Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
362 Архив за историју српске православне карловачке митрополије
МЊЕЊЕ угарске Дворске канцеларије о закључцима народног вабора од 1744. године.
Изасланици српског народа: горњокарловачки владика Павле Ненадовић, архиђакон патријарха Арсенија ТУ. Јован Ђорђевић, Арсеније Вујић обркапетан потиске милиције и Андрија Андрејевић администратор карловачког спахилука, по даној им пуномоћи од 20. "Септ. 1142. бавише се у Бечу од 29. Септ. 1742: до 20. Окт. 1743. (в. Коресподенцију патр. Арсенија ТУ. с њима у овогодишњим бројевима о. л.), те међу осталим радише и на томе, да се допусти држање народног сабора, како би се на њему публиковала потврда привилегија од 4. Јулија 1743. и патријархова од 21: Окт. 1741.
Царица Марија Терезија допусти држање сабора, чију је резолуцију Дворски Ратни Савет доставио патријарху Арсенију 26. Јунија 1743.
22. Јануара 1744. патријарх је отворио сабор у Карловцима.
На сабору је било два комесара и то против воље народне, од Дворског Ратвог Савета барон Енгелсхофен генерал, а од угарске канцеларије гроф Патачић.
" Шта је на истом сабору у главном рађено, описао је Швикер у својој „Сезећећје дез Зетеп 11 прага“, а и професор Милутин Јакшић у „О Арсенију ТУ.“ Карловци 1899.
Ми смо у „Српском сиону“ за 1908. у: неколико бројева говорили о том сабору.
О раду истог сабора поднели су и комесари царици опширан извештај, који су потписали у Петроварадину 4. Априла 1744.
По заповести царичиној, исти је извештај дан био на проучење и мњење угарској Дворској Канцеларији, која јој је у одржаној конференцији 7“. и 8. Јунија и. г. следеће мњење поднела:
Ргојосоћит сотт!551оп15 7. ећ 8. Јапн 1744. ћабнае.
Са стране: Ргаезеп из Сапсејалћо Нипсамсо Апћсо (гроф Ба: ћањи), СопаШагтиз: – Вагопе Ргапдац, КоПег, Убђет, ЕеКеје, БЗесгејапо КолЛег. | Небђеукоттепде хоп Оепегајеп Епсејзћојеп ипа отатеп Рајасћећ пђег уогоећаћјеп Сопотезв дег Камзсћеп МаНоп ипд !п зојсћеп ђезсћећепег рибИстипс дегеп оед. Мабоп емћешеп РпуПедеп штегп 4-(еп Арп епоезстскје Кејаноп, 156 2маг уог ет ипа апдегег Мосћеп тп дег беу дет отајеп у. Зтаћгепђего оећанепеп Сопегепх хогвгекоттеп, ипа 1п Фезег Бећпдеп могдеп егтеће КејаНоп !п етпег 2м1асћеп дег Нипсаг. Но-Саплеу, НоЖжаттег ипа Ној Клоз Каћ ћанепдег Хизаттепте ипо уогхипећтеп; ме дапп штег тејпет Нипе. Ноап2јег5 Ргаез о Фе тп тагопе бепапте Кафе хизаттеп оекоттеп, ипа 151 зофћапе Рејаноп ађегтаћјеп рег ехгепзит ађсејезеп могдеп.
јп егзјседастег Кејаноп ма Зибђ Мит. 1. Беувезсћоззеп 1 "маз ог епе Еудез РЕсћЕ дег Рашагсћ сепоћтеп могдеп, да ађег Чабђеу тећ! сетејде! ма, ођ ипа маз мог ет јЈигатет аисћ Фе Камасће ВазсћоНе абрејесе! ћађеп, 50 18: 1п сесепматвег Сотпиззјоп Бејипдеп могдеп, дазв тт Раћ фе Вазсћоће Беу сед. МаПопз Сопотев5 ет депеу Јигатеп! теће абоејесе! ћаНеп, фФезе једезтаћ! ђеу гег