
Припреме за Други републички фестивал
двадесет девет београдских син-
дикално-уметничких друштава
врше се озбиљне припреме за Други републички фестивал, на коме ће учествовати најбоља синдикална друштва Србије. За фестивал, који ће почети 11 фебруара, београдска друштва су подељена у пет група. Најбољи из ових група бориће се међу собом ко ће репрезентовати Београд. На овом фестивалу такмичиле се друштва у целини, а не у појединим секцијама, као што је то било на Савезном фестивалу.
Х
Научно-популарна предавања у Е предузећима
У ПРАВЕ народних универзитета рејонских савеза културно-просветних друштава пребациле су тежиште рада на већа предузећа. У последње време одржана су научно-популарна предавања у многим предузећима. У којима је раније било само политичких конференција и предавања. По броју одржаних предавања и њиховом квалитету предњачи Шести рејон, а за њим долазе рејони Седми и Први. Сва предавања наишла су на добар одзив.
Хх
Течајеви страних: језика у Првом и Другом рејону
ЕЈОНСКИ савези културно-про-
светних друштава при Првом и
Другом рејону организовали су течајеве страних језика. Тиме је омогућено грађанима ових рејона, који показују вољу да науче чеки страни језик, да у кратком времену стекну основу за даље усавршавање и дубље упознавање изабраног језика. Како су грађани схватили ове течајеве најбоље показује пример Првог рејона, где се пријавило много више лица, него што је течај могао да прими, На течајевима се учи француски, руски и енглески језик. Упис за течај у Седмом рејону је у току.
зовкеоовевовео (Омладинац
(Рад Душана Ристића)
Крежеежеке кеј есеје кос око
|| Изложба ликобних секција || | кулбрино-улмешнићљких друмабаово
~
дом или; Ја сам
ТОООМ ИЛИ.
7", ОНАВЉА се једна стара прича. | Народ је то поставио још давно, | али млађи обично не памте ста• ' ре народне приче, па се дешава
| да се греши и у ономе што су још стари исправили. Ето, два малишана
се свађају. Кладили су се ко је боље и
правилније рекао. И дошли на суд. Да-
боме, — коме ће него судији за та питања — професдру српског језика.
— Чико, знате, ми смо обојица ученици трећег разреда гимназије, али нећемо на суд пред професора у гимназији, него' пас ево к Вама. Злате, ја кажем да је правилније „ја сам задовољан тобом". а мој друг каже: „Ја сам задовољан с тобом", Мепи се чини да његово не ваља, али нисам баш ни ја сигуран. — Тако је говорио Павле.
А Милан;
— Знате, — ја мислим онако како говори већина, дакле то ће бити боље, Ето, — и наши наставници баш тако кажу. Ја сам записао да је и мој професор српског језика рекао у учионици, на часу: „Ја сам с тобом задовољан." Тако чујем свуда. И моји родитељи тако говоре. Даље ја и не мислим, али ме сад Павле натерао да дођем к Вама, јер, знате, овде је у питању биоскоп; Ко изтуби плаћа карту за биоскоп...
— Полако, децо, немојте се свађати! То и није лепо, али ми је одиста врло пријатно кад се и млађи тако занимају питањима језика и правописа, кад се већ мали бој заметнуо међу вама, 6ој у коме неће бити ни мртвих ни рањених. Ето, лепо је то, почните ви расправљати питања из језика и правописа! Немојте чекати нас старе и старије. Радита ви, мислите, расправљајте. 85-тде се на слажете. ту питајте нас старије. Ја ћу вам увек радо помоћи... Али ми је жао што овом приликом нема ништа од биоскопа! Не можете ни један ни дру“
ги у биоскоп... Видим, — сад вам је одмор, полугодиште се завршило, али која корист: — обојица сте изгубили, тојест
— ниједан није добио!
— Како тот! Како то може бити Нерешено, даклет Ззр и то може бити7 Молим вас, чико, немојте се шалити; реците нам, нестрпљиви смо, а и, знате, обојица имамо исту оцену из српског језика. па је и ово једно мало такмичење.. — Тако су готово у један глас говорила оба дечака.
— Не, не, нема ту шале! Обојица сте изгубили. Или, ако баш хоћете, — обо+ јица сте добили! И један и други имате право, И један и други од вас казао је сасвим правилно.
— Зар и то може бити — зачуђено питају. — Може, може. Само слушајте. — Да
бих вас одмах умирио, прво једна мала пресуда и погодба. Ви имате исту оцену, дакле — знате углавном подједнако. То је ваш. професор утврдио. А ја сад то потврђујем. Боље је да обојица добијете. И то овако: обојица сте у праву, обојица правилно мислите и товорите, па лепо један другога да частите: платите један другоме карту. и мирна Бачка!... А сад пазите. МУ Београду се доста често и од школованих људи може чути да кажу: Ја сам с тобом задовољан, а уствари су мислили; Ја сам тобом задовољан, Шта то значић Отац каже сину: Ја сам тобом задовољан, — што значи; Ти ми причињаваш задовољство, ти си предмет мог задовољетва, ја сам твојим радом, твојим успехом, уопште — тобом _ задовољан. Али ће отац исто тако рећи и: Ја саме тобом задовољан, што значи: Ја им ти смо задовољни нечим трећим, ручком, послом и слично, или пеким трећим, другом, пријатељем и сличио. Кад вам професор каже: Ја сам тобом задово“ љан, то значи да му ви чините задовољство, да сте ви предмет његова задовољства. А кад вам каже: Ја сам с тобом задовољан, значи да сте и ви ми он задовољни нечим трећим или _ неким трећим, тј. да вам обојици неко трећи или нешто треће причињава задовоље ство... Ја претпостављам да сте ви мислили исто, али сте према ономе што сте ми рекли обојица у праву, јер, као што видите, и једно и друго је правилно, само што су то два различита значења. Сећате ли се оне реченице: Мачка се игра мишемт Шта то значит
– , сад знам! — уграби Павле. то звачи — миш се баш не игра, јер му им није до игре с мачком, нето га је маца зграбила, преврће га, грицка га, игра се њиме! Јер, кад бисмо рекли: Мачка се игра с мишем, — значило би да се они узајамно играју: и мачка с мишем, и миш с мачком. А то некако не иде.
— Тако је, Павле! Сад треба да вам је обојици јасно. А сад, пре него одете У биоскоп, да вас потсетим како су и наши стари, обични сељаци, људи прости и без школе, размишљали о језику. Сећате ли се оне приче „Гњечио грожђе с главом"ћ — Кладила се два другг КАО ово вас двојица, које је боље: гњечио грожђе главом — или; Гњечио грожђе с главом. — Сад вам је јасно: није човек гњечио грожђе главом, сваки грозд и свако зрно у каци притискивао главом и гњечио, нето просто — с главом на раменима, имао је главу као и сав свет на раменима, али је грожђе гњечио #0гама, јер онда није било муљача,.. Тако су се и ова два пријатеља само насмејала кад су видели да је то лепа шала, плина у којој има и збиље,.. Ко зна, — можда су то били баш неки ваши дедови. Али су се они после тога само смејали, а ви ето зарадисте и биоскоп...
— Па ипак, — један је од нас у пра+ ву! Ја сам мислио... ;
= Знам, знам зли нема ту ја сам ми слио", ви ми пре нисте рекли шта је ко мислио, него сте ме само питаји које је правилније. А правилно је и једно и друго, Дакле, — имате право и један и други! Онда: обојица у биоскот! А да се не бисте и цаље препирали, — ево вам за обе карте. Мако немам мучто пара, ипак за оне мале пионирске, које не стају тако много...
И тако се заврши овај наш пријатни разговор. Одоше моји малиттти У
биоскоп... а
: