Bodljikavo prase

>рој_

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Страна 5

УМЕТНИЧКА СЛИКА

(Сала сликарске изложбе. Види се један женски акт спреда, који посматрају Лала и још један посетилац изложбе). Лала (у зимском капуту са ч торбицом преко рамеиа. Посматрао је слику са прикривеним задовољством, а када је присутном пао у очи тргао се и почео мрштити). — Каква ли је ова белосветска што се дала овако гола намоловати и изложити пред цели народ? Та то је срамота! Посетилац: — Није то ништа, домаћине. Лала: — Та како није ништа. Такве брезобразлуке износити овдекана пред мушко и женско. Та то би ја заоранио. Посет.: — Вама то као квари очи? Лала: — Немојте се ви само спрдати молићу вас лепо. Ја сам човек, и домаћин. Посет.: — Молим, молим. Извините, али нисам имао намеру да вас вређам, пријатељу. Лала: — Него ја вама само то кажем: Нека они фале Бога да ја нисам случајно довео овдекана и моју јединицу-ћерку. Е, не био ја Панта из Баната ако не би онда таки сву ову голотињу исекао са мојом брицом. Посет.: — О-хо! А ви имате кћер? Лала: — Јест, имам. И моја је ћерка изображена и воспитана девојка. ' Посет.: — Сигурно је ишла у школу? Лала: — Па да. Летос је свршила матуру. Па сада ето треба да иде и овдекана на велике чколе, па смо зато и дошли ја и моја Соса до Београда. Посет.: — То је, богами, лепо од вас. Лала: — Али, право да вам кажем, некако ми и није баш у вољи да ми дете долази овдека у велику варош где има свакојаке бестидности. Ето ко овдекана (покаже на слику). Ја сам слуш'о за ове изложбе и вашаре, али за овако шта не знам. Посет.: — Ви сте донекле у праву, домаћине, али што се тиче ове слике, то не. Лала: — Та, манте се. Посет.: <— Све зависи од тога каквим се то очима гледа (показује на слику). Лала: — Ја је гледам мојим здравим очима. Посет.: — Овако шта треба гледати уметничким очима. Лала: — Шта ће ми уметнуте очи, кад нисам ћорав? Богу фала. Посет.: — Не разумете ме. Хтео сам вам рећи да на ову слику треба гледати са уметничке, са лепе стране. Лала: — Ја је видим с ове стране, а од позади је нисам загледао а и не желим! Посет.: — Опет ме не разумете. Лала: — Та како вас не разумем? Посет.: — Ово је један уметнички акт. Лала: — Какав сад испаде акт?! Та идите у першун! Шта ми и овлекана спомињете акта. Мало имам на суду посла с њима. Посет.: — Е, што се разумемо. Чуди ме откуд ви, домаћине. на овој изложби кад немате појма о уметности. То је уметничка слика. Лала (Као да се нечег сетио): — Казали сте, уметничка слика?!

Написао: Д. Станић

СГЈОРТСКИ СВЕТ

Посет.: — Јесте, то Је права уметничка слика. Лала: — Та немојте диваннти. Откуд то може бити уметничка слика. Посет.: — Ви сте, изгледа ипак чули за уметничку слику? Лала: — Да вас не лажем, и јесам. Али је сад први пут видим. Посет.: — А од кога сте за њу чули? Лала: — Та ман'те ме молим вас. То не могу ни да вам кажем. Посет.: — Зашто не? Лала: — Па да вам кажем баш кад 'оћете. Посет.: — Интересује ме. Лала: — Па ето казаћу вам кад се.већ и онако нема куд. Моја јединица Перса, знате —

о во имја оца

никако да ме

се окани и фурт тражи од мене моју уметничку слику. Вели, једног дана можеш и умрети, бабо — не дај Боже, — а таки би ми била жеља да ми једна твоја права уметничка слика догод сам жива буде пред очима да те никада не заборавим... Посет.: — Е, па Лала: — —јер, знате, она ме јако воли... Посет.: — Да, то се види. Лала: — (плаче) — ...А ја, отац, појма, верујте ми, нисам имао како изгледа та уметничка слика... (вади марамицу из џепа и брише сузе). Посет.: — Смирите се. Лала: — ...И како је она, дете моје, тако шта могла од мене тражити. Нек јој добри Бог опрости грехе. Посет.: — Али то није ништа, домаћине. Умености је све допуштено. Лала: — Та шта велите? Посет.: — Такве слике спадају у модерно сликарство, и није никакво чудо што је ваша кћи, као модерна и образована девојка, захтевала од вас вашу уметничку слику. Лала: — О, о во имја оца. Та

ви ћете ме потпуно распаметити. Посет.: — Нема шта ту много да мислите, него дајте да вам се изради једна ваша оваква уметничка слика. Лала: — Та то ја нећу. Посет.: — (салеће га) — То би јој била најлепша успомена на вас. Лала: — Не знам просто шта сад да радим. А волим је, волим и ништа јој, јединици мојој не би могао нажао учинити. Посет.: — Онда треба да јој испуните ту њену жељу, која је сасвим умесна. Лала: — О, о! — Та ипак ви сте у праву. Ја сам прост паор и не могу таке модерне ствари да појмим. А она је добро дете, па не би ваљда од оца тражила нешто брезобразно и што нема смисла?

Посет.: — Па разуме се. Лала: — (погледа на слику) Нека ме извине ова уметничка женска, касти, што сам је врећао. Сигурно је и то нека модерно воспитана дама — кад нема стида. А јел' те, молићу лепо, који је тај сликар што јс ову израђивао? Посет.: — Овде пише. Лала: — Молићу вас лепо Ситно је за мене. Посет.: — Ово је рад Јелене Јовановић-Бреберин. Лала: — Па зар је ово берберска изложба?! Посет.: — (смеје се) — Није берберин, него Бре-бе-рин. То је једна млада сликарка. Лала: — (заголицан) — А, тако. Извините ме, и не чујем баш најбоље. А ко би знао ди је њен квартиљ? Посет.: — Овде пише_ Теразије 120, I спрат. Лала: — Кад бисте ми хтели то записати, да ми се нађе. Посет.: — Зашто не, зашто не. Лала: — Молићу вас. Посет.: — Ви сте бар наш човек. Лала: — Та како не би био. Посет.: — (забележио је) Изволите, домаћине. Лала: — Е, баш вам фала. И извините ме ако је што било. Посет.: — Ништа, ништа. Лала: — Е, па збогом (пође). Посет.: — Збогом, пријатно. Сигурно ћете одмах тамо? Лала: — Е, па знате, мораћу прво да се нађем са мојом Сосом. Посет.: — Шта ће вам, човече, жена? Лала: — Е, па знате, како је, ја сам човек старинскога кова и било би ми. то јако срамотско да се скидам насамо пред странском женском. Посет.: — Ја, ја_ Лала: — А и то, да се пе мора._ Него њојзи за љубав, мојој Перси... (Да ли је Лала истину рекао да ће сликарку посетити заједно са својом женом Сосом или сам, неке ће од вас жена можда поверовати, а неке можда неће. Али за сигурно обавештење нека се обрате „Цвијети Зузорић"). (1.Т, жеко, кваиие пишу и о мени1 — Како то1 — Лепо. У новинама сгоји да је утакмици БСК—Ск. 1913 присуствовало 6.000 гледалаца, а ја сам био међу њима.

— Господине, ја сам страсах скупљач потписа знаменитих аутомобилских асова. Пошто сте ви победник у овој трци, молим вас за аутограм. НОВАЈЛИЈА НА НОГОМЕТНОЈ УТАКМИЦИ Гостује један страни клуб. Игра против Бска. На трибинама гужва. Час аплаузи, час протести. Навијачи се узбуђују. »Неутрални« мирно посматрају игру. Један навијач промукло дречи: — Офсајд, офсајд! Његова примедба не наилази на одјек. Узбуђен, он хвата за руку једног гледаоца који седи поред њега и мирно посматра ток игре: — Био је офсајд!, виче. Зар не?... И ви сте морали то видети. Јелте да је био офсајд? — Извините, одговара мирно упитани, али ја збиља не знам ко је био. Ја, знате, не познајем ове стране играче.

Нам мали Лерица валаоиАа:

Енглеску „Нон-стоп" офанзиву