Borba
Субота, 29. октобар 1960.
РЕЗОЛУЦИЈА СТАРАТЕЉСКОГ КОМИТЕТА
Резолуција коју је у име своје и још двадесет зема-
ља поднео _ Старатељском комитету Генералне скупштине и образложио југословенски делегат Јосип Ђерђа добила је убедљиву већину од 67 гласова. Против ње се није изјаснио ни ко, мада је било делегација које су се уздржале од гласања о том тексту који захтева да се ради што брже еманципације још неосамостаљених територија њиховим представницима омогући да суделују бар као посматрачи у раду свих органа УН.
Побуде којима су се руководиле Југославија, УАР, Етиопија, Судан, Сомалија, Гана, Куба, Венецуела, Цеј лон и друге земље када су предложиле резолуцију о којој је реч потпуно су јасне:; не само поново потврдити начело из Повеље по коме је дужност УН да што ефикасније помогну скором осамостаљењу још несамоуправних народа, већ и јед вом конкретном мером подстаћи непосредно међународно-политичко активирање домаћих, домородачких кадрова; отворити већ данас врата светске организа ције за представнике оних народа који ће сутра поста ти суверени и пуноправни партнери у међународним пословима; помоћи им у стицању директног увида у светске односе и неопходног искуства за — корисно учешће у тим односима.
Очигледно, то су побуде неоспорно чисте и прогресивне не само у погледу бу дућности земаља које стоје на прагу суверенитета, већ
пи у односу на остале држа-
ве којима су на тлу „младих нација“ увек добро до шли квалификовани, за ме
ђународни политички саобраћај оспособљени партнери. Колико су мотиви предлагача и циљеви резолуције били конструктивни и убедљиви види се и по чињеници да против тогакта није гласао нико. Ако и на пленарној седници Генерал не скупштине, где ће бити изнесена као препорука Ста ратељског комитета, та резолуције добије двотрећинску већину, почеће једна много повољнија етапа за међународни положај и за светску афирмацију станов ништва још несамоуправних области. Њима ће се омогућити управо онакав додир са светом какав, поред других контакта, одговара последњој фази припрема за дефинитивно отклањање свих облика туђинске власти на било ком мање развијеном подручју данашњег света. у
Територије на које се односи резолуција Старатељског комитета налазе се го тово искључиво у Африци. Међу њима су и тако значајне области као што су Кенија, Уганда, Њаса, Роде зија, Мозамбик, Ангола и друге. Готово у свакој од њих већ се јасно оцртао до маћи антиколонијални покрет. Он се негде морао да изражава и у оштрим обли цима као што су демонстра ције, сукоби са колонијалним органима, па и масовви антиколонијални устанци. Постоји, дакле, политичко језгро домаћих антиколонијалних кадрова који ће бити све више способни да комплексно сагледавају интересе на међународној сцени и да све сигурније ру ководе изградњом сопствене свестране независности.
м. М.
___БОРБА
ДОПИС ИЗ ИНДОНЕЗИЈЕ
Белика акција против шверцера и пирата
ЗБОГ ВЕЛИКИХ КОЛИЧИНА ШВЕРЦОВАНЕ РОБЕ БОРБА ПРОТИВ КРИЈУМЧАРА ПОСТАЛА ЈЕ САСТАВНИ ДЕО НАПОРА ЗА СТАБИЛИЗАЦИЈУ
(Од дописника Танјуга)у Макарта, октобра
Индонежанска штампа донела је у последње време велики број вести о откривању и хапшењу · кријумчарских банди. Било је дана када је јављено чак и о шест таквих случајева.
У једној од последњих вести из те категорије, речено је да је на обалама северне Суматре, подручју које је бли зу Сингапура и Малаје, једна поморска полицијска патрола запленила десет кријумчарских чамаца. Ухапшена су 34 лица под оптужбом да су шверцовала из Индонезије у иностранство гуму, копру, кафу и разне друге скупоцене индонежанске пољопривредне производе. У чамцима је пронађена већа количина луксузне робе и текстила страног порекла, намењена за замену за индонежанске производе.
Једном другом приликом јављено је да је моторни брод „Вишну“ задржан од власти у луци Пангкалпинанг, на 0стрву Бангка (на овом острву се налазе велики рудници калаја) у близини обала јужне Суматре, јер је на броду пронађена извесна количина непријављених добара. Власти су пронашле већу количину чистог калаја, 159 комада батика (текстил обојен на посебан индонежански начин који се добро продаје у иностранству због прекрасних оригиналних шара) и већа количина кекса.
Трећи крупнији случај је откривање у Медану, на Суматри, банде шверцера лековима. Код шверцера је пронађена огромна количина лекова страног порекла и ухапшено је осам лица. .
Из Маниле је јављено да је у подручју филипинске провинције Давао ухваћено тридесет индонежанских шверцерских чамаца. У вести се
ТРЖИШТА
додаје да су се у последње време у јужним провинцијама Филипина појавиле веће количине робе прошверцоваве из Индонезије, са подручја Целебеса.
Борба · против кријумчара је, због великих количина шверцоване робе, постала важан посао везан уз напоре за стабилизацију тржишта.
Као један од разлога за 0опадање извоза овог или оног индонежанског артикла помињао се одлив великих количина робе илегалним каналима у иностранство. Проблем постаје још значајнији ако се зна да су Суматра и Целебес — области врло интензивне илегалне трговине били главни центри велике побуне против владе пре три године и да још и данас у овим крајевима има побуњеника. Познато је да су се побуњеници, поред. осталог, снабдевали или још и данас покушавају да то чине путем шверцерских канала. .
Из разлога безбедности и ра ди привредне стабилизације, индонежанске власти су у по следње време предузеле мното чвршће и одлучније мере да би се стало на крај кријумчарењу. У томе је постигнуто и много успеха и кријумчарима, који су још пре годину дана скоро неометано обављали своју активност, од бројани су дани лаког живота. У оквир појачаних напора за сузбијање шверца спада и споразум који су у јулу ове године потписале владе Индонезије и Филипина о сарадњи против илегалних активности на огромним пространствима отвореног мора које се налази између ове две острвске земље.
Ту је проблем још више заоштрен постојањем пиратства, којим се становници појединих филипинских и ин-
ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
Повишење минималних надница радника у Бразилу
Рио де Жанеиро, 28. октобра (Танјуг) Председник Кубичек потписао је декрет о повећању минималних надница радника, које у појединим деловима земље, например у Рио де
Жанеиру, достиже шездесет одсто.
До овог повишења минимал них надница дошло је на притисак синдиката после вишегодишњег поскупљавања живота. Само прошле године, животни трошкови повећали су се за око педесет одсто, а за првих девет месеци ове године за даљих 12,7 одсто.
Потписујући декрет о повишењу надница, Кубичек је рекао да су раднички захтеви били оправдани, с обзиром на пад куповне моћи новца, али је инфлационистичку политику своје владе правдао интересима привредног развитка. Он је рекао: . „Бразил је пре двадесет године можда имао чвршћу монету, али зато није имао данашње друмове, металуршку индустрију и велике електричне централе, није производио петролеј и хиљаду других артикала“.
Јапанска фирма гради бродове у Бразилу
Рио де Жанеиро, 28. октобра (Танјуг)
Идућег месеца биће поривут у море први трговачки брод израђен у Бразилу. Министар саобраћаја Пеишото изјавио је да ћеу оквиру владиног плана о бродоградилишној индустрији у децембру ове године бити поринут У море још један теретни брод од 5.600 тона. Ове бро-
дове производи јапанска фир ма „Ишикаваџима“, која је подигла постројења у Бразилу.
Пораст животних трошкова у САД
Вашингтон, 28. октобра
Према саопштењу Министарства рада САД, животни трошкови у Сједињеним Државама порасли су у септем-
поређењу са истим месецом прошле године. Представник Министарства је наговестио даље повећање животних
трошкова у октобру. Подбачај жетве у Јордану Бејрут, 28. октобра (Танјуг)
Јорданско Министарство по љопривреде саопштило је да
бру ове године за 1,3 одсто У !је овогодишња жетва била
за 53 одсто слабија од прошлогодишње — због јаке суше која је захватила Јордан у току три узастопне године.
Министарство је такође саопштило да су сељаци у току ове сезоне обрадили знатно мање површина него ранијих тодина.
У набавци житарица за исхрану становништва и семена
за наредну сезону Јордан се ослања на америчку помоћ,
ИЗВЕШТАЈ ИЗ БЕЧА
КОМПРОМИС ДВА ПРИНЦИПА
Раб ће 3. новембра саставити нову владу
(Од сталног дописника „Борбе“ )
Беч, 28. октобра
Синоћним склапањем ком промиса у вези са доношењем буџета за 1961. годину завршила се, практично, криза аустријске владе, која је трајала шест дана. Коалиционе партије — Кон зервативна народна странка и Социјалистичка парти ја — споразумеле су сео реформи ренти и пензија, о повишењу неких пореза и о скраћењу дотација за неке владине ресоре.
Социјалистичка · партија више је попустила него што се очекивало, нарочито У погледу финансирања реформе ренти и пензија. Она је прво захтевала да се повишице пензија плаћају из државног буџета и да се
због тога повисе неки порези који би погодили пре све га богаташе,. док је Народна странка била мишљења да се те повишице финансирају на тај начин што би се послодавцима и послопримцима повисили социјални прилози за један одсто. Другим речима, у питању је био принцип: да ли треба да се наметне финансијски терет пре свега онима који су највише профитирали од економске конјунк туре последњих година, или да се овај терет раздели на цело становништво, тј. да реформу ренти и пензија финансирају и радници који од конјунктуре немају скоро ништа..
о ———-—-_ == ===
ПРОТИВ АТОМСКОГ ОРУЖЈА
Преко 2.000 демонстраната кренуло је ка Копенхагену, протестујући против пове
захтевајући да данска влада не прими ово оружје на своју се пц учесници, пз осталих
Поред Данаца, у тротеетној поворци налазилма су свандимавскихг земаља, као ч из Западне Немачке ч На налцој слици су учесници тротестног марша на улицама данског главног
града Копенхагена, у који су стигли два, дана касније.
21. октобра из данског града Холбека ћане продукције палклеарног оружја и
територију.
Велике Британије.
Социјалистичка партија одступила је од тог принци па и са Народном странком се договорила да се социјални прилози повисе за пола процента. Повисиће се само неки порези, и то они који ће погодити оне привредне кругове чије интересе штити Народна странка. матра се да у широким партијским · масама овај компромис неће бити прим љен са одушевљењем. За трећи новембар руководство Социјалистичке партије по звало је све водеће социјалистичке функционере на интерни састанак у Бечу да би им изнело разлоге компромиса са Народном стран ком.
Остаје још формално пита ње статуса аустријске владе, који је, иначе, прилично компликован. Наиме, 22. октобра Рабова влада је демисионирала због тога што коалициони разговори о буџету још нису били завршени. Према аустријском уставу свака вла да мора до 22. октобра да да оставку ако до тог датума не припреми нацрт буџета за идућу годину. Канцелар Раб је, према томе, вратио Председнику Републике мандат са мо због тога што је тај рок прекорачен.
Међутим, било је јасно да је за преговоре требало још само неколико дана па да се питање буџета реши. Председ ник Републике правилно је поступио када је одбио да прими Рабову демисију и замолио владу да настави претоворе. Сада, када је компромис постигнут, поставља се питање како поново успоставити владу која само формално постоји“ Тај правно-формални задатак решен је данас око подне када су канцелар Раб и вицеканцелар Питерман са другим члановима коалиционог одбора посетили председника Шерфа и споразумели се са њим да стара влада остане на власти до 3. новембра. Тога дана ће председник Шерф разрешити владу дужности, а истовремено поверити канцелару Рабу мандат за састав „нове“ владе, која ће бити у истом саставу као што је била и до сада. Тим, помало оперетским, поступком биће и формално постигнуто стање како је Сило и пре 22. октобра.
, С. ФРАС
донежанских острва баве као занимањем већ вековима. Некада су они били страх итрепет јужних мора, а и данас су опасни за мање пловне објекте. Пирати јужних мора веома су спретни и храбри поморци и не презају ни од чега да би постигли свој циљ. Њихови брзи чамци данас су наоружани и митраљезима. Због тога су сада, поред полиције и цариника, у борбу против кријумчара и пирата пошле и морнаричке јединице Филипина и Индонезије. "Власти тврде да је после завођења ових мера у последња три месеца дошло до смањења активности шверце-
ра и пирата на овом подручју. Међутим, власти и једне и друге земље признају да илегалну активност на отвореном мору између две земље јошт није било могуће потпуно искоренити. Давор ХОЉЕВИЋ
Страна 3,
БУНДЕСВЕР У ФРАНЦУСКОЈ
Некако у исто време када се широм света прослављала петнаеста годишњица Уједињених нација и када су евоцирани велики мирољубиви и демократски идеали антифашистичке коалиције, француска влада је потписала са Боном споразум о стационирању западнонемачких војних јединица на француској територији. И у тренутку када се у разним земљама на хиљадама прослава посвећених У једињеним нацијама, говори ло о потреби нових напора за разоружање, прве јединице Бундесвера ушлесу у Француску. А
Коментара о стварању западнонемачких војних база у Француској има много и то разних, зависно од тога да ли се том необичном догађају прилази са становишта – заоштравања међународних односа или са позиција мира. Али сви коментари слажу се у томе да се још до пре неколико година тако нешто не би могло догодити. И сви
ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ ПИТАЊА КОЈА ПОСТАЈУ ЗАЈЕДНИЧКА ЗА РАДНИЧКУ КЛАСУ НО СИНАОКАТЕ ШИРОМ СВЕТА
— истакао је Драги Стаменк
овић у свом говору на кон-
гресу Румунских синдиката у Букурешту
Букурешт, 28. октобра (Танјуг)
Потпредседник Централног већа Савеза синдиката Југославије Драги Стаменковић, говорио је данас у Букурешту на ТУ конгресу румунских синдиката. Он је изразио наду да ће се сарадња између синдиката Југославије и Румуније још више развити и продубити у интересу радничке класе и синдиката обеју земаља. Нема никаквих 03биљних разлога, рекао је Стаменковић, да традиционално пријатељство и разумевање које су наши народи од увек гајили — не очувамо и даље не развијамо.
С тим у вези Драги Стаменковић је рекао да се све више проширује и повећава број оних питања која постају заједничка за радничку класу и синдикате широм све та. Борба за мир и мирољубиву коегзистенцију, борба за разоружање, за коначно ликвидирање преживелог колони јалног система, за помоћ развијених земаља неразвијеним, за даљу друштвену, економску и политичку афирмацију радничке класе у свим земљама у борби за побољшање њеног друштвено-економског положаја — све су то, истакао је он, само неки општи циљеви радничке класе и њених синдикалних организација који су заједнички, на којима може да се развија међународна сарадња и солидарност радничке класе, и где се улога и значај синдиката све више повећавају.
Стаменковић је рекао да на тим питањима, као и на низу других Савез синдиката Јутославије развија широку међународну сарадњу са синдикатима разних земаља и праваца широм света. При томе Савез синдиката Југославије стоји на становишту да ти односи треба да се заснивају на принципу равноправности и немешања у унутрашње проблеме појединих _синдикалних покрета и на бази узајамне сарадње и разумевања. Сарадња између Савеза синдиката Југославије и Савеза синдиката Румуније, рекао је Драги Стаменковић, би
Изборна кампања
Драги Стаменковић
ла је заснована на тим начелима и била је добра.
Потпредседник Централног већа Савеза синдиката Југославије осврнуо се затим на део реферата председника румунских синдиката у коме се говори о потреби међубалканске сарадње и изјавио да и Савез синдиката Југославије и њена радничка класа чврсто стоје на становишту да подручје Балкана треба да буде зона мира, јер то одговара интересима радних људи и балканских земаља и интересима одржавања и учвршћења мира у свету.
Говор Драгог Стаменковића делегати на конгресу неколико пута су поздравили дугим аплаузом.
За време говора потпредседника Савеза синдиката Југославије конгресну дворану напустили су представници синдиката Албаније и Кине.
у САД
су јединствени у оцени да је француска политика доживела велику трансформацију. Француска, која је некада придавала велики значај Уједињеним нацијама и била њихов активни члан, почела је да окреће леђа светској "организацији. Зато што није спремна да се у Алжиру помири са неизбежним токовима историје француска политика почела је штавише све отвореније да испољава негативан однос према Уједињеним нацијама, а и према демократским принципима које су оне прокламовале. Тако се догодило да се Француска, за коју се пре петнаест година приликом оснивања УН рачунало да ће као велика европска земља играти истакнуту позитивну улогу, данас све више удаљава од светске заједнице.
Уместо позитивне међународне оријентације фран цуска политика тражи данас свој главни ослонац У Бону. И то ослонац управо у оним реакционарним снатама немачког друштва од којих је Француска годинама с разлогом страховала. А данас, упркос свих искустава из прошлости, која нису мала, француска политика се заноси илузијама о томе да ће осовином Париз — Бон појачати положај Француске у Европи и у свету и да ће она имати доминантан положај у тој алијанси а самим тим учинити Западну Немачку безопасном У односу на Француску.
У коментарима неких француских и западнонемачких листова долазак првих јединица Бундесвера на тле Француске приказан је као доказ потпуног француско-немачког измирења и увод у еру искрене сарадње. Међутим, при томе се губи из вида „ситница“ да се та сарадња развија по цену великих уступака западнонемачком милитаризму. И када се јед ном почну чинити такви уступци тешко је зауставити се, јер на сваки уступак долазе сасвим природно нови захтеви, услови и уцене. А о томе да ли уступци реакционарним снагама немачког друштва, а посебно уступци немачком милитаризму, воде нечем добром
није потребно посебно рас-
прављати.
Поновни долазак немачких официра и војника У Француску непријатно подсећа на њихове раније уласке у Француску и у друге европске земље. Ма колико се аутори најновијег споразума Париз—Бон трудили да избегну историјске асоцијације, оне се ипак намећу саме од себе. И то из више разлога.
Прво, зато што је такав један корак као што је уступање француске територије немачким војним базама нов забрињавајући симптом садашње затегнуте међународне ситуације. Сигурно је да се у условима међународног смиривања тако нешто не би могло да догоди. Будући да у свету нема изолованих потеза, долазак Бундесвера у Фран цуску није само израз садашње међународне затег-
=
нутости већ у исто време акт који са своје стране још више погоршава ионако нездраву светску ситу-
ацију. Друго, што концесије Бундесверу значе у исто
време и концесије најреакционарнијим снагама немачког друштва, које стоје иза наоружавања и које, управо ради остварења својих реакционарних циљева, подстичу на наоружавање. Уосталом, досадашња искуства. речито говоре о томе да је наоружавање Не мачке увек омогућавало најреакционарнијим снагама да дитну главу и да по+ ђу прво у поход на демократске снате немачког народа, а затим и у поход против других народа и земаља. Чињеница да се западнонемачким генералима данас остварио један з2машан план о коме пре неколико година нису могли ни сањати, свакако да ће охрабривати и подстицати не само војне факторе већ и све оне друштвене снаге у Западној Немачкој које своју егзистенцију и своје друштвене и политичке амбиције везују за поновно наоружавање Немачке,
И треће, зато што је долазак западнонемачких војних јединица у Француску и стварање база Бундесвера ван територија Западне Немачке неоспоран акт даљег проширивања трке у наоружавању. Тај корак учињен је управо У тренутку када се светска јавност, прослављајући пет наестотодишњицу Уједињених нација, присећала циљева и обавеза антихитлеровске коалиције да ће се залагати за потпуно разоружање и да ће као прво конкретно остварење у том правцу осигурати демилитаризацију Немачке, кака би демилитаризована Немачка била не само гарантија њеног мирољубивог развитка већ такође и почетак општег разоружања У свету.
Приговори, који се чују са неких страна, о томе да <е петнаест година после победе над хитлеровском Немачком не би више смела правити никаква дискриминација према Немачкој, па ни у војном погледу, никако не стоје. Јер, уопште се не ради о дискриминацији према Немачкој. О дискриминацији говаре они који би хтели да прикрију суштину ствари. А она је у дилеми: наоружавање или разоружање. Курс на наоружавање Западне Немачке и на све веће уступке немачким милитаристима сиз гурно није и не може бити друго него оријентација на проширивање и интензивирање општег наоружавања, са свим опасностима које то носи у себи.
У тренутку када се у Уједињеним нацијама улажу озбиљни „напори за обнову преговора о разоружању није изостао ни прилог француске политике и то У облику проширивања алжирског рата и нових концесија реакционарним снагама западнонемачког друштва и уступања француске територије снагама Бун десвера!
Јоже СМОЛЕ
ПРОТЕСТАНТСКА ЦРКВА НАВИЈА ЗА НИКСОНА
(Од сталног доп
Њујорк, 28. октобра (Телеграм)
Да тиха вода брег рони и у председничкој изборној кампањи зна, изгледа, и се натор Кенеди, чији је штаб почео да упозорава да се против њега води верска хајка. Сенатор и његов кам пањски менаџер, брат Роберт, као и остали лидери Демократске странке, опту жују републиканце — искључивши, наравно, Никсо на — дасенанижем нивоу служе верском биготријом. Сам Никсон парирао је про тив оптужбама да Кенеди религиозно питање искориш ћава у своје сврхе, постављајући пред бираче некоректно алтернативу: или са мном, или за биготрију.
Међутим, апсолутно је тачно да се са проповедаоница протестантских конгрегација чује реч против евентуалног католичког председника — не због личности Кенедија, него због овде непопуларних амби циозних ставова католичке цркве према држави и политици уопште, Док велика штампа има коректан став дотле мале машине, гештетне ри плаве Америку антикатолимким, успут, антисемитским и антикенедијевским плакатама, лецима, књижица
ма и посланицама разлини“'
исника „Борбе“)
тих група и појединаца и стварају непријатну и за Кенедија с опасну атмосферу. Према изјави председника ко митета за фер кампању Чарл са Тафта, реч је о десетинама милиона копија. „Своте које су утрошене на милионе примерака разних врста летака толико су високе да надмашују могућности група мржње, а у случају материја ла који заслужује „већи респект“ изнад су могућности организација као што су цркве и друге непрофитне организације“ — рекао је он.
Као места у којима је дошло до размаха ове појаве Чарлс Тафт истиче Калифор нију и Пенсилванију. Једино у четири од педесет држава није забележено да је хајка узела маха. Представници Демократске странке тврде да су у многим случајевима утврдили да локалне републиканске организације и по јединци стоје иза издавања и распарчавања ове литературе. У Тексасу иза једног таквог докумечта налази се петролејски милионар Хант. У Мичигену, у Конектикату, у Лос Анђелосу, дошло је чак до извињавања од стране локалних функционера Ре публиканске странке и повла
ња литературе која је 06јављена „трешком“.
У уводнику листа „Солиде рити“ „органа Уније ауто-рад ника чији је председник Вол тер Рутер, а који је објав(љен на плаћеној страни „Њу,
јорк тајмса", протестује се против такве работе и каже: „Ако народ, будан и узнемирен, не заустави ове организоване групе мржње, њихови интензивни напори у послед њим недељама кампање додаће срамоти расних предрасуда срамоту религиозне биготрије и причинити невиђену штету америчком моралном угледу“.
Парола „Шта ћете изабрати Слободу или биготријут“ одштампана у листу тредјуниона изазвала је оштре нападе на Волтера Рутера. Сам председник Ајзенхауер, који чини све да помогне Никсону да уђе у Белу кућу, назвао је то „екстремном и лажном пропагандом“. Никсон је оптужио Кенедија да жели на тај начин „да учврсти католичке гласове“. Он се чак противи приказивању једног филма који Кенедијеви симпатизери и изборни штабови приказују у католичким рејонима и у коме се репродукује говор Кенедија на једном састанку са протестантским свештеницима у коме он излаже своје погледе ка проблем односа држава црква и даје гарантије да ће поштовати амерички устав. Никсон тврди да приказивање тог филма „представља покушај да се експлоатише религиозни проблем“, ПИ Леб
] ужби чињени ца је да антикатоличка и антисемитска литература моментано цвета у Сједиње-
извештава Тафтов комитет У чију непристрасност не сумња ни једна страна. Чињени ца је такође да су учесници ове кампање у изборној кам пањи многе верске протестантске организације.
За тридесети новембар 38казан је митинг протестантских група, а посебно лутера на, на коме ће бити растурана антикатоличка литература. Преко сто хиљада свеште ника је позвано да учествује у овој акцији, која треба да представља кулминацију напора да се спречи избор пред седника САД, који би био ка толик. По свему судећи, рели гиозно питање после релатив ног затишја поново је избило на површину. У врло непријатној форми постоји опа сност да се у име толеранције она наруши бар у току о-
вих дана. Ж. МИЛИЋ
У Токију почело суђење седамнассторици студената Токио, 28. октобра
(АФП)
У Токију је данас почело суђење седемнаесто-
рици студената — чланова. левичарске организа ције „Зенгакурен“ м че-
творици чланова синдиката који су ухапшени јанусра ове године приликом демонстрација на 8еродрому Ханеда пред одлазак бившег премијера Кишија у САД, ради подписивања _ америчко-јепан
ним Државама, као што тојског пакта о безбедности.