Bodljikavo prase

^трана 4

БОДЉ ИКАВО ПРАСЕ

Број 30

Шврћина посла

— Дајте ми 4 динара шљивовице и 6 динара кусур, тата ће сутра донети банку.

Ш цЈшШ

ИДИЛА У БИОСНОПУ

НЕДЕЉА Изненада жега стегла Сунце као врепа пегла Ал' врућина та не смета Вопи народ да се шета Улице су пуне соета Цео свет |е жељан лета. ПОНЕДЕЉАК Цици|у с' Пашиног брда Несрећа |е стегла тврда Место свињца — шупа празна И триста хиљада — казна Награбусио чика страшно Од Дириса крао брашно Да прехрани своје свиње Пекар што |е ортак био Апсану је заглавио Тако увен нека прође Који тражи лубендиње. УТОРАК Сваки мужић сада жели Д» му жена оде Да удоаац буде бели Па да има згоде Да уштеду целу слисти И ферије искористи Задовољства има разна Док жена не сазна. СРЕДА Наредила сила виша Да испада добра киша Жега оде с места И пијаца пећ се стиша Има доста зелениша Црна берза неста. ЧЕТВРТАК Добри ђаци ведро журе Нсма више треме Слободни су од матуре За одмор|е време Али пошто нема плаже Они су у бризи Шта ће друго да потраже! — Спас им |е у књизи За читање ни|е згода Много лакше да се прода. ПЕТАК Због ситнице, — две комшике Имале су спор Страдало су одма> кике Све пође на зор Мужеви се само чуде Удес нам |е жуд Кад имамо жене луде Неи I к мири суд. СУБОТА Многи (оће стално меса И због тога свога беса Често бофл се купује Ал' те луде »алапљиое Од бола се лосле крипе <ар се тако лако трује.

Господин Јова, професор, флит за ђаке, имао болесну и ружну жену, а младу, лепу и здраву служавку Жена, вечито болесна, у кревету, хистерична, као да су ђаволи ушли у њу, а Јова млад још (св>ега 50 година), моћан, што кажу, али расејан. И често му се деси, да погреши врата своје рођене собе, увече — после поправљања писмени* задатака и да упадне у Спасенијину собу... Жмарци га подиђу, кад је види онако једру, са силним облинама, а она: она је еек навикла на ту његову расејаност (није џабе веК три године код њих) и, да видите, прија јо|... И тако лагано тес живот... Е, али у животу увек се деси нешто што мало помути срећу. Тако је било и са господин Јовом. А шта је било ,чујте1 Давала се тог дана у паланци „Матура" .. Биоскоп пун као око. Дошоо и он (сем је био, разуме се) Спасенија дошла „за себе" што кажу, али села близу њега. Али, као за пакост, до Јове села његова колегиница Зора, распуштеница и матемзтичарка. Да ли

Могућност блаженства

је она са н«ким математичким намерама села до њега или није, свеједно је; главно је то да су њега подишли жмарци, али ти жмарци су се много разликовали од оних при улажању у Спасенијину собу.. Случајни додир ногу... руку... подгуркивање... заводљив осмејак Госпо-Зоре.. и епилог: одлазак њеној куКи ,,на заједничко исправљање писмених задатака".. И све то виделе Спасенијине очи... ... ВраКао се Господин Јова те

Неповерење

— Треба да вам сглзи« нсшто V руке, што ће вашсм пицу деги израз блажснства. — Окда ми даЈте сто дингра.

— Дакле, ти немаш ловерсња у нову банку! — Да ти отворено кажем не. Слагајник по цео дан носи ред вожње. Убедљива одбрана Пред једним судом суди се једној жени за браколомство Поред ње седи њен сукривац, чосек нсобично ружан. Кад јо дошао ред на адвокага, ооај је овако отпочео своју одбрану: — Господо судије! Погледајте само чооека с којим је погрешила жена коју браним па ми реците да ли она није била довољно кажњена?

вечери доцкан куКи. Жени је било свеједно када он долази, али Спасенију је тај закаснели долазак много увредио... Није чак ни навратио до њене собице, већ отишао одмах на спавање... Није могла Спасенија да склопи очи целв ноћи а ујутру му пребацила: — А Ви, Господине, и не наоратисте синоћ до мене; а у биоскоп бесте с неку фину женску! — Па.. знаш, Спале, овзј... почео да муца он... имао сам нека посла1... ... Такве идиле видела још двапут Спаоенија у биоскопу и, још две ноћи, није склопила ока, а највише јој било криво што је господин запустио и — прекипело јој.. Брбљива и несмотрена, отишла и рекла све, ама све, Госпа Пгрки; ова цикнула хистерично и увече био лом у куки, а свв се свршило тиме, да је Господин Јова морао да напусти идиле у биоскопу и Зору, математичарку, и дв се посвети само кући и својој расејаности, односно Спасенији. Вечито млада

Ллжу \>ас кажу... — Ето рсшио сам. од сутра нећу сише пити! — И казао сам: или моЈа илх ничиЈа! — Најмодернији завод за улепшаоање. — Ја са своЈом таштом жипкм у најзсћо| љуЗази... — Варујте ми, гризе ме саепст. али.... Ноггиалнв хооника ЗБОГ ПОСЛУШНОСТИ Да би што боље одговорили на | апел београдског водовода да штеде аоду, Беогређани су навалили на пиво и шприцерз али ' зато потрошише два пут в^ше ооде хладећи ова пића. Зато би штедња била највећа, када би се забранило пиће. ПАЖЊА ПРЕМА ОПШТИНИ Беогрођани су раније ишли пешице и није им сметала највсћа мећава, а сада се гурају чак и на јединици која је уствари врпо кратка линија По свему судећи ради се не о некој манији за гурњавом, већ о жељи Беогргђа а ца помогну општинске финансије.

— Шта мислиш, драги, да ли ћу икада доживети ссдамдесету годину) — Тја, ако Још дуго б/дош остала у двадесет деветој онрл снгурно не.

Разајло у Бзограду

ИЗ ЖИВОТА ЛАЛА Просто па јасно Једне вечери Лала се замишл»зно загледао у месец Хтео јб по сваку цену да одгонетне зашто је месец на небу, али га убрзо од тога заболи глава. О Боже, Боже, што се ја толико мучим. „Кад месец светли са неба То ваљда тако треба Па нека лепо светли Кад су га тамо метли."

ОЛ> вала и ја да пишеи у ове бодљикаое нооине па ое молнм да ме не избаците у пресобље као обичну џуџу осЛ да примнте онако Срацки како сада сои капуташи. Прима сељака због намернице. Утеко сам из моје Раброво, јер не могу више сови гејаци да се слажем а дојадн./а ми вала и моја Милунка што ми рише на штроку и зној Па оћу и ја иешто госпоцко и Село ач у оригинал; па ме стра да не наиђем на неки фалцпфикат од сифилнзације — а што вала да и не дођем у Београд кад ви капуташи навалише на село ч све обрстише ка скакавци па рошани на њиву а геуе на асфалт па да Педнемо ком Ле се пре досадн Баш би волео да веднем шта Ле да раде госпочиНи кад упече звезда а земља тврда па рало све истерује вапниие, а довјека и пако Уфатиш ладовину па само пијеш пнво и шприцери и водиш полетику Кад удари киша ти плеш V механу, а кад је сунце ти уфатиш

ладооину под неко дрво па ужиоација. Само не знам шта Лу за квгртиљ Јер сам чуо да су газдарице много опасне, па оЛе да навале на теб док си још у кревету а ја сам ти брате голичљив. Сад је дошло наши Пет минута па ме свуда љуцки примау и бог зна како и све ми нуткау оЛеш Раоајло Ово, оћеш Равајло Оно, а ја све узнмам и само клопам, и све мислим у себи, Бого вољени што ми гејаци постадомо Крупне зверке Мене једна уфати на сред сокака па Ми вели

оћеш рођо код мене На квартиљ. а ја прнстадок ки бос у бсру и сада сам код госпоја Цану квартнљник, а она мн сое бацка и оодила ме у купатило а ја несмем дуђем у воду стра ме да не окаљам оно бело ка.чење што се цакли ка мсрмср Оћу данас пидем у прозорпште на Калеменда веле да је Нег.а сељачка стоар за смејање па дидсм да сндим. а сад У здравље до ндуће новине Еаш Расајло

Како расејана госпођа Еера замишља позоришни репертоар.

Понсдсљак: Моцартова женидба (од Фигара). Уторак: Пучини (од Тоске). Среда: Коста изб.,ричица (од |рифковића).

Четортак: Несуђени Анастасијгвић (од Зетова). Петан. ЦЈопен (од Силфиде) СуЗота: 1анко Бида (од Вгселиновића). Сам себе... Професор Пера Петровић је био врло расејан. Једног часа, њему је страховито ишао на нерве његов ученик Јован Јовановић, и после три опомене, професор јв решио да га запише. Сутрадан, директор школе га зачуђено пресрете: Господине Петровићу, шта сте ви то јуча радили и кога сте узнемиравали? — Ја? — Ви, дабоме У дневнику сам нашао записано: Пера Петрови^ ме страховито нервира на часу Потпис: Јован Јовановић.

Искрен човек

Келнер, да платим! Свега 614 динара. Плаћање у Среском суду.