Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 361

нитђ под лмотое наказенје, а ве дежни бвдете 3 пвнкта держати или хоштете или нехоштете т. 6. 1. да вопроша Архлетскопђ и етскопи кад на визизитаццо идвтђ 2. безђ рода офкмираоштихв на Фишквс 3. где церковђ нова хоште са правити да се вопроша, и тако ево шеста министерја совершиса и что никогда небљтло во сваком нам комвницираша и с нами трактираша и ми поред Ф тад Ф народа написанја едно те едно, и когда неприложихомса ни едином воли цесарскоћ назваша нас грвбтанђ и да ми показвемо вишв сил8 неже ли цесар, и да ће издати декрет протектормђ или га примили или непримили нека чини народ што м8 драго, тако и принцип поред последнега изговорена Фврапо осбразђ Ф насб, и по истом начине говоритђ и тако вто последнега концепта извћстите СВИМБИ нека смотре штоће чинити да намђ наскоро Фпишвтђ или 58 с протекторломђ и с немилостло изити или ће приволети томв концептв что избрисати или совершено радити да знамо штаћемо се оунапред держати; или фбое «ставити те поћи, зашто веће дрвгаго пвта не-_ можемђ наћи, и да бен самђ аггелђ бмлђ болшаго пвта продерти не можетђ, него садб што се продрло и за сје невалл да касните, но что скорђише сразвићишими со цфлимђ извђстемђ нам Фпишите да после не терато хето (2) и кажв болше баше чвако, а болше онако, а когда бе на нами самђми стоало, мм бе из овога послћднега концепта, веште што из нега извадивши, могли са с ним смирити, и находимђ велика полза и вечита народв и потомкомђ да бе остала, зашто вдинђ прзлател кои унвтра сфдитб, сказветђ нам да се про: тектор:вмђ декретђ за содержане привилела издаће се на време сљ начиномђ таковћђмђ докле цес. вел. б8де врема и мало болше промотрити народно предложенје, пак ћемо дочекати времл да ничто не имамо ни да что можемо проговорити и свершити, и тако ми вште на сје ожидаемђ Фвђћтђ и како годђ разсвдите, мн ћемо учинити и чисти б%демђ дешејо и тбломђ што год доће народ“ напред преко непромотреша а већђ нити ће се конференша держати, нити има что предлагати противо швакаго написана Ф народа и конфгренша се уморила, како вчера и сами говориша, и ми смо се уморили и далше не можемо ити нити силе имамђ натерати да по свакога воли учинетђ, и ва наша книга свимб да се на знанје и вђ протоколб да се напишетђ, еданпвтће за полезни воспоменђ бнти“.

» # #

За сазнање овано родољубива рада митрополита Вићентија Јовановића, за који као што рекосмо два наша учена друштва награ: ђиваше и то богато, напацаје на њега; требало је да се наврши 180 односно 177 година да за њих сазна данашње наше покољење.

Ми пак, као што смо од Србаља први подигли свога“ гласа у одбрану митрополита. Вићентија, те се он данас преставља у својој правој светлости, кличемо му и овде, за овде описан његов родољубиви рад у Бечу 1731. и 1785.: слава ти и хвала!