Beogradske opštinske novine

✓ обзире ко и ва Иаглесау. Једном речју, за овај пар, народ не уаире више очгј ни на Цариград ни на Ивђају; али се у толико више занвма са могу ћношћу рата између Францу ке и Немзчке. У свима поавтачким и војничким круговама, у салснима и Фамилијама, претреса се и уазлаже пред ;тојећи сукоб, тако, као да је то већ и сврш^ни чин. Ои ште је уверење, да ће сама борба б^ти кр»,тка, те да ће један од два народа бити зч. неколико недеља прегажЈЊ И ту с сад истиче оно озбиљао питање: шта %е радити Русиуа? Једни препоссучују неутралност, а други хоће ингервенцију цареву. Нрва (неутралва) странка влада у миниотарству, застуољена у г Гирсу и Т лстоју ; а друга ^зима маха у јавном мњењу, у штамли, али пар чито, у војсци. Једно и°гледа свакоме као очевздно, а на име: да би н; ва порвза Фрачцуске зн&чила колико и уништење те нац је. М< ђу тим, може ла Руси;а глеД5ти млрно кач > јој глве једчни могући савезниа? Може ли она дозволит^ Немачкој да над; р ј ли и Холандију и Бе гију, и Швајцарску и Аустрзју? Горчаков то за цело не би никадч дао ; а , при свом оклевању г. Гирса, ни Алекпаагар III неће то д >пустити. Ну, било с п им како му драго , гласова о рату беху се тако озбиљно пронелл прошле не деље да је млого Фрапцузл поји живе у Петрограду сматрало еа дужпост д^ иде у свој консулат и пига: када ће резервисте и д< мобранци бити по: вани јгод засгпву? Уве]-а т -5»ју ме да ј? иста навала била и у овд. консулату Немачке. Покренут овакик гласовима, Фраацуски копсул дао је званичну обзначу новглнама престоакце, у којој стишава узбуђеност ила нестрпљење својих земљак". Млога су се, међутим, већ б ли спре? или за и лаз^к, док, гот< во сви мисле да им је, и так , и то само кратак, рок остављен. Од своје стране, Русија ево први пут у четрнајест годива, спрема се да нозове под заст вч један део својих резервиста — како ма кажу — нерих сто и педесет хиљада људи. Сума од 825 000 рубаља (илч од прилике 2.100.000 диа.) дчта је оа ту цељ минпстру војном. Да би се , пак , избегла паника коју о ако оз">иљнч, мера мора произв^сти, звавичне новине труде се да док»жу, како је позг вање р зервиста један са свим обичан ко^ак, и како су, управо^ све друге вел? ка државе пр.текле Русију у томе систему; јер Немачка сазива годишње на вецбање нек х 200.000 старпх војни^а, Аустрија 306.000 а Француска 425.000 — До душе да онај вели и вој ни закон руски од 1874 год. предврђа не само обавезну и личну службу, већ и факултативно нозивање старих 1 о^тигената. По њему, резервисте могу битл позиване најаише два пут па годину, на неодређено време, али опет не на дуже од 45 дана. Али ево та ре ерва гије до сада још никада п зивана ш>д заставе. У редовно време, сама та иновацаја — ма да је савршено на закону основана — не би, зар, никакву пажњу на се обра-

тига; ачи у овако озбиљним околностима такав чин добија и узнемирујући обликНека нам је овом приликом слободно напоменути : да су по истом закону од 1874 год. сви Руси војнапи од 20 до 35 им године. Првих шест година дужчи су провести нод заставом, а остали девет у рез.ерви. У другом реду долази „ополченије 1, али оао је још врло слабо организовано. Сама ци Фра годашњих контингееата толика је, ^а се једва једна трећина узима у војеку. Да би се пак ? по мчгућстзу изрзвпала ова неједнакос/, нок Але&еанд ф II свео је Фактичку службу на три године, и на тај начин уву као скоро две трећине годишњег броја у касарну. Но, са дола. ком садаввег цара па владу , (1881) Русија се опет врати старом систему дуге службг. Тлда ба р шено, да пешапи и тобџије остану иет годиеа у касарни, а за све остапе родове оружја д ввжи шест година. Годишњи коптигенат према томе, спет спаде на 190.000 рекрута. У исто време садањи министар војни ђенерал Вкновски уведе и једпу нову вр^ту обавезаика, ко'и имају служити само годину дана и чији годишњи б. ој изаоси од 1881 г. на овамо; 22.000 људи. А кад тај број додамо Г'. рњем оеда целокупни годишњи ковтиггенат кзноси од 1881 год. на овамо, 212.000 људи. Пешазија и артилервја, *актички утвловљен^, броји пет оваких клаеа а кавалерија, брдска артилерија и нарочити родови оружја састављају шесту.Ту сад долази огромна јер дупла ц®Фра оиолченија, па резервисте, којих има у нгјмању руку толако исто, и, нвјзад, козачкакоњица која се рачуна на влше сготрна хиљада. Као што видите, Русију никакав елучај неће затећи неспремну. Један кијевски лист („Кијевљанин") ту скоро говорио је о предст јећој кризи, и том прилигом штампао један значајан рад из влјене статистике из пера, као шго ме уверевају, једног од наших најбољих тактичара. II) рачуну тога стручњача, целокупна СФЗктавна снага убојна Јевропе (обухватајући ту и Руоију и азијску Турску) достиже ц^Фру од ДВадесет и пет милијуна људи — од којих шест долази на Русију, четири на Француоку, три на Немачку, три на Аустро-Угарску и два и по милијуна на Италију. Број коња који се тражи за ове војничке миријаде износи најмање милијон и триста двадесет хиљада .. Да, збиља, ви сте морали чути да је Русија забранила извоз својих коња и на јевропекој и на азиск -ј јој грааици. Оза, можда, и претерана мсра напереаа је искључиво противу Аустрије и Немачке, јер Француска није никада чи нила озбиљне куповине у Русији за опрему своје коњгце. Петроградсч:е новине већ су примегиле том прили^ом, да је, међу силама војничким Франпуска најсиромашнија, као што је Руси : а најбогатија , у коњима. и Новости", оцењују на три милијуна број Фраецуских коња, на три и по немачких , и три и осам стотина хиљада аустријских. Међу тим, за мобилизацију своје војске, Фраицусвкој треба 430.000