Bodljikavo prase

Бро! М

ВОДЉИКАВО ПРАСЕ

шар1«

Стр

ана 5

СЋ-РЛН

Водено снаге

— БЈ, погледвЈ само ове лвпв играчке... N буди добра и еи Јвдно ЈаЈе_ - - • Ј —-

КО ЈЕ БОГДТИЈИ?

< —о Вереник његове жене

Мазе је...

~.мо| нови самац Је, наиме, студент медицине...

Адвокат пита свога пријатеља, инжињера: — Реци ми, друже, шта то управо зиачи потпуно искоришћан>е водених снага? Инжењер му одговара: — Рецимо кад твоја жена тако дуго плаче док не добије жељенн поклов.

— е ли, иамице, да ли смо ја и ти богатији од тате? — Нисмо, сине. Како то уопште можеш да помислиш? — Прво аато што смо Ја и ти боље обучени од њега, а друго што он увек ради кад ми шетамо. — Сада мм Је доста твоЈе кратковидоети, глупане!

Данашња генерација Београђава могла би да се назове шприцер поколење. До душе генврације су обично безимене али 'хисатељи ииају обичај да им лепе разне атрибуте као: челик, кремен, и тако даље. Што се цас хуиориста тиче ми избегавамо звучне епитете а за по неку геверацију велимо да је фрајла• ста, памучна или свилена. Зато в ја када сам тражио назив за данашње поколење ие иађох ништа згодније од речи шприцер, јер, то је вајпопуларнија иешавина која може бити и јако добра и јако рђава. Баш зато што је овај појам тако растегљив ја сам га изабрао, а пе — као што ће неки помислити — што бих ја, недај Боже волео шприцере. Када се зна и добро утувц шта је шприцер и зашта се Употребљава онда је лако оценитп и способности иаше генерације ал" од ње не треба очекивати чуда. Шприцером се ие го• ве мотори, ве подмазују машиве, не лече болести. Исто тако шприцер се не може пити нкште срце, узимати као лек а још иање употребити за туршију. Шприцер се може само пити и го расхлађен. Знам да Ае се многи увредити ва овакву компарапију, али ме то не чуди пошто је стара ствар да се комињак вродаје као старо жупско а обична шома као коњак. Зато ивоги од нас неће да призвају да су шприцер век за себе тврде да су шампањ и друга скупоцена пића. Има и таквих који еу се офарбали само да се не би вознало шта су, али шта то вреди када време чини своје и веА шосле дан-два шприцер изветри ш укисели се а боја остала иа

ВЕГЕТАРИЈАНАЦ НА ДЕЛУ —^Пропуштено времг — Тата, шта је то хипербола? — Страшан си ти, сине! Шта би било са мном, да сам ја тако у твојим годинама стално питао? — Да си ти питао, сада би умео да ми одговориш на ово питање.

Дај, Боже! Стара глумица, госпођа Јул» ка, која је већ оглувела и одав« но у пензији, нс може иикако да се одвоји од позоришта него дође с времена на време да у« дахне позоришни ваздух. Сви је поштују и опходе се с њом са пуно пажње. Сви јој прилазе, здраве се с њом и поведу пријатељски разговор. Одговори глуве госпође чеето нису у вези с питањем, али се преко тога прелази без сиеха. Наишао тако једном покојни Гавриловић, пришао јој с осмехом и викнуо: — О, госпа Јулка, како сте?. Шта радите? — Хвала Богу, добро сам. Остарела сам и чекам смрт. — Та какву смрт! Живећете ви још дуго и све ћете нас посарањивати! — Дај, Боже! — одговори г<>спођа Јулка, која није чула крај Гавриловићеве реченице. Одговор

Како рагби играч изјављуЈе љубав

НемоГућан. т&џхгум — Ја се надам да ће вам се код нас свидети, каже госпођа новој служавци. — И ја се надам, само желела бих да знам када милостива прима? — Уторником. — Онда жалим, али не могу да останем, јер је то и мој дан примања. —0Господин: — То је срамота да просите тако млади. Просјак: — Ја само замењујем мога брата. Он је отишао у 6ању. — Изгубио сам пса! — Ништа дај оглас у новине! — Шта ми то вреди кад он не зна да чита.

— Гоепођице, Једку Једину реч из ваших уста и ја бити најсрећнији човек на свету. — Идиот. Најбоља метода — А ја својој жени не дозвољавам да се са мном препире. — Како у томе успевате? — Ја за то имам специјалну методу. — Сигурно сте одвећ груби према њој? — Напротив, ја се увек на време повучем. НаГрада — Петровићу, ви већ двадесет годнна радите вр'едно и предано у нашем предузгћу. Убудуће, зваћемо вас: Господине Петровићу. — Овв млада дам« миели, да су »а њу наЈбољи мушкарци е коЈим се »одити права внткв, Јар Је тадо узбуђење тако лепо!

— Драга, зар ниЈе оаде дивно) — Божанствено. Отсада 4>у увек овде проводити саоје медене месеце. врху па тужно плива као зејтин по води. Ја сан, рецимо, сасвим задовољан што сам и ја шпри• цер-персона јер и то има својих дражи. Знаш какав си и шта вреднш па се не пачаш тамо где ти иије место. У овој особини иашег поколења треба тражити објашњење што се данас толико лаже. Ма• сне лажи кваре бтомаке и надражуЈу ниске инстинкте и када ие би било шприцера да то разблажи, свашта би било од нас. Зато је шприцер врло добар и користан, јер помаже да се све то свари и ми треба да сио срећни што смо такви. Али зато пе треба уображавати и од шприцера захтевати оно што ов ииЈе у стању да буде.

— г*. Божанствено

— Зашто не тргуЈеш еа Петро■и*ем1 — Зато што Је био вереник моЈ« жене док Је Још била девоЈка и оставио Је. — Зар Је то разлог у тргоаини! — Што, да тргуЈем са човеком који Је паметниЈи од мене!

Дубљење на глави У једном мањем месту у унутрашњости гостовао је путујући циркус. Међу артистима истицао се један клаун којн је могао веома дуго да дубн на глави. Гледајући га једног дана за време пробе, један професор је заинтересовано упитао: — Човече, како не пореметиш памећу од тога? — И ви сте дубили на глави непрекидно девет месеци, одговорн клаун, па вам ништа не фали. — Шта кажеш? наљути се професор. — Пре рођења, господине професоре, објасни клаун.

Нови самац