Bodljikavo prase

Број 72

БОДЉИКАВО ПРЛСЕ

ЧИЧИ Да под старост нешто ћариш Код Енглеза измећариш Сад си глув и слеп За Србе те мало брига Главно да је теби стига Да се пуни џеп. москви Сад увиђаш своје |аде Ортаци те много »раде« Подваљују свуд Видиш да си погрешила И сад бм се пишманила Али немаш иуд! АТЛАНТИКУ Попустила флоти бремза Замрзну се од стра' Темза Победе си кључ У Лондону сузе роне Конвој за конвојем тоне Прснуће им жуч. МАК АРТУРУ СвоЈ рођени народ лажеш Увек сваки бој одлажеш Велиш није рок На мегдан те Јапан зове А ти смишљаш лажи нове Па им велиш: Јок)

/кс — Зашто се каже не очински (език) — Ваљда зато што код само мама говори.

куће

ЗАСЕБНО ПОВЕРЕЊЕ

Страна 5

Газда Марко, познат иначе као врло строг човек, примећује да се његов помоКник заљубио у његову кКер, зове себи једнога дана младога човека и каже му: — Слушај, аЈнко, ја ти забрањујем једном за увек да са мојом ћерком идеш недељом у биоскоп. Али млади човек не попушта: — Значи да немате поверења у мене? — То ипак не мора да значи да немам поверења у тебе! — Онда немате поверења у своју кјнер. Ј

НЕ ЧУЈЕ

ТГмЖарен, раирн Екипа чувеног Б. С. К-а У недељу баш упрска. Викнула јој »Слога« суз Дал' је казна то од Бога Или сама та реч слога За првака је баксуз. ЗБОГ ТЕМПЕРАМЕНТА У другоме свету учествује на тркама по десет и дзанајест грла па се не деси ниједан инцидент а код нас у једној трци трче само два грла па се опет сударе на старту. То је због тога што имају много темперамента. Или су, можда, навикли на комоцију. Шаљиви спотнста Совјетски тркач за дуге стазе Тимошенко, обећавао је зимус да ке на балтичким утакмицама показати своју брзину, али када Је требало приредити ове утакмице он је су^устао, изјављујући да се само шалио. Изгледа да му од свих спортова само хвалисање иде од руке. I УКИНУТА ДИСЦИПЛИНА - Пошто су ове зиме претрпали многе неуспехе у зимским спортовима, Совјети су из свога програма избацили дисциплину »офанзива« и место ње увели нову која се зове: беру кожу на шиљак. У овој новој дисциплини они већ тренирају и како се чује постигли су велике успехе. Ллрунд играч Уместо Вилкија, који је ван форме, Американци су своју репрезентацију узели Лагвардију који игра сва места у тиму. Од ^енерала до гувернера. До душе ово су све претпоставке пошто ни на једној утакмици није учествовао. БОЛ ј Е да Стари пензионер посетио лекара и жали се да слабо чује. — Ви много пијете, вели му лекар. Упозоравам вас да кете, ако тако наставите, сасвим изгубити слух. Неколико недеља после тога лекар пита пацијента: — Дакле, како сте? — Хвала, господине докторе, каже стари. Послушао сам ваш савет и сада добро чујем. Опет су прошле три недеље. — Да ли вам се попрарио слух? — Шта кажете? — виче стари. — Ах, сад видим да опет пијете, мршти се лекар. Упозоравам вас да Кете изгубити слух, виче му на уво. — Не мари, господине докторе, одговара стари пацијент, боље и да не чујем, него да пијем воду.

— Имам поверења и у њу. Могу шта више да ти кажем да имам поверење у обоје вас, али засебно, кад нисте заједно!—

— Тата, намеравам да се женим... — А с ким, ако смем зкатк! — С бабом! — Веујеш ли тм да ћу ти |а дозволити да се ожениш моЈом маЈком! — Јест, а како си се ти оженио моЈом!_

Ој, Боже мој Ала волем Боже моЈ, Ципеле на нови кроЈ Па када моЈ драги ступа С цокулама лупа.

Сав |е зноЈав Прашљив дика Кулучара права слика Ко шећер је сав.

Поред мене спава жив Вечито |е он дремљив Тешке бриге га море Јер устаје пре зоре.

По цео дан ради скроз Већ сабајле хвата воз И по дану дугу Дилбер ради пругу_

ншшншш

НЕДЕЉА, 4 априла Разболе се иом комшији НеЂи његова Савка и сш позове доктора. Неће човек да му је добар муж. се пребаци да ниДошао доктор па пође прво ка постељи где је лежала Савка. Савесно је лрегледа, извади слушалицу, измери температуру па онда рече: — Лака грипа. Само је госпођа доста нервозна. Са овом нервозом може да живи сто година... — Добро, добро, докторе. А сад прегледајте мене.. Лекар дође код Неђе и савесно га прегледа па онда изјави да је и он сасвим' здрав са/чо мало нервозан. — Е, видите докторе — рече Неђа — моја Савка ђе сигурно живети сто година са својом нервозом али ја нећу, баш због те њене нервозе, дочекати ни Нову годину. ПОНЕДЕЉАК, 5 априла Верила се госпођица Дара са трећег справа. Младожења, један напредан човек иначе банкарски чииовник, не шаље вереници цвеђе, већ јој послао петла, живог живцијатог петла. Будуђа ташта, госпа Ленка, само плива од радости. Кад јутрос из њиховог стана нека ларма. Пролеће -па сви прозори отворени па тако и ја чујем у своме стану све шта говоре. — Нећу да га чујем — плаче Дара То је један безбожник и циник. С°е исмева и све је за њега празноверица. Не верујетај ни у Бога... — Море ђути лудо, — учи је чајка. Саио нек је добар за ку-

ћу а нек верује шта хоће. Уосталом, кад се ожени веровађе бар у пакао..." УТОРАК] 6 априла Одем код једне иоје рођаке да је нешто умолим а код ње пуАа соба гостију. Њена кђи матуранткиња, држи жур па дошли другови и другарице. Остадох и ја да попијем кафу. Заџакала омладина па се не може разумети ко шта говори. Главна тема је, наравно, љубав Ни мало се не женирају од мене веђ слободно дискутују. Одједном једна мала црнка, са радозналим очима, процвркута: — Зашто ли су, Боже, измишљени пољупци? — То је бар јасно — умеша се у разговор један главоња са наколмованом косом. Пољупци су измишљени да би се избегли глупи разговори са женама..." СРЕДА, 7 априла Пошао ја у Обреновац. Вагон препун света. Разговор, оговарање и свађа као на вашару. Воз мили као пуж. 'Сви се жале да ће задоцнити и као, обично, критикују. У фургон улете кондуктер: — Молим господо карте за преглед... У томе се један путник обрати кондуктеру: — Слушај буразеру, Зар овај машиновођа не би могао да мало потрчи?.. — Могао би, могао — одгова ра кондуктер равнодушно. — Па што не пожури? пита овај путник. — Не сме да остави локомоти-

јг~Г,\ > 3 1 тН

ву, одговори кондуктер а сви се засмејасмо. ЧЕТВРТАК, 8 априла Жали ми се Божа професор на ђаке. А када се он жали, који је добар као добар дан, онда заиста мора да има разлога. Његов је предмет историја и он сав живи у прошлости. Али, ето, ђаци га поједоше. Дошао он, јутрос код мене па ми вели: — Замисли, прозивам једног кј .ипана из осмог разреда па га питам најлакше питање из историје. Рачунам иде матура па да видим шта зна. Питам га да ли је у својој борби Ханибал имао успехе. А знаш ли шта ми је одговорио? — Шта? — Па каже: Извините господинс професоре ја не идем на трке. ПЕТАК, 9 априла Седим у берберници и че\ам на ред. Ту се обично воде врло интересантни разговори али некако овога пута сви ћуте. Одчича поче да се жали на омладину. Сипа дрвље и камење. Те оваква је, те онаква је. На крају заврши: — Зато се не треба дружити са будалама и покварењацима... Један младиђ који је дотле ђутао, рече: — Само то немојте причати вашим познаницима. — Ођу вала и њима — каже чича пакосно. — Грешите, јер онда ће вас сви оставити.— рече младиђ, а чича никако не разуме. Уемшах се и ја у разговор да би избегао сва-

ђу а чича ии тек каже: Ово је први младиђ који је учтив према старијима. СУБОТА, 10 априла Одем код једног I сестрића на ручак. Младенци па нас звали на ручак да се похвале 'као домађини. Млада скувала неки паприкаш али га пр^солила па се не можи окусити. Просто пече непце. Виде младожења па поче издалека: — Со је врло корисна само се мора по мало узимати. Она куристи организму и без ње се не може живети. — Да, баш сам читала да сваком човеку треба најмање фртаљ киле месечно — умеша се млада. Ја и жена се само погледасмо а младожења дОдаде прекорно, али са нежношћу у гласу: — Али не у једном кромпнр паприкашу и то за један обед. Ми се насмејасмо а илада само поцрвени.

једном Један

— Прву половину одмора провео сам на скијању на ЗпатибоРУ- — А другу половину1 — У гипсаном завоЈу.