Borba

" Отрана 4.

НОВИ ЗАКОН О СПЕЦИЈАЛНОМ ШКОЛСТВУ

Народна скупштина Сло веније усвојила је пре неколико дана Закон о сгецијалном школству којим се први пут регулишу услови и облици васпитања, школовања и оспособљана, ња дефектне деце ради њи ховог успешног укључива ња у производњу и друш“ твени живот,

Према најновијим подацима, у Словенији делује 39 институција у којима се васпитава и школује 2.577 деце са сметњама у телесвом и душевном развоју, што је за око пет пута ви ше него пре рата. Осим ових школских установа, постоје и друге организационе јединице у здрваственој и социјално-старатељској служби за дефект ну децу — прелазни домо ви, опоравилишта, васпитна саветовалишта, амбуланте за менталну хигијену, логопатске установе, одељци и слично. -

Послератни развитак спе цијалног школства у Словенији карактерише то да је на овом подручју школско законодавство заостаја ло за социјалним и-да су установе за дефектну децу оснивали, развијали и про птиривали углавном републички органи. Шосле децентрализације, у срезови ма и општинама дошло је до приличног застоја у спе цијалном школству, пошто прописима "нису утврђене обавезе општина према 0ваквим институцијама ма својој територији, нарочито ако су се ту школовала деца из више општина.

Основне карактеристике Закона, о специјалном школ ству су изједначавање сге цијалног са осталим школ ством, тежња да се извође ње реформе прошири и на специјално школство, као и да се законским прописи ма осигура његов развој. У области специјалног школства важиће такођем постојећи закони о редовном школству. Закон тако ђе предвиђа и разврстава ње установа за дефечтну децу у специјалне заводе за предшколско васпитање (где уствари и треба да по чне отклањање сметњи а мана код дефектне деце), У специјалне осповне шко ле које су обавезне, Закон обавезује општине да У овакве школе укључе сву дефектну децу са своје те риторије што, како се пред виђа, треба да стимулира комуне на појачану бриту за потребе дефектне омладине. У с специјалне стручне школе треба укључити де фектну децу и тако их раз врстати да се што боље 96 пособе за послове који нај више одговарају њиховим жељама и могућностима. Депа и малолетници са те шким телесним и душевним манама и сметњама васпитавала би се и школовала у специјалним наспитним заводима и заводи ма за школовање, где би се навикавала за друштве ну делатност.

Стална и неопходна сарадња спепијалних школа са здравственим, социјално-старатељским и другим службама, још је потпуна је омогућена новим Закопом о специјалном тколству, јер, између осталог, предвиђа и могућност орга нвизовања специјалних шко ла у оквиру здравствених завода и установа. Осим то га, овај пропис посебно 0бавезује школе да воде ра чуна о правилном однесу друштвене средине према деци и о нормалном укљу чивању дефектне деце У друштвени живот.

Због свега овога Закон о спепијалном | школстру, који је ових лана усвојила Народна скупштина Сло веније, представља нов до каз бриге наше социјалис тичке заједнице за човека. Он се односи, пре свега, на онај део омладине која и поред телесних и душевних мана треба да се бори и учи, ла би достигла осталу омладину.

Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ

ОДГОВОРИ НА ПОСЛАНИЧКА ПИТАЊА о»

ћ /

Представници _ Савезног скупштине упутили Савез-

извршног већа одговорили су јуче на низ питања која су чланови Већа произвођача Савезне народне

ном извршном већу, држав ним секретарима и секрета рима у Савезном извршном већу.

Однос између кућних савета и угоститељских предузећа

ЉУБОМИР МИЈАТОВИЋ: Шта намерава Савезно извршно веће да предузме у циљу заштите појединих колек тива угоститељства и трговине који се као „станари“ про гоне од кућних савета и власника пословних просторија72

ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ: Законом су та питања регу лисана. Све пословне просторије су у друштвеном власништву. Ако имамо си туацију као што је случај који наводи народни посла ник — да је пословна просторија саставни део стамбене зграде, онда, како је законом регулисано, закупац пословних просторија који иначе има уговор са кућним саветом, може и треба да очекује решавање заједничких питања у кућ ном савету, односно на ску пу станара. Уосталом, излаз из таквих међусобних односа може се решити код суда. Сматрам да не треба тражити неку интервенцију Савезног извршног већа У доношењу нових прописа, јер је то уствари питање практичног спровођења постојећих законских одре даба.

ЉУБОМИР МИЈАТОВИЋ: Не могу да се сложим са одговором. Поједини носиоци права управља ња — кућни савети и други, понашају се у односу на радне колективе онако како то не би смело да буде. Дали смо основна и обртна средства радницима на управљање под одређеним условима. Међутим, чи таве ове две гране оставили смо мање-више без јед-

ног и другог. Наиме, има читав низ зграда које користе угоститељски и трго вински колективи, на које они плаћају кирију и сами их одржавају. Ово су ства ри које су постале крупан проблем и зато их морамо решити.

ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ: Ми смо гласали за законе када смо проблеме стамдених односа преносили на комуне и, према томе, то је ствар комуналне политике. Ако неко треба конкретно та питања да решава, то су народни одбори. Дошли бисмо у тешку ситуацију ако бисмо почели да дирамо у основна средства сваке при

вредне организације која су основ за њу. ЉУБОМИР МИЈАТО-

ВИЋ: Остајем при своме и мислим да овај проблем треба размотрити. Не тражим да се то реши овде, али сматрам да разматрање тог проблема не треба одбити. На питање председника Пака Ромца да ли народни посланик . Мијатовић тражи претрес, он је одговорио: „Стојим на становишту да овај проблем треба решити, а ако је то проце-

дура, онда тражим претрес“, : ЛИДИЈА ШЕНТЈУРЦ:

Мислим да је боље да то оставимо за следећу седницу, да би народни посланици могли да се припреме и да виде шта у законским прописима стоји.

Народни посланици су прихватили овај предлог.

Зашто нема довољно вагона за превоз угља2

РАХМАН ХУСАГИЋ (у име групе посланика): Шта СИВ мисли да предузме да би се обезбедили железнички ватони за превоз угља и производа дрвне индустрије из рудника „Крека“ и „Бановићи“ и предузећа дрвне индустрије „Грмеч“ у Дрвару:

ПЕКО ДАПЧЕВИЋ: Потребе привреде у превозу железницом у овој години биле су знатно веће него прошле године. Укупан обим превоза повећан је за око 10 одсто. Но, и поред оваквог пораста, железница не подмирује у целини потребе привреде услед недовољног броја вагона и локомотива. Проблем тузланског басена није само у недовољном броју вагона и локомотива, већ и у станичним и рудничким постројењима. , Е

Посебна стручна комисија савезних и републичких органа и Народног одбора Среза и железнице обишла је тузлански басен и предложила мере које ће бити обухваћене програмом развоја југословенских железница у наредном периоду. Ситуација на том делу пруге — на релацији Дрвар Приједор и Дрвар — Личка Калдрма побољшаће сеу наредном периоду пребацивањем возних средстава са узаних пруга које се сада замењују нормалним.

Препоручљиво је да се привредна предузећа оријен

тишу на набавку теретних вагона одређених врста за угаљ, руду и слично, којима би задовољавали своје потребе у превозу.

Проблем није тако једноставан. Тражио сам интервенцију Савезног извршног већа, наиме, да железница обезбеди 1.200 вагона. С дру ге стране, „договорили смо се да се као привремена мера дозволи прековремени рад за истовар, затим и рад недељом. Ова мера важила би до краја године, док не ступи на снагу нови закон о железницама.

РАХМАН ХУСАГИЋ:; Де-

У БЕОГРАДУ ОТВОРЕНА ВИША ШНОЛА СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ

Јуче је у Београду отворена Виша школа спољче тртовине, коју. је основала Савезна спољнотрговинске комора. 5

У дворани Средње еко-

номске школе у Цетињској |

5, где ће нова школа привремено радити, одржана је свечаност којој су, поред првих редовних и ван редних студената ове школе, присуствовали Руди Колак, заменик председни ка Комитета за спољну тр гтовину, Душан – Драгоса· вац, секретар Савезне спољ нотрговинске кохоре, Здра

вко Вуковић, секретар Са вета за просвету Србије, Владан Неоричић, секргтар Универзитетског комитета Савеза комуниста и други.

Ова школа има ранг пр вот степена економскот фа култета и припремаће ка дрове за рад у спољнотрто винским предузећима и установама, __У прву годину уписано је 110 редовних и 1.000 ван редних студената.

Недавно је оваква школа отворена и у Загребу.

лимично се слажем са одговором. Међутим, од дана када је постављено питање у вези са вагонима рудници „Крека“ и „Бановићи“ изгубили су преко 200.000 тона угља. До данас никакве мере нису предузете. Јутрос смо обавештени да је 5.000 радника враћено с посла. Тражим да Савезно

Е БОРБА РАД САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

извршно веће што хитније предузме мере како би се ситуација са доставом вагона побољшала, јер миу руднику „Крека“ имамо читаве колоне потрошача, наших муштерија, које сваког дана траже да им се угаљ на време достави.

МИЛАН БОСНИЋ:;: Пошто сам и ја поставио питање заједно са Рахманом Хусагићем, желео бих нешто да додам што се односи на дрвну индустрију. Извршење планова производње У рудницима немогуће је без уске сарадње дрвне индустрије која рудницима испоручује јамску грађу. Познато је да је пруга од Дрвара ка Приједору и од Дрвара ка Јајцу и Личкој

Калдрми стара и дотрајала.

Том пругом не може да се вози брже од 15 километара на час. То је крупан про блем. Молим Савезно извршно веће и овај дом да се ово питање озбиљно размотри. ПЕКО ДАПЧЕВИЋ: Ми ћемо са своје стране предузети да се ствари поправе, али ми немамо права да наређујемо тим предузећима, јер је однос СИВ према

железници исти као и према свим привредним предузећима. ПАШКО РОМАЦ: У сваком случају проблем је шири него што су железнице и њене обавезе, јер трпи цела привреда. Не би било лоше да одбори за привреду размотре тај проблем и проуче могућности железнице и привреде.

О плаћању прековременог рада просветнонаучним радницима

ПЕТЕР ШПРАЈЦ: Који су узроци што још нису донети савезни прописи о плаћању прековременог рада службеника просветно-научне струке и шта мисли СИВ да предузме да би се то питање решилог Крсте Црвенковсни: После доношења Закона о јав ним службеницима донет је Општи закон о школству, којим је утврђен начин реформисања наставе у свим овим школама. Регулисање норми редовног рада, односно редовног броја часова, тесно је везано са доношењем нових наставних планова и програма. Али, нови наставни планови и програми за стручне школе још нису донети. Зато, према за кључку Одбора СИВ за про

свету и културу није било могуће да се раније то питање регулише. Констатаци ја народног посланика је тачна у погледу садашњег плаћања прековремених ча сова наставног и васпитног особља. Могу да кажем да су у припреми три нова законска прописа: Закон о фи нансирању школа, о просве тним радницима, њиховом друштвеном статусу и награђивању и закон о настав ничким школама.

ФРАЊО ХАМЕР: Да ли СИВ проучава могућност доношења прописа на основу ко јих би електропривреда, одно сно дистрибутивна предузећа била обавезна да редовно снаб девају своје потрошаче електричном енергијом, као и о накнади губитака који наста-

не енергије и о одређивању шта се може сматрати вишом сплом код нередовног снабдевања електричном енергидом. Пошто је изложио шта се сматра вишом силом, представник СИВ Ивица, Гретић је истакао да је испоручилац дужан да накнади штету која настане услед прекида из других разлога. Пи тање које је постављено решено је, рекао је Ивица Гре тић, но питање је да ли су та решења најбоља. У току је израда нових општих услова о испоруци електричне енергије. Сваки конкретни предлог о бољем решењу добро ће доћи и узеће се у обзир при доношењу нових прописа.

ФРАЊО ХАМЕР: Да ли Др

жавни секретаријат за посло ве финансија м убудуће намерава да ограничи средства из фонда за кадрове у привре ди за исплату трошкова7

Никола Минчев: Државни секретаријат за послове финансија сматра да би ва жеће прописе о наменском коришћењу средстава од де ла доприноса за кадрове у привреди уступљеног привредним организацијама тре бало тумачити шире. Органима који су издали поменуто објашњење предложено је да се оно измениу смислу што би се проширила употреба наведених сред става за давање стипендија, као и за покриће других трошкова за стручно усавршавање и ебразовање кадро ва у привреди.

Потребно је поједноставити царински поступак

АНТОН ПЕТКОВШЕК: Да ли органи СИВ раде на пресме ни царинских прописа у циљу побољшања службе цдарине у путничком промету

Никола Мипчев, пошто је изложио царински 10оступак код прегледа путни ка, додао је: „Што се тиче царинског

Меко Дапчевић одговара на питања посланика,

односу на иностране путнике, он је веома либералан. Од њих се тражи само да попуне пријаву о уносу робе (изузимајући ли чну робу — пртљаг) и валуте. Треба имати у виду да је поред робног доцло и до повећања путничког промета, а да су бројно ста ње царинског кадра и ње гове стручне квалификаци је јоиш увек незадовољава јући. Надлежни органи на стојаће да се царинска слу жба ојача".

АНТОН ПЕТКОВШЕК: У начелу се слажем са од товором, али је технички царински поступак јако компликован. Још једно питање: да ли се нешт, ради на томе да се и кол царине спроводе децентрза. лизација7

НИКОЛА МИНЧЕВ: Сла жем се да би требало изнаћи техничка решења за поједностављивање царин= скот поступка. Управа парина издала је једно упут ство 0 томе да од путника не треба тражити да декларишу ситнице им да се појам личног пртљага сма тра много шире него досад. Наиме, да не треба свака нова кошуља и пеш кир да се сматрају као но

ју због недостатка електрич- ва роба,

|

Што се тиче другог пита ња, рекао бих да је потреб но обезбедити јединствено спровођење царинске политике за целу земљу

Народни посланик ЈУРЕ БИЛИЋ поставио је више питања у вези са морским

поступка у |рибарством.

Оодговарајући на ова пи тања, представник (СИВ МИЛУН ИВАНОВИЋ је нагласио да се та питања решавају петотодишњим планом привредног развит ка. да се предратан увоз стројева за прераду рибе, како би се технолошки про цес поједноставио и постит ле уштеде, да ће се у наредном периоду наставити реконструкција постројења. Што се тиче увоза бро дова за океански лов рибе, Милун Ивановић је ре као да је купљен бродхладњача који ће превози ти купљену рибу на Атлантику и довозити ји У нашу земљу где ће се пре рађивати.

Скутштимски тавештами:

Ж. ЖИВКОВИЋ Р. ЛАЗАРЕВИЋ

Фоторетортер: Н. БИБИЋ

Данас пленум Пентралног одбора Савеза ратних

војних инвалида

У Клубу ратних војних инвалида у Београду данас се' одржава _ пленум Централнот одбора Савеза ратних војних инвалида Југославије. Пленум ће сумира ти постигнуте резултате и искуства у раду Савеза и размотриће друштвенополи тичку активност Савеза, као и даге задатке на овом пољу.

У СЛОПЉУ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕНА ПЕТНАЕСТ ГОДИШЊИЦА МЕТАЛСНОГ ЗАВОДА »ТИТО«

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ УПУТИО ЧЛАНОВИМА КОЛЕКТИВА СРДАЧНЕ ЧЕСТИТКЕ ПОВОДОМ ОВОГ ЈУБИЛЕЈА

Скопље, 28. октобра

Колектив металских завода „Тито“ у Скопљу данас је прославио 15-тодишњицу постојања предузећа, У фабричком кругу пре по дне је одржан велики ми-

Из нођоћ Закона о'организаци ја здрађстђене службе

ИЗМЕЊЕН ПОЛОЖАЈ И НАЧИН НАГРАЂИВАЊА ЗДРАВСТВЕНИХ РАДНИКА

У Закону о организацији здравствене службе, који је јуче усвојила Савезна народна скупштина, предвиђа се низ новина и у погледу организације финансирања здравствених установа, и у положају здравствених радника и њиховом награђивању.

Начело самосталног финансирања проширује се на све здравствене установе (превентивне и куративне). Здравствене установе оствариваће средства за финансирање сво је делатности из накнада за медицинске услуге и из друтих прихода које буду остваривале. Висина накнаде може се утврдити за извршење одређеног програма рада или спровођење појединих мера за здравствену заштиту; према броју становника, односно осигураника (по појединцу или породици); на основу врсте услуга (преглед, болнички дан, лечење појединих болести и сл.); и на основу стварних трошкова. Накнада се може утврдити по појединачним ценама и паушално.

Начин одређивања и висину накнаде утврђује савет здравствене установе на предлог управног одбора, а за медицинску помоћ која се пружа осигураним грађанима накнада се утврђује уговором између здравствене установе и завода за социјално осигурање. Уколико приликом закључења уговора не дође до спора-

зума, о томе решава арбитра-

Радни однос између ла

жна комисија која се обра- | ствених радника и здравстве-

зује од представника једне и друге стране и једног представника општинског народног одбора.

Из укупног прихода здравствене установе подмирују се најпре материјални трошкови и амортизација. Здравствене установе не плаћају камату на фонд основних и обртних средстава, а такође ни земљарину нити допринос из дохотка. Преостали део укупног прихода чини доходак здравствене установе. Овај доходак распоређује се на личне дохотке чланова радног колектива и на фондове установе. Део дохотка који се дели члановима радног колектива распоређује се на начин на који се то чини у привредним организацијама. |

Од посебног су значаја одредбе које се односе на нов статус здравствених радника и њихов однос према здравственим установама. Лекари им други здравствени радници, као носиоци здравствене службе, самостални су у свом стручном раду, што значи да су независни од свих утицаја са стране.

Лични дохоци здравствених радника одређују се према њиховој стручној спреми и искуству, радном месту, квалитету и обиму посла, а тако-

не установе заснива се на основу међусобног споразума. Свака здравствена установа треба да има свој правилник о радним односима и о личним дохоцима.

До доношења закона којим ће се регулисати минимални лични дохоци, Савезно извршно веће донеће пропис о минималним личним дохоцима здравствених и других рад ника здравствених установа. Правилници о радним односима и личним дохоцима доносе се на исти начин као и правилници у привредним ортанизацијама. Али, уместо комисије, сагласност на правилнике даје орган кога одреди општинско веће народног одбора.

Ближе одредбе о условима рада и радним – односима, стручној спреми и стручном образовању, као и о дисциплинској и материјалној одговорности здравствених радника донеће Савезно извршно веће. А до доношења тих прописа на радне односе здравствених радника примењиваће се општи прописи о радним односима који важе за раднике у привредним организацијама. Међутим, у погледу услова за ступање у радни однос, радног времена, одмора и одсустава, стручне

ђе и према учинку, уколико | спреме и стручног образовасе послови тако могу мерити, ! ња, конкурса, дисциплинске и

материјалне одговорности, до доношења нових прописа при мењиваће се и даље општи прописи који важе за јавне службенике,

Сваки лекар и други здравствени радник дужан је %а укаже медицинску помоћи пружи здравствену заштиту грађанима који му се за то обрате. Приликом указивања медицинске помоћи, хируршким и другим интервенцијама, лекари су дужни да прибаве пристанак болесника односно стараоца уколико је лице малолетно, или ако нема пословну способност. Изузетно, у хитним случајевима у којима прети опасност по живот болесника такве интервенције могу се извршити и без претходног пристанка.

Лекари и други здравствени радници обављају своје послове према начелима лекарске етике и одговорни су за свој рад. Све оно што сазнају у вршењу свог позива дужни су да чувају као професионалну тајну и одговорни су за њено чување. Они су такође одговорни и за извршење задатака на које се здравствена установа обавезала у погледу здравствене заштите.

Нови Закон такође санкционише и укидање приватне лекарске праксе која је републичким прописима већ укивута скоро у целој земљи,

Друже уредниче,

Настава физичког ваститања у школама је ва последњит неколико година, знатно унатређена. Нарочито је значајно то тито се она. изводи тамо где то пикада раније није чињено (заостала тодручја, зиколе ученика у' привреди ц, слим то), Понегде се у ову наставу уводе нови облици рада, примењују савреме-

ји вилце одговарају ствар"тим друштвеним тотребама. Заједница у целину = лаже далеко вилце средстава пч настоји да се тпроблеми у обласки физичке кул туре што устештије реше, да би шири круг омљадиње ч осталих грађана могао да жористи све оно што жи-

вот чини бољим, садржајнијим, веселијим ш лепмм. Чињеница је, „међутим, да су понегде материјални услови слаби да се може поставити отравдано питање има ла џотлите сврхе да у таквој ситуацији изводимо _ наставу физичке културе. Познати су тримери да се граде иколске зграде без сала ц вежбаллишта ч да пчма школа које немају простора за одмор им игру ученика измећу часова, а да ч не г0в0римо о тросторима за телесно васпитање. Иако за све ово чма објективних разлога итакж је главнм тробљлем џ љошој оријентачији им несхватању толитике коју би требало водити у области физичке културе.

У изградњи објеката три оритет имају мањи објекти, грађени скромним средствима, који ће посљлужити првенствено за ово што смо унатред истаклм а не велики објекти са ретрезентативним ц скутоценим уређајима ц огромним гледалалитиља, чајт се потреба у центрима наравно ме ториче. Треба знати само шта је важније пч пречиастити са стватањем које се сутротставља добомм намерама, па чи акцијама да брже ч боље радимо на масовном развоју сторта.

Ако се полази са овог становилшта, онда је трилично несхватљиво да се без великих тешкоћа за опрема тојединих стадиона. спортских _ клубова – дају врло велике своте новца. Таквих тримера има чу Београду, док истовремено у ову сврху се мало одваја за школске спортске центре у разним деловима града, као м за спорт београдске, школске цч универ зитетске омладине. У тпр-

| вом случају средства се че-

сто нескромно дају, а у другом се говори о објективним тешкоћама због ко јих нема довољно средстава. Чак се указује ц на скромност. Очигледно је да

тинг на коме је, пред око хиљаду чланова овог колек тива и много гостију, гово~

рио председник радничког | радни елан кој : савета и члан ЦК СК Маке|ли у протеклом периоду

доније Митре Миновски.

„На митингу је прочитано| ваш успјешан развој И је | будућности. председник Тито упутио кој! предузеће, у складу

поздравно писмо које

лективу. Писмо гласи:

„Примио сам ваше писмо ног развоја, = у коме ме позивате да при! значајније мјесто у Ра ; суствујем прослави петнаес|ку наше металне и тогодишњице оснивања ва- | је.

шег предузећа, али услијед

заузетости нисам у могућ-|ће са истим еланом У ности да се одазовем вашем | жртвованошћу

позиву. |

Желем да на овај начин |

упутим свим члановима вашег колектива своје срдач, не честитке на успјесима које сте досада постигли у повећању производње и освајању нових производа, као и на доприносу који је ваше предузеће дало разво ју како македонске Тако и југословенске привреде у цјелини. Е

Резултати које је ваш ко лектив постигао у досадаш

омносш и масођну сб

нија средства џ методи ко-

орађ Сла ТИ

статку среде У

би, у овоме доследнмју, објективно у

у штамти, Београд, октобра

Бранко ж ИЈ. професор филе А,

Хајдук Станкова 272

Наје. соцу јела устанођа, ааџ

не уредћ,

радско саобраћа дузеће у Панча“ с Ју благајну за прода) з тобускит харала у Б не ду, али на са.

Њој се добити“ месечне ко Не хоу

корисници месеч ;

та, морамо да изађи 0рвтав дам ц да платило Чу. себиџ карту од Рини назад, да бисмо обез а

ли месечну ха од нас досад пе Мком

се снала. зила 'ч преко благајну. или жомдуктера набав 4

ли месечне карте, Алу за ову анартију % бацио директору “> строго забранио продају и сечниж карата у београд, "ској благајнт,

Већ сам три пута миша и Патчево да купим зе. сечну карту 4у сваки ђ сам посетио директб дузећа. објашњавао 1 своје тешкоће, Први ту же директор пажљиво сасл "зао и рекао да онџ нат ме већ раде, односно да увести блок-карте или “ што слично ти да ће се оу продаватц у Београду Ме ђутим, на рају је боди да ће то онђ можда да |. кина, јер нису жлисаква ср чилална, установа,

Кад сам га посетио ду. гл тут, препоручио ли ћ да се ма тутнмим органи. зијемло ч да један за са жутлује карте џ Панме, Том приликом је објошње“ вао разлоге ц тешкоће ко је бт настале ч предузећу ахо би се чстунмо овај нам захтев. На крају је пп обећао да ће о томе та» мислити, тм можда ће о жарте тродавати само је дан дачц чи месецу. Зато сол“ се овог месеца поново ин“ тересовао ч директору ут тио коверат 36 тотврдох о запослењ“ ц новаћ, 79 сам предао благаћлишт. Ле ректор је тај коверат 6: зајни, а мен је тотмо ажо жоћу карту да дођем" Пенчево. У врло спла "+ згодној ситуацилц, јеп # је непријатно да редогно пзостаћем са посла да 6: обезбедцо атмтобиску карту, Београд, охтобта

Арсић Живомићр, службеник

ул. Загорке Маливук % Крњача — Рева

њем раду, стварајући од У“ лог велико и модерно

И дузеће, стечена искуства 6 и сте испољу

најбоља су гаранција

Тиме ће ваше са пер“ спективама даљег приврех имати И

Увјерен да ћете и убул“ настав:

рад, доприносећи на 18) 5, чин даљем и бржем Мо ју читаве наше социј ем стичке заједнице, упуки к вам своје топле поздра вајбоље жеље за ваш свестрани напредак · о. Затим је у КРУГУ аи откривена биста пред

ка Тита, која пред

копију бисте У Жумрови |

дело вајара Антуна 85 | стинчића.

СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА

САВЕЗА ТРГОВИНСКИХ

Предлози за

трговинских комора Југдславије усвојио је на јучерашњој седници више пред лога за организацију пољопривредног тржишта. Тиме се, уствари, не мења постојећа организација, 2ли се уносе извесне новине које гарантују већу стабилизацију и савременије од носе у промету воћа и по“ врћа.

Сматра се да би у подручјима где задруге не

Управни одбор Савеза |

ЈЉ ИЈЕ пољопривредног тржишта ривр

КОМОРА ЈУГО унапређење

могу успешно да

ју пољопривредна узациј“

ве привредне орг

требало саме да

откупне станице И "ова" народ

о тржиии

рају бтако 6:

поврћа на тржи ћим градовима, тамо где постој да 6" на велико, сматра зати 1 требало реорганих 1

а преду стојећа снабдевао ума“ 'зећа која сада а доле“ ју монополистичЕ жај,