Bodljikavo prase

Еро) 30

БОДЉИКАВО ПРАСЕ

Јтрона 3

уШШГШТ

НЕДЕЉА, 14 ЈУНА Данас недеља, па таман се ја иислио на коју страну да кренем, кад стиже синчић једног иог пријатеља: „Хајде" каже, зове вас тата да идемо данас на излет у нашу башту Дођем код иога прнјатеља а он и жена и свастика спремили се за излет. Свечано обучени и празнично расположени. — Узео сам један плац ван вароши — каже ми пријатељ н тамо посадио и салате, и лукац, и боранију, и парадајз, и краставце, и све што је потребно. Да идемо мало донде да поседимо и да промезетимо мало. И тако пођосмо Лепша половина понела зембиљ са мезетом а мој пријатељ понео флашу и још један велики завежљај. — А шта имаш у том завежљаЈу? питам га ја. — Како, шта! пита зачуђено иој пријатељ — Па оно што је потребно уз мезе. лука, салате и краставце Купили смо то јутрос на пијаци. ПОНЕДЕЉАК, 75 ЈУНА Кад сам кренуо јутрос на посао, сустигнем једну своју комшиницу па продужисмо заједно у разговору. Стотина метара даље сусретне нас једна сељанка и рече: — Добро јутро, сестро — јави Јој се моја комшиница. — Каква вам је то сестра? витам мало зачуђено комшиницу. — Сестра по млеку. — Тако, нисам знао... — Да, знате, каже комшиница — купујем свако јутро од ње нлеко. УТОРАК, 16 ЈУНА Дошла нам данас вешерка да пере веш и тражи шта све треба да набавимо за ту сврху. — Спремите ми — каже једно корито, доста вреле воде и два литра љуте ракије. — А како ђемо за цеђ? питам Ја бојажљиво — немамо ни пепео ни камене соде. — Ама — каже кладнокрвно вешерка — зато вама и кажем да купите, вели, два питра ракије; има тамо и пепела и камене соде и све остало што је потребно за један добар цеђ. СРЕДА, 17 ЈУНА Одем данас с једним пријатељем у циркус. Једва сам га намолио да одемо и да видимо наше чувене акробате. Појавише

се они и почеше да се премеђу преко главе, да се ломе, превиЈају и окређу, да човеку кости попуцају. — Па, како ти се свиђа? — питам ја триумфално свога приЈатеља. — Зар не изводе маЈсторл^ке? — Чудна ми чуда — каже мој пријатељ, и равнодушно. пљуцну — ја то сваког дана, и још много теже ствари изводим. — Како то? питам ја, запањен. — Па тако, возим се сваког јутра и свако подне овим нашим трамвајима. ЧЕТВРТАК. 18 ЈУНА Седим данас у бифеу кад упаде унутра Један мој стари ратни лруг, и још с врата викне: — Уедвн шприцер, мјлим. — Тасо, друже, викнем ја обрадован. — Дедер, богати, седи да попијемо заједно. — Врло радо — каже он, Такође обрадован. Али се силно журим Чекају ме неке муштерије. Знаш, ја ти сада тргујем обуђарским материјалом. — Каквим побогу, обуђарским материјалом, кад си ти дрварски трговац! — Шта се чудиш — каже он. — Па то ти ја баш и говорим. ПЕТАК, 19 ЈУНА Седим данас код „Цара" а две даме крај мене. — Погледај, молим те — ређи ће једна. — Ено иде Лела; погледај само како се бацила иа луксуз. Носи ципеле са правим ђоном, овог лета Је сашила веђ другу хаљину и забавља се са једним дипломатом. — Лако је њој — каже друга — када јој Је мама пиљ^рипа, тата бакалин, а брат држи бифе. СУБОТА, 20 ЈУНА Зашао данас по куђи Један сеоски ђилкош у лепом сељачком оделу и лакованим чизмама, па продаје сир Навалио комшилук, а госпођа Лулу, симпатичпа распуштеница са првог спрата. пљеснула рукама кад га видела и узвикнула слатким умиљатим гласиђем: — Јао, чизме Пријатељу лра ги. хођсте ли бити тако љубазни да ми позајмите ваше чизме да одем на Јахање. — Врло радо, госпоја — каже ђилкош, и шеретски завија танак брчиђ — ако је за јахање, ођу. Дађу вам их вечерас. али да ми их сутра ујутру вратите.

За време летњих жега

Опет си се напио као свиња. — Ћут жено! Знаш врло добро да данас морамо инедети воду.

БЕЗ ЛОЗА Приликом последњег лакоатлетског митинга у Беогрвду, нашем најбол»ем скакачу у вис ВуковиКу, украо је неко из гардеробе новчаник са новцем. На њогово изненађење, из новчаника је извадио и оставио на страну само један лоз Како је та| лоз сада извукао премију, ВуковиК позива лопова да га за утеху што није понео и лоз, части Једном тортом од 100 кила. САМО ЈЕДНА ЖЕЉА Пре неки дан разговарају два београдска аматерска боксера — Ах, како бих још Једном желео да победим Шмелинга, рече уздишуки један. — Шта тру^аш, одговори му други. Као да си га ти ввћ једанпут тукво?! — Тукао га нисам, али сам већ једном желео да га тучем... ха, ха, ха... СПОРТСКИ ЕПИГРАМ Кад видеше да су сила Играчи су дигли главе Не плаше се од управе Дневница Је свима мила! Због сукоба и потреса Мора да се дреши кеса. НАИШЛИ НА ТВРДО Управа Б.С.К-а искључила Глишовића и већ се почела да прси како је увела дисциплину када играчи ударише ситан камен. У питању ј« била каса пошто без првога тима нема ни прихода, те се упрзва клуба није дуго предомишљала. Одустаде од дисциплине и свог ауторитета да би сачуоала касу. НСВИ РЕКОРДЕР Један учитељ спорта пита свог ученика: — Ко је светски рекоддер у трчању мгратона? Ђак се није ни једног тренутка дооумио, већ одговори као из пушке: — Е::глески геиерал Вавел! — Кзко то? — запр2пас1Ио се -рофесор — Тако пепо. господине професоре, остали светски асови у марзтОну једва претрче својих 42 километра, а Вавел ето претрча и оптрча пола светске кугле унатрашк'2 и још се ниЈе уморио! ЗБОГ САЛА Лондонски лакоатлетичар Мајски, који припада Московском спортском севезу, не излази више са јавне приредбе јер је добио сало око срца. Изгледа да је томе узрок претерано дружење са Лордовима и енглеским племством, па се и он утовио.

Лмрсц Шимж... У Лондону, покрај Темзе Беше велнк пир, Нису знали тад' за бремзе Шпренговаше мир. Сада опет мира жепе И ве* плету грач Не помаже златно теле Кад говори мач

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД

НЕМАЈУ ИЗГОВОР Данас се освеКује велика позоришна зграда и сада се глумцима одузима и последња могуКност да со приказују као бескуКници јер имају, не један, веК два крова над главом. Поред тога данас је интересовање за позориште два пута веКе него пре рата па сад све зависи од глумаца и њиховога полета. Сада за глумце нема више из-

гошора а то Ке у великој мери да укочи њихов полет, Јер глумац без изговора то је цвет без мириса. ВЕЛИКИ НЕДОСТАТАК За потпуни уметиички разво) Београда сада недостаје само добро пиКе и иоКни локали. Јер сви наши уметници тренирали су само за ноКни рад, а дневно спавање. Нема наде

— Господине докторе, како |е мојој богатоЈ тетки) Има та

наде!

— Нема ни најмање. ОздравиКе.

[1

]|0

М

Из

4/ш

лЈ

1лЈ

НАПРЕД, МОНДЕНИ! — МАРШ Налред монденн, напред! Дижимо внсоко главе! Будимо охоли и даље Мада нас |едс и гњазе! Напред, мондени, напред Ка слатком нераду и пиру! Будимо чврсти к'о гранит! И оставиКе нас на мчру... Напред, мондени, напред Ка „куКи весеља и жена!" Напред, кохорто лења > Снобова и мондена! Напред, мондени, напред! БАЛАДА Монденка красна, којој се дчено свет Не само овде већ и на Азурном мору Вене и гине ко мајски цвет И сад се купа — ал' у лавору Све јој је мрско, зар јој се жмви! И костим има последње моде Дивно јој стоји, просто к'о песма А шта јој вреди! Кад нема воде

Зар место мора да буде чесма! Ал' ипак вешта жена се скраси Нага се сунча сад на тераси. Лепота њена пали ко ватра! Па јсј се слава кроз варош шири Кад дође време овог театра Комшилук цео на чудо звири Она сад има доста публике Комшилук мушки — шарене слихе! АЛЕУТИ — ТУГОВАНКА О, ко вас на ове наведе путе! По ком закону Судбе круте, Горди синови расе жуте, Узесте моје Алеуте! Спремах се управо за Један дипломатски жур Кад јавише ми: „Напад на Дач Харбур..." И, да би удес што више бко клет, „Потопљени су „Ентерпрајс и Хоркет" О, ко вас на ове наведе путе! Зашто, да ми се због вЈс. због расе жуте! Сме|е ова| злобни свет)... О, јадни Алеути. Дач Харбур, „Ентерпрајс" и „Хоркет"!..

v ■• • ј ЈТЧ џ