20. oktobar
ИНТЕНЗИВНИЈИ РАД
ЕЋ три месеца траје шестомесечно такмичење које је организовао Савез културнопросветних с друштава НР Србије. Срески, градски и обласни савези наше Републике и многе масовне организације покренула су у овом периоду интензивнији рад на пољу народног просвећивања. Највећи и најодговорнији задаци у 0вом такмичењу стоје пред секцијама за народно просвећивање и оне углавном и носе највећи терет рада. Савез културно-просветних друшттава Београда, који до овог такмичења није поклањао довољну пажњу "народном просвећивању, показао је у току Јо последња месеца велику иницијативу да се у Београду ликвидира неписменост у току ове године и да се повећа број предавања на народним универзитетима, број просветник течајева, библиотека, књига и читаоница. На дан 1 марта ове године у Беохраду је био 1.781 неписмен, не рачунајући Железник, Џанчевачки Рит и оближња места. На аналфабетским течајевима и индивидуалним радом обухваћено је преко 700 неписмених, што у процентима изоси 40 од сто, У току прва два месеца такмичења у Београду радило је 78 аналфабетских течајева и у овом кратком периоду описмењено је 139 неписмених. Иако то нису нарочито крупни резултати, иако би могли бити већи, они далеко премашују резултате постигнуте прошле године у истим месецима. Рад Шестог и Седмог рејона може да служи за пример осталим рејонима. Ма да се више него често указивало на значај просветних течајева, у току јануара и фебруара радила су свега 22 течаја, са 216 полазника. Завршило је свега 20 течајаца. То показује да се још увек не схвата од колике је важности просветни течај за наше раднике, који се оспособљавају да са више разумевања и знања учествују у раду разних стручних курсева и школа.
Број чланова библиотеке и прочитаних књига у јануару и фебруаРУ знатно је морастао, Рејонске библиотеке имају данас 10.798 чланова, који су у досадашњем такмичењу прочитали 55.594 књиге. Само у току фебруара порастао је број чланова при рејанским библиотекама са 8.748 лица више него у јануару, а прочитано је 2.658 књига више него у првом месецу. Таквом интересовању за књигу нарочито су
допринеле занимљиве агитације и.
књига по секције. и њиховим делима, књижевне вечери, одржаване унутар библотека и читаоница, 30 изложби књита које је видело близу 7.000 људи, учинили су мноза популаризацију литературе. оред овога, рејонски савези су организовали краће · семинаре за библиотекаре, од којих је до 1 марта двадесет њих завршило семинар, 'УУбудуће треба настојати да се што дубље продре са књитом у предузећа и радилишта.
Народни универзитети у појединим рејонима толико су напредовали да ће, уколико овако продуже, знатно премашити резултате постигнуте у току целе прошле године, Да су управе народних универзитета Другог, Четвртог и Осмог рејона постигле бар приближно резултате према онима из осталих рејона, сигурно би број научно-популарних предавања у периоду шестомесечног такмичења знатно био већи, у односу на читаву прошлу годину. У јануару и фебруару одржано је на народним · универзитетима — 37 предавања, којима је присуствовало 8.442 слушалаца. По рејонима одржано је 17 предавања, а по преду.“ зећима 20, што је знатно више него у протеклој години. Сем тога, за време такмичења раде 24 курса страних језика, које посећује 910 полазника. Међутим, није основан ни један семинар из области друштвених, економских и природних наука, што је велики недостатак, "им пре већи што су овакви семинаПек пропозицијама так-
ења.
начин популаризације
' •
Дух такмичења, међутим, још увек се не осећа довољно у свим рејонима. То важи за Други, Четврти, Пети и нарочито Осми рејон. У Петом рејону, уместо да се појача рад Секције за народно просвећивање он опада. Тако је у јануару, од укупног броја неписмених, аналфабетским течајевима обухваћено 38 од
, а у фебруару 32 од сто, У Друтим рејону нарочито се слабо осећа рад народног универзитета, који је у току два месеца одржао свега једно предавање. У Осмом рејону (Земун) секција за народно просвећива-
"ње још увек постоји само формално.
Она се у току досадашњег такмичења ретко састајала. Секција није имала тачну евиденцију неписмених, тако да се једног месеца установило 244 неписмена, другог месеца 450, а трећет опет 244. У читавом Земуну ради само један просветни течај са 6 полазника. За два месеца одржано је свега 2 предавања на народном универзитету. А нешто се може научити и из њихових извештаја, по којима је у 3емуну, У току месеца јануара прочитано 44715 књига, што изгледа нестварно. Интересантно да је и у наредном месецу прочитано баш исто толико књига, иако је у јануару као и у фебруару у свим њиховим библиотекама било укупно 19.736 књита. 4
Једна сцена из „Коштане" у извођењу драмске секције КУД „Абрашевић"
ЛП ЈЕР ТЕ: ДЕ ФОШУЈЕВ А, 12 ЈНБЊЈЕ; 42ЛИГЈНЕ ДРЛИСЛЕ. ЗА 2 ЛАОС ИЕ ПС ЈЕЈЕ РСК Ло
ЛИФТ ЈЕР ТОГ ЛОПЕ ПО о ЖАЛЕ ЈЕР ДА ЛИПЕ ЈЕ: ЈЕВ ЈИ ње >
77 ДО ОСТВАРЕЊА
ИЛО је то једне недеље прве половине 1901 године, у Београду. Два куферџиска радника, измамљени сунчаним преподневом, шетали су кроз „Бару Венецију".
— Јуче ниси био на вечери.
— Па да, али сам био у позоришту, отпочео је-разговор Жике Тимотића и Негослава Илића, чланова растуреног радничокг друштва и повремених хорова 1898.
Пре неколико дана њих двојица оставили су посао усред рада. Негослав, крупнији и снажнији од Жике, намазао је руке и лице чађу из фуруне и постао — „Отело". Убрзо је соба у којој су радили променила изглед. Међ испретураним столовима и столицама стењао је под грчевитим „Отеловим" рукама његов друг Жика, бачен наузнак на отпатке коже, попут „Јага", од кога „Отело" тражи да му докаже неверство Дездемоне.
Неколико највећих и најпопуларнијих драма знали су они напамет. Сцене из „Хамлета", „Ромео и Јулије", „Максима Црнојевића" биле су им најомиљеније. Сећајући се свих ових догађаја, они су разговарали. — Видиш, тужио се Тимотић, откако смо примље.ни у Народно позориште, све сам незадовољнији. Не могу да издржим нем на сцени. Као да сам без главе.
— Бити статиста, то ме некако вређа, јер осећам
да бих могао бити глумац, узбуђено је одвратио Негослав. . И они су почели да маштају о позоришту, где би играли слободно неуздржано, онако, како су желели. Али где Како7 И кад одлучише да предложе београдском радничком друштву да оснују радничко позориште, одмах и написаше претставу. Сутрадан је управа друштва одлучила да оснује позориште и подигне сопствену позорницу у сали кафане „Руска круна“. Другог дана већ је довучен материјал. Столари, бравари, електричари, молери и други чланови друштва као да су се утркивали ко ће више да уради. После напорног посла у својим предузећима, они су до касно у ноћ остајали у будућем позоришту. Паралелно са техничким радовима отпочело је, у недостатку другог материјала, спремање једночинке „На бадњи дан" од Косте Трифковића.
Најзад, све је било готово. Увече, првог јула, са нестрпљењем је мноштво београдских радника очекивало да се подигне завеса првог радничког позоришта у Србији... -
— Убрзо вратио се са студија из Лозане Јован Скерлић, и наставио прекинути рад у друштву. Под његовим руководством позоришна група добија сигурног редитеља. Често и после поноћи тумачио им је типове, односе међу њима, концепцију писаца и друштвену позадину дела. Али, крајем исте године, от. казују им „стан“ код „Руске круне“. Позорница се премешта у кафану код „Црне мачке", у Немањиној улици. У току 1902 године Скерлић се све мање бави позоришном трупом да на послетку сасвим напусти тај рад. Но исте године ступа у друштво Димитрије Туцовић, који постаје његов секревар. Туцовић се у то време борио против реформизма Скерлића и Косте Јовановића у радничком покрету и почиње велику акцију против тог правца, која се 1903 завршава победом гледишта Туцовића и Радована Драговића. У тој акцији помагали су га и аматери из позоришне трупе.
Иако се Туцовић није много бавио позориштем, свесрдно га је помагао колико су му то дозвољавали послови покрета. Он је чак превео позоришни комад „О ови социјалисти". .
Даљи успон позориште групе обележен је тешким данима. Крајем 1902 група се поново сели у кафану „Пивни извор", у Балканској улици. Али позорница је овде исувише мала, па се претставе дају где се стиже. Често су глумци морали сами да вуку на леђима „кулисе уз стрму Балканску улицу. Најбољи глумци и највише вукли. Драгољуб Гошић, касније један од првака југословенске позоришне уметности, био је тада браварски радник. За време ових селидби он је највише повукао, јер је мислио на сваку ситПосле мартовских демонстрација радника и студената 1903 године, под руководством Димитрија Ту" цовића, настаје период гоњења радничког покрета, па је и рад позоришта престао. Настаје дуги период сељакања из кафане у кафану, период испресецан наглим успесима и поразима, да се никад не заврши коначним сталним позориштем, које је било и остало само у плановима најбољих радника — љубитеља драмске уметности, Тако, до наших дана.
Прошло је скоро пуних педесет година од договора, првих радника-аматера о позоришту. Прошло је и пет година препорођене и обогађене делатности „Абрашевића" и његове драмске секције. Прошло је и пет година успешног развојног пута те секције. који је почињао скоро као и пре педесет година. са оскудним средствима, спонтано. Само данас, он свршава са таквим резултатима, о каквим се. кад је „Абрашевић" пре рата био на кулминацији, није ни помишљало: секција се претвара у самостално позориште. |
Како би данас радосно куцало срце Негослава Илића и Жике Тимотића! Џа ипак, овај свршетак је тек почетак још озбиљнијег рада, још дубљег студирања позоришне уметности, још интензивнијег внгажовања. у
У данашњим условима неограниченог замаха уметничке самоиницијативе сва досадашња остварења „Абрашевићевог" драмског ансамбла, која би за
ВАСПИТАВАЈУЋИ СЕ НА НАШИМ НАЈБОЉИМ ИЗВОРИМА ПОЗОРИШНЕ ИГРЕ, „АБРАШЕВИЋЕВА" ДРАМА ИМА
ДАНАС ВИСОКОКВАЛИФИКОВАНИ
КАДАР
'
предратне прилике била прижељкивана као крајњи домет, тек су услов, база, онај најнужнији материјал и сировина за следећу етапу развитка и пуног процвата самосталног радничког позоришта.
У обновљеном „Абрашевићу“ по ослобођењу драмска секција била је једна од најслабијих. Иако је имала на репертоару два чина из драме Горког „На дну“ и „Краљ Бетајнове“, она, у односу на брзи напредак осталих секција, дуго није стигла да се отргне од дилетантизма. Тек 1948, захваљујући Виктору Старчићу, Љубиши Јовановићу, Јожи Рутићу и, касније, Предрагу Динуловићу, ова секција се препорођава, ослобађа дилетантских особина и врло брзо доживљује уметнички успон. Поред чисто режисерског посла око постављања нових комада, ови познати драмски прваци су, на стручним курсевима, које је организовало овереништво за културу и уметност МОНО-а и Месно синдикално веће, упознавали чланове драмске секције са анализом позоришлног дела и теоријом глуме и режије. Љубиша Јовановић је одржао курс за рецитаторе, Јожа Рутић је предавао теорију глуме, а Виктор Старчић је држао вежбе о методи Станиславског. Дела спремљена после овог озбиљног рада „Кир-Јања“ (Старчић), „Коштана“ и Го гољев „Ревизор“ (Динуловић), избацила су нагло „Абрашевићеву“ секцију међу најбоље у земљи. Исте године, на такмичењу београдских драмских секција, „Абрашевић“ заузима прво место, а новембра, на меЂуградском такмичењу у Загребу постаје најбоља секција у земљи. У својим посетама Загребу, Новом Саду, Земуну, Панчеву, Остружници, многим домовима Армије, и још многобројним предузећима и другим градовима, „Абрашевић“ је изненадио публику својом ддбром игром.
Васпитавајући се на нашим најбољим изворима позоришне игре, учећи код наших првака вештину драмске уметности, „Абрашевића“ драма добија ускоро такав уметнички, кадар да може да снабдева и професионална позоришта новим глумцима и режисерима. У драмској секцији данас ради тридесет и два трудбеника, од којих ће већина претстављати језгро ансамбла радничког позоришта „Абрашевић“. Душко Стефановић, столарски радник, награђен за тумачење Кир-Јање и начелника у „Ревизору". Тома Ђуричић, електричар награђен за игру Петра слуге
„Кир-Јањи“, Душан Марковић, намештеник, награ-
за интерпретацију Митка у „Коштани“, Иван Војновић, бравар, тридесетогодишњи члан „Абрашевића“, награђен за улогу Кир-Диме и други талентовани глумци-аматери, преласком у позориште, неће напустити производњу. Али све своје слободно време посветиће они свом новом, давно замишљеном позоришту. И сво остало техничко особље, декоратери, електричари, шминкери и други, радници су по београдским фабрикама и предузећима. Они своје слободно време са радошћу проводе на позоришним даскама.
ж
Отварањем овог позоришта неће замрети рад у
драмској секцији. у
А две омладинске драмске групе, које броје по тридесет чланова, и то ученика у привреди, најбоља су гарантија подмлатка и здравог радничког кадра новооснованог позориштта.
Средином априла извешће се у Синдикалном дому прва премијера „Абрашевићевог“ позоришта. Гогољевим „Ревизором“ забележиће се прва страница историје самосталног радничког позоришта, која ће убрзо бити исписана новим остварењима, поред „Кир-Јање“ и „Коштане“ углавном делима домаћег репертоара, како класичних, тако савремених писаца, од којих неки још нису стигли да дођу на репертоар професио. налних позоришта, У
_ ВЕСТИ
из културног · живота
Повната шпанска карактерна играчи“ џа Кармен Ховелита гостоваће у Бео. "краду месеца априла у пратњи двојице шпанских гитариста. Овај шпански трио извешће у Београду више концерата на којима ће нам углавном приказати шпанске птре.
»
Током месеца априла гостоваће У Београду мексикански диригешт Васкез, који ће са оркестром Радио-станице 13: вести два симфониска концерта.
. ,
Добитник прве додељене награде на последњем интернапионалном музичком конкурсу у Женеви, Владимир Ружђак, баритон из Загреба, приредиће у априлу један солистички концерт у дворани Коларчевог народног универзитета. Лнтонно Јанигро, внолончелиста из Загреба, п Дора Гутић, загребачка пијаписткиња, даће такође у овом месецу неко. лико солистичких концерата. Дора Гу: шић извешће н један солистички кон. церт.
»
Ускоро ће се у нашим биоскопима приказивати неколико домаћих н стра· ниж филмских премијера. Од наших филмова видећемо ускоро „Језеро“ и документарпо-уметнички филм _„Људп из задруге“. Од иностраних филмова приказиваће се „Човек човеку" (фраппуски), филм о немачком композитору романтизма Роберту Шуману „Бесмрт“ „на песма" (амерички), „Благослов“ (холандски), „Вечна Ева“ (амерички), „Блант Фјури" (енглески), „Црвене пипелице“ (енглески) рађен по исто“ имепом балету. 3
Му —
Ђеоа фра – крлииноумеша ријишива. фала су 276 иредизборних приредби
У изборне дане, поред трудбеника по. фабрикама, предузећима и установама, наши професионални "уметници и уметници-аматери забележили су један од најбогатијих периода своје делатности. Само београдска културно умет.. ничка друштва дала су 216 предизборних приредаба. Поред великог броја приредаба у београдским предузећима, факултетима и основним фронтовским организаци-
јама, које је организовао Савез културно просветних _ друштава Београда. ужи ансамбли већих
друштава са специјално припремљеним програмима обишли су руднике, градове и села у унутрашњости Србије. Друштва Т рејона „Горан", „Никола Теста", „Браћа Стаменковић", „Слога". „Жикица Јовановић-Шпанац", дали: су 18 приредби. Сатирична група „Горана" посетила је Смедерево и Смедеревску Џаланку. Фолклорци ових друштава играли су и на дан избора на бирачким местима 1 рејона учествујући у народном весељу. Друштва П рејона дала су 30 приредби. Фолклорна и драмска група „Полета" биле су нарочито активне. Извели су занимљив програм пред радницима шумске манипулације Гоч и дали две приредбе за радни– ке вагона и грађанство у Ранковићеву и два у Чачку. Поред „Симе Милошевића", „Жарка Зрењанина", „, Ђуре Стругара" најактивније у Ј1 рејону било је друштво „Ђока Павловић". Она су скупа дала 25 приредби од којих је „Ђока Павловић". неке дао у Смедереву,
Руднику Костолац и Пожаревцу...
Посебно треба истаћи 3 велика друштва која су дала 69 приредби. То су „Абрашевић", „Бранко Цветковић" и „Бранко – Крсмановић". „Абрашевић" је са великим успехом вастовао у руднику „Равна Река, Ћуприји, Алексинцу, Нишу и Лесковцу где је дао 8 приредби. Са осталим _ наступима у Београду „Абрашевић" је дао 21 приредбу. Исто толико дао је „Бранко Цветковић" који је посетио Космет, Приштину, Косово Поље, Трепчу и Косовску · Митровицу. Студентско друштво „Бранко Крсмановић" било је најактивније у предизборној кампањи, На разним факултетима и· београдским предузећима, као и на својој турнеји по Светозареву, Параћину, Зајечару, Борову, Димитровграду студенти су дали 27 приредби, што је највећи број наступа једног друштва у предизборној кампањи. На приредбама у Беотраду и унутрашњости присуствовало је 139.000 људи.
Они засуку, засукају, засучу рукаве
3 време обнове и изградње земље често се употребљава глагол засукати у различним облицима. _ Сретамо
га и у говору и у писму. И што је најгоре, — никаква се правила не може ухватити из те разноликости, чЧућете га погрешно од онога који, рекло би се, треба да зна наш књижевни језик. Чућете га, међутим, | правилно од неука човека, који тај глагол узима сасвим као врло учен професор језика, јер га он употребљава по свом правилно развије ном језичком осећању. Прочитаће- | те га у погрешном облику у доста добро писаној књизи, а такомну добро уређиваном листу или часоџису. ;
– шта то значит — Зар све Та» | ко наопако7! — Шта да се ради да би се тој напасти стало на путт Кога да питамо7 Нећемо трчати у "Академију наукат Некако нам је зазор и да упитамо професора српсков језика... Та, ви њих добро знате: они су вам некако помало 0с0бени људи; њих зачас увреди ка» ква ситна ствар на коју би се многи други само насмејали. А они су на своју руку: увредиш их кад погрешиш у језику. Колико се они узбуђују, праскају, вичу, кад им се ствар штампа, па у њој нађу какве ситније грешке, омашке коректорове или слагачеве... Ла, тако је ТО. .
— Па тако му некако одиста и дође, што би рекли. То је' општа ствар. Језик је ошште благо, свети. ња, ако хоћете, па у њу немате права да дирате, да га грдите, да од њега стварате наказу, чудови= ште,.. Ето, да вам се пожалим. Чи« там вам ја тако у једном листу: Другови, засуцимо рукаве! обнавља се земља, изграђује се со= цијализам, „срећан живот свих нас, наших потомака, будућност... Нека прво засуку рукаве искуснији, увежбанији, а потом нека их засуку сви који желе добро овој земљи, — Ох, како ми је то пало тешко! Шта говори тај човек, ка» ко то пише: — Јесу здраве мисли, јесте полет и одушевљење, јесте перспектива лепе будућности, али не иде такав језик... То вам је као кад племениту, лепу, дубоку мисао обучете у дроњке. Не треба заборавити да је знање језика у неку руку дужност, учтивост, уљуд“ ност. Не може се то писати и говорити како ти падне на памет...
— Ето, морам наставити: глагол засукати је сложен од за и
сукати. А од сукдти сада» шње време гласи: сучем, су. чеш, суче, сучемо, су“
чете, сучу. Тако кажу све бабе у Шумадији, као и оне по Херцеговини. А тако говоре и сви они који добро познају свој језик, који осећају његову правилност, законе његове... И они који би рекли засуку или засукају неће обично рећи суку, сукају, мего ће од простога глагола суч кати рећи само они сучу пређу, оне сучу конац,ви сучете предивно, ми сучемо коно• пац и слично. — Не ваља, дакле: сукам, сукамо, сукају, као што не ваља ни засукам, засукамо, засу• кају, нити пак они засукђ него само: засучем, засу-“ чеш, засуче, засучемо, за» сучете, засучу. Разуме се, тако ће бити и од других глагола сложених од сукати: прису. чем, насучем, пресучем расучем и слично, пресучемо, насучемо, расучемо и слично, они присучу, насучу пресучу расучу и слично, — Видимо да је промена слична садашњем времену од ви-
засукаш,
сати: вичем, вичу и слично.
= Слично је и са заповедним начином. — Како од глагола викати имамо само вичи, то ће и од сукати бити само сучи. Разуме се, тако ће бити и од сложених глагола, дакле само: пресучи, пиресучимо, пресучите, нека пресуче, нека пресучу, насучите, расучимо, нека расучу и слично.
— Они што уче школу могу упитати и за гласовне промене које се овим облицима развијају. То вам е укратко овако. Од викати
имамо основу неодређеног облика вика (одбацили смо наставак -ти). Од многих основа које се завршавају завршетком -а- то се а крњи, па имамо окрњену основу неодређеног облика вик-. Нату окрњену основу додајемо наставак за основу садашњег времена -је-, па имамо вик-је. Томе још додамо лични наставак -м, па имамо: вик-је-м. Потом настаје јотовање (а ту смо гласовну промену помињали), гласови кј се сливају у нов лас ч, те имамо ви. чем. — Сасвим је слично и с глаголом сукати и с њему срод= ним засукатиџи, присукати, расукати и слично.
У заповедном је начину опет уједначено. Од викати имамо треће лице множине садашњег времена они вичу. Ако место крајњег у узмемо и, имаћемо: вичи. А исто се тако. гради и од сукати: они сучу — сучи! И даље: расучи, расучите, пресучи, пресучите, на сучимсо нека насучу И слично, како смо већ рекли,
— Треба, дакле, рећи и писати: — Другови, засучимо рукаве!.. Нека прво засучу рукаве исбуснији.. Одиста: сви засучимо рукаве, па чистимо свој лепи језик од свакаква трња и труња! Не до пустимо да га немилосрдно кваре они који хоће да нам наметну сво“ је незнање, своје нерпавилно је« зичко осећање, свој рђав укус...
ЕЛ.
Јозо Јанда: ПОГЛЕД НА НОВИ БЕОГРАД