Bodljikavo prase

Страна 4

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Број 4

Иако- мали Лерица асшииш*: Авантуристу

Са пијаце

— Погледај овога што окреКе главу. Мора да |е из одбора за контролу цена.

Хладнокрвност

— Један транутак господин«. Дололнтв да начиним интарасаитм снимак.

Украрени кице&и

У духу времена

— Откуда ти на капуту црна длака? — Зар се не секаш? Откако си офарбала косу ниси ми очистила капут. ❖❖ — Шта ће рећи моје пријатељице кад ме виде у лањској хаљини? — Рећи ^е да сам се опаметио! Бележник пита морнара Јакна, који лежи на умору: — Ви баш хокете да вас после смрти сахране у мору? — То је моја чврста воља. — А зашто? — Ташта ми је обекала да ^е да ми игра на гробу, па бих хтео да јој ускратим то задовољство. ♦:♦♦:♦ У јодној кафани седи после једне вечере један гост и уз чашу пива слуша музику. Одједном, он скочи и викну: — Келнер, неко ми је украо новчаник) — Ипак сте сре^ни, господине, одговори му келнер. Платили сте рачун. ♦:♦♦:♦ Чиновник тражи отсуство од шефа. Шеф: — Е, драги пријатељу, пре две недеље била је веридба, прошле недеље оенчање, а сада? Шта је сад? Чиновник: — Па, крштење, господине шефе) ♦:♦♦:♦ Портир: — Интересује ме, господине да ли сте добро спавали ноКас? Гост: — А, на жалост ни ока нисам склопио. Целе ноКи су ме мучиле неке страшне халуцинације. — Извините, господине, за сваку коју нађете у овом кревету даКу вам сто динара. ♦:♦♦:♦ — Оптужени, каже судија, то је ипак нечувено. Оженили сте се пре осам дана и веК сте своју младу жену премлатили тако да су је морали пренети у болницу на лечење. Мораку да вас казним са месец дана затвора. — Видите, клжо оптужени, то није ни мало лепо од вас, да нам кварите наш медени месец♦:♦♦:♦ Јсдан муж се жали; — Мо)а жена има најгоре памћоње што се може замислити. — Шта? Много заборавља? — Напротив, све памти. ❖♦:♦ — Зашто тражите развод? пита судија жену. — Зато што је мо) муж идиот. — Па добро, зар то нисте знали пре венчања? — Нисам знала. У том скочи муж огорчено: — Ложе, господине судија, знала Је. Како да ниЈе знала! » ❖❖ — Шта? Опет идеш вечерас у позориште? Па јуче си гледала таЈ комад! — Да, али не у тоЈ хаљини! ❖❖ Он: — Ја сам нађено дете. Она: — А ја сам изгубљена довојка.

— Јесте ли ви чувани укротитољ лавова? — Не. Ја их само тимарим и перем им зубе1»

— Полако, младићу— Прво ми покажи карту зв млеко.

г Јв/0<ис и шмреко-

СНОБИЗАМ — Била сам јуче у опери. — Па како ти се допало? — Дивно, цело време свирала је музика, баш као у биоскопу. КАКАВ ОТАЦ, ТАКАВ СИН Адвокатов син: — Како, ми путујемо у круг заједно са земл>ом, господине? Професор: — То је закон гравитације! Адвокатов син: — А како је било док тај закон још није ступио на снагу? КО ЈЕ ДОБИО ДЕПЕШУ Један капетан добио је премештај. Отишао је без породице и јавио се на дужност. Једног дана добије депешу да му долази жена. Одмах узјаше коња и оде на железничку станицу да је дочека. Воз је нешто задоцнио. Одједном коњ поче да копа ногама и да вришти. Гледа то капетан па ће рећи: — Је ли бре, шта се ти буниш? Је си ли и ти добио депешу као и ја? БЕЗ БРИГЕ! — Припазите, мајсторе, са бријачем, јер ја сам мало пијан. — Будите б?з бриге, кисам ни ја трезан. СИГУРНИ ЛЕКОВИ Лекар: — К'ако моји болесници? — Девет их је уирло ноћас.^ — З'биља? Па ја сам преписао десеторици исти лек. — Е, али десети није хтео да га узме. „НЕ СЕ ФРЉАЈ СО СЈРАНИ ИЗРАЗИ" — Чуо сам да живиш у конкубинату? — Јок ја. Није истина. Ја живим у Лесковац. НЕШТО МАЛО О КАРАКТЕРОЛОГИЈИ ПУШАЧА — Карактер једног човека можете познати и по квалитету цигарета које пуши... — Да. а још више по квалитету цигарета које нуди друтииа. КО ЈЕ ВЕЋИ ТВРДИЦА ' Разговарају тројица о тврдичлуку. — Ја сам имао једног друга, каже један, који је после сваког замакања пера у мастионицу зап^шавао мастионицу, да не би ни за време писања мастило ветрило. — А ја сам познавао једног човека, каже други, који је свако вече заустављао свој сзт, а Ујутру га поново навијао, да се не би преко ноћи сказаљке трошиле. | — А ја имам једног рођака, каже трећи, који је престао да чита новине, да не би трошио стакла на' наочарима. ИСКРЕН ЧОВЕК Полициски писар: — Још пре четрнаест дана нестала је ваша госпођа, и тек данас подносите пријаву. Зашто нисте дошли раније? -т- Плашио сам се да ће се вратити. СА ПРЕМИЈЕРЕ — Пустите ме, молим вас, да уђем унутра, моли вратара посетилац позоришта, који је задоцнио. — Не могу вас пустити, каже му вратар, јер ако бих сад отворио врата сви би појурили напоље. I ДЕЧЈА УСТА — Бабо, како ти Станеш у ко кошињак? — Како? Зашто да станем?„, — Па тата каже да тилежеш са кокошкама... МОДЕРНО ДЕТЕ Мама: — Но, Душко, како тн се допада ово што сам сада свирала на клавиру? Душко: (који је гледао у мамине ноге на епдаљама): — Ми* слим да си дала сувише гас— | ДУПЛА НЕСРЕЋА | Жена: (усплахирено улази у купатило): — Прс, Перо, ходи, лопови обијају касу! Муж (скидајући ципеле): Где је мој револвер? Жена: — у каси...

УРЕДНИШТО И АДМИНИСТРАЦИЈА НАШЕГ ЛИСТА ЖЕЛЕ СВИМ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА сјрећну. нобу. 1942 мџину.