Beogradske opštinske novine

дому. Исти континенталзи писци мисле, би Иа- ј глесаа моглап омоћу извесних трупа својих у Иађији (као што су Гурке, Сици 0 њима подобне) одржата на миру војске урођеначких принчева, ила бар не дати им да окрену оружје противу ње; али-те труие нису довољно чврсте да би семогле и противу Руса употребити. Даље веле, да је Русима положај Инглеске у Инђији в; ло добро кознат док Иаглези не знају како треба и руски аоложај у Средњој Азаја — и мисле: да би Русија могла потрошив нешто новца наћи у Инђији људе који би квариши инглеске жељезнице и тиме задржавали концентрацчју њене војске. Саму ту ковцентрацију они држе да се може извршити тек на Хелмунду или окт Каи дахара, што значи, да би Руси без икбкве озбиљне сметње могли и до те тачке допрети. Најзад по што је број руске војске на Кавказу готово неограничен, а закаспијском жељезнкцом даје се брзо превести на средње-азиску јој гранипу, то Русијг, може колнко хоће војске да скуии на обалама горњег Мургаба — где би јој Инглези могли протиау ставити 80.000 људи са 200 топова, ако, то јест, Ивглеска може да одвоји толики број топова после оне најаовије и глупе штедње у артилеркј^. Предпоставимо ли да смо у рату са Русијом г и само Русијом, војска наша мсћи ће се онда слати путем Средиземног мора, али узмимо случај да се склопи противу нас коалиција у којој би се налазила Француска или Италија, о ?да можемо ићи у Инђију тек об^ласком око &Фричког предгорја Добре Неде. Шго и овај рачун пропада ако будемо покушали бра нити Мискр од Фрапцуза, јер снага која би се иначе послала из Инглесае у Инђију морала ба остати у Средоземном мору и Мисиру. Као што смо већ навели, страни посматрачи узимају, да се урођ.ничка војска не би дала са поузданошћу противу Руса уаотребити, алидругаче стоји са Гурк&ма и оном ваљаном коњицом сегџабском која би се могла послата и у Кандахар — само што би се онда раван број британске војске морао оставити у Инђији да одржава саобраћај и мотри над обичним Сипојцима... Руека војска пак која би од Балва, наступала и носила собом брдске топсве,могла би брзо заузетп Кашмир и зггрозити Пенџабу, тако, да би се и у Пенџаб и у Пешазур морала слати довољна поткрепљења. Но главни мегдан поделио би се виак, у околини Кандахара, Страни писци ми-. сле, да би Русија била ту у превази имајући за се симпатије дотичног становништва источњачког коме увек више импонира онај који уд&ра но опчј који се брапи. И за изврсау каваљерију турком: пску, кажу да би играла велкку улогу у к рист Русије, која их је умела аа се задобити па чак и одушевитп. Најззд, тврде, да би и урођекички принчеви Ивђије нагињали Русији, јер вмају уверења, да би сна боље п( штовала њих„ве народне ^с анове но ми. У одговору на све ово имао бих д \ кажем: да је пелокунно гледиште ових пксаца стран1*х о на

Ш8м (инглеском) подожчју у Ачији претерано. Прво и нрво не стоји да је Русија тамо популарнија од нас те да су и домаћи принчеви инђијски на њеној страаи Друго сумњам да је Руси;а кадра повести више од нек^лиао стотиеа коњика туркоманских на тако д&лечи пуг. Баш на против, мени се чини да ћеРусији теже бити да иађе комору за 100.000 људи од Херата до Кандахара него ли нама еа 80.000 у Кандахару. Међу тим, 80.000 Инглеза довољно би било да се брави од 100,000 Руеа који би дошаи са Кввказа и 20.000 који би дошм из Туркестана. Оно, можз се рећн да су тегобе огсо набавке довољног броја кампла и мазага за једау велику војску која би се кретала у пустињи , више тегобе еовца; али има тегоба у Авганчсгану аоје на новац не можз да савлада — осим ако се буде годинама у напред улагао у стзарање какве сгромне и еталне коморе. По нашем мњењу, права оп сност Ивђијл може загрозити тек, после какве револуције у Херату, или веште употребе претендента Ејуб Хана, а када би Руеија дошла „да поврата ред." Једном у долини Херата она би ту могла годанама чекати, све, док, тој долини ие би стару јо.ј плодност повратила, жељезницом ју са Каспвјом и Туркестаном спојила и као основу даљег оперисања осигурада. Понављам, Руси могу Херат једпог дана и на јуриш узети, али с тим није ништа свршено. Пр:.ва борба између нас и њих око Азије тек онда почиње Дакле, ево до каквог сам вакључка дошао после рачунања које ћу. и у даљим чланцима развити. Ја н&лазим, да је толики патриотизам у рускога народа, толика извескост ла ће у случају рата и еихилизма нестатаг, а сваки Рус помагати свога ц»ра и његову политику ,— најзад — да је толива' обранбена снага Руси : е ј Јевроп^ а освајачаа моћ њена у Азији, да на оружану војну ш њоме мо рамо гледати као иа једну страховнту напа;т, која би до темеља потресла брит шску нам царевиву. Па опет — баш и сами самцити с Русијом у коштац да се ухватимо— ја имам уверења: ,; аби ју на крају крајева победнли. Не кажем да би у Је вропи могли Турску од њих од*ран;гги, а још мање да ба иогли спасти Мис» р или Средиземно морз ако би јопт ко уз њу прист&о; али смо кадри — разумем 1Л цену сч ј >вх напора—одржат.1 се у Авганистану и одбати нававу њену од Инђије. Не, ја идем и даље и мислим да смо, наслоњени на св< ју Фдоту кадри унмшгити руску силу у Тихом ОквЈЈну, пренсти рат на Амурско јој земљаште и отети јој Владивосток са целом нокрајивом"... . : ПИСМА ИЗ РУСРЈЕ (ххарисзсоз«: ,,Солеј".у) Петроград 18 Фвб. (п. н.) 1887. Од ово 1ек лико недеља у руском јаваом мнењу овлађује неда чудна струја. Бугврска је заборављена; за Ачганистан нико не пита; а слабо се