Borba

Субота, 22. јул 1961.

БИЗЕРТА

У јединој преосталој фран дуској бази у Тунису, у Бизерти, проливена је крв У бесмисленим _ операцијама ловаца на млазни погон и оклопних кола чији митраљези сигурно неће моћи зауставити ход времена, нити избрисати право једног на-

ода да на својој територизи не трпи стране трупе.

Проблем Бизерте отворен је, у ствари, од самог дана проглашења Туниса за независну државу, од 20. марта 1956. године. Тада, је за-

авање француских војних упоришта на туниској територији било цена коју је Тунис привремено морао да плаћа за самосталност.

( том се ценом, наравно, није могао помирити. И готово од првог дана независног живота, Тунис је с пра вом очекивао и захтевао евакуацију страних трупа,

' заосталих из времена када је колонијализам суверено владао Северном Африком.

То су два вида проблема Бизерте од како постоји.

Године 1958. када су фран цуски авиони напали туниско место Сакијет Сиди Јусеф близу алжирске границе, у фебруару, и масакрирали голоруко становништво — што се сада поновило у Бизерти — Француска је морала да пристане, у ју ну, да повуче своје трупе у Тунису у Бизерту, с тим да се о судбини и те базе накнадно разговара и нађе пра во и мирољубиво решење.

Ни на решење, ни на претоворе Француска, међутим, није била спремна. Сувише је био снажан притисак ултраколонијално расположених снага, капитала ангажованог у Северној Африди и генерала које сврби прст на обарачу када је у питању подручје где се француска власт грчевито и сурово држи још самоу Алжиру и у Бизерти.

У том се склопу и налази објашњење оном само на први поглед парадоксалном инсистирању на Бизерти као француској војној бази — у време када је Франпуска морала да напушта једну базу за другом другде У Африпи, Тумачење о франпуској предстражи запад-

ног света у Бизерти на Ме-

дитераву, у Африци, не 06-

зашњава ништа, ничим није

оправдано и ништа не 9. правдава.

„Ратним операцијама у Би зерти Француска узима нову тешку одговорност на себе и излаже се новим тешким осудама света. Проливена је крв голоруког на рода у узалудном покушају супротстављања _ неотуђивим правима једног народа. Ма какву улогу имала база у Бизерти, пре овог масакра и сада, у склопу францу ског става према алжирском проблему што је други део питања — она је искључиво негативна. Так-

ва је као нада — сасвим про машена — да ће притисак војних база било где спречавати пуно решење алжир ског проблема и Северне Африке. Таква је и с тачке тледишта правих интереса Француске у свету какав је данас.

Благоје ЛАЗИЋ

новог устава»који-би, каже Илео, требало да буде

Чомбе: —

Управо размишљам жоћу ла послати парламентарце...

(Карикатура Д. Савића)

ПРЕД ЗАСЕДАЊЕ КОНГОАНСКОГ ПАРЛАМЕНТА

„Тигар који мјауче“

КАСАВУБУОВИ, ИЛЕОВИ И МОБУТУОВИ МАНЕВРИ ДА У ЛОВАНИЈУМУ ПОСТИГНУ МИРНУ ПОБЕДУ

(од дописника Танјуга)

Стенливил, 21. јула

Да ли ће оно што ће се од суботе дешавати у Лованијуму, универзитетском центру Леополдвила, када почне заседање Конгоанског парламента бити почетак нове странице или само наставак конгоанске драме7

Мада ће све оно што се|

за време заседања у Лованијуму буде рекло и одлучило бити тајна за цео свет све до краја овог дуго очекиваног скупа конгоанских лидера већ сада у Конгу се зна доста о садржају тих још незапочетих разговора.

Познати су углавном учесници, односно они који ће водити главну реч; зна се шта они могу да кажу, чије интересе да бране. Познато је такође шта су они говорили ових дана, за каква су се решења залагали. Никога нису могле да збуне неке изјаве Чомбеа који очигледно жели, како се овде сматра, да се пред заседање представи помало и као борац за јединство и ин тегритет Конга. Нико се није зачудио маневрима око како.

први: предмет дискусије. Јер, ипак се брзо сазнало да су нацрт устава израдили белгијски „стручњаци“. Европљани који живе У Конгу краће време били су можда импресионирани извесним смирењем немирних конгоанских сепаратистичких духова, почев од „краља“ Калонџија па до Касавубуа и Мобутуа које су изненада почеле да муче државне бриге и „жеље да се постигне братско решење“. Домороци, међутим, нису добили исте утиске јер су већ месецима навикли на нагле заокрете, зачуђујуће изјаве и вртоглаве промене курса код појединих леополдвилских и других узур патора власти, самозваника и колаборациониста са Белгијанцима и другим странцима који овде имају одреЂене интересе и капитале. . Цела представа срачуната је на то да се што више збуне или евентуално поколебају представници легалне Гизенгине владе. Каса-

вубу, Илео, Мобуту и остали. хтели би сада да постигну и једну мирну „легалну“ победу. .

У Конгу нема вукова, па зато постоји изрека,. не о вуку који је заоденуо јагњећу кожу, него о тигру ко ји. мјауче да би обмануо жртву. ;

Прва жртва требало би да буду посланици из Стенливила. Најпре се веровало да гони уопште неће доћи У Леополдвил. Када се сазнало да од такве жеље нема ништа, извршени су сви добро познати маневри европске парламентарне демократије коју су Касавубу и Чомбе веома добро изучили. У Стенливилу, где се налази већина легалних представника контоанског народа, ови маневри су примани мирно при чему се ниједног, тренутка није губило из вида јединство територије и посланика у делу Конга који држи централна влада. Није се заборављало ни то да је оваква политичка активност окренута према ранијим противницима свирепо уклоњеног бившег премијера Лумумбе, јер догађЂаји који су уследили том политичком убиству нису могли да делују позитивно ни на чврстину табора њетових противника:

То су, како је. оцењено у Стенливилу, најбоље потврдили последњи аранжмани између Лумумбиних убица. Војни споразум који

"су пре два дана потписали

Чомбе и Мобуту требало. је пре свега да утиче на све оне у редовима злогласне тројке Касавубу — Чомбе — Мобуту који би се евентуално поколебали и изгубили поверење у снагу аран

ше око две трећине целокупне територије Конга, захтевала кроз читав досадашњи период да се одлукео јединству Конга или конфе дерацији, о саставу владеи руковођењу армијом, донесу на заседању парламента и тако ликвидира вештачка подељеност земље. Због тога је Гизенгина влада одбацила одлуке конференција једног дела конгоанских политичара у Бразавилу, Та нанариви и Кокијавилу, називајући их нагодбама о распарчавању Конга измеЂу империјалистичких држава. Фактор Уједињене нације који је у досадашњим драматичним догађајима одиграо значајну улогу, врло често пристрасно подржавајући снаге које су ишле на распарчавање земље и враћање страног утицаја, могао би и у садашњим догађајима да одигра пресудну улогу. Политичари у Стенливилу сада суда леко више окупирани размишљањем о негативном мешању емисара УН и Хамаршелда у конгоанске ства, ри, односно о поновном давању подршке снагама које су ликвидирале Лумумбу и легалност у Конгу.

Таква страховања појачана су после отвореног упли тања функционера УН У конгоанске ствари, подршком коју су они дали тактици одгађања заседања. Они су тако почели да аплаудирају предлозима о потреби „националног измирења“ који су дошли из куј не Касавубу — Илео — Мобуту, а у суштини значе заговарање нагодбе о „јединственој влади Конга“ у коју би ушли представници легалне владе и побуњени-

жера свега онога што се де- | ка.

сило на конгоанској сцени

Није измакло из вида да

после краткотрајног перио- | су у таквој влади главне по

да мира У независној зем-

љи. ) Сада је ситуација следе-. ћа: сви или већина се изјашњавају за мирно решење кризе, па чак и они који таквим средствима нису никада прибегавали. Међутим, само је легална конгоанска влада премијера Гизенге, која контроли-

ГРЧКА У ЗАЈЕДНИЧКОМ ТРЖИШТУ

7 х Почетком овог месеца у Атини, У споразум о удруживању Грчке са Заједничким тржилите

врсте између „шесторице“ т једне треће државе.

Шест земаља пружиће Грчкој ф

долара за петогодишњи,

стигне ниво економског развоја земаља Зајед

У говору који је том приликом одржао, тоттредседник уговор од битног знамаја по Грчку. На слимљ: потписнаши у че шест држава лама. 3

летулос је истакао да је

териод како би

пред зградом старог двора у Атитм.

згради зрчког, Парлажента, потписан је

инамстјску помоћ Јој јој се омогућило -да тостепено' до-

личког, тржишта. |

м — први уговор такве

у износу од 125 милмома

грчке владе Кане-

аједничког тржилшта,

зиције биле предвиђене побуњеницима, а споредни ресори садашњим министрима легалне владе. Ови пред лози добили су подршку и неких западних дипломатских представништава.

Пристрасно понашање неких функционера УН злослутно је показало да они из трагичних догађаја нису извукли никакве поуке. Зато се у Стенливилу приликом оцењивања могућности за успешно заседање парламента увек на прво место истиче потреба коректног става УН и каже се да на

светској организацији лежи

велика одговорност у реша-

вању конгоанске кризе, Лела МИЛОЈЕВИЋ

ЈУ УАР национализоване еве банке, оенгуравајућа

друштва и 98

крупних компанија

Каиро, 21. јула (Танјуг) Новим декретима у УАР | национализоване _ су све банке и осигтуравајућа дру штва, као и 98 крупних компанија и предузећа од националног интереса 175 у Египатској и 23 у Сиријској Провинцији. Акционари национализованих банака и компанија биће обештећени добијањем одго варајућих државних обвез ница са амортизационим ро ком од 15-година и интересном стопом од 4 одсто.

Упоредо са овим објављена су још два декрета. Првим се утврђује да у 91 предузеЋу и компанији у обе провинције УАР, који су од зна чаја за даљи развој националне привреде, учешће државног сектора не може бити мање од 50 одсто. Сва предузећа. и компаније. назначени у посебној листи објлављеној уз овај декрет. би ће подложни реорганизацији у овом смислу у року од 6 месеци.

Другим декретом одређује

се да у 159 компанија и пре дузећа у обе провинције УАР ниједан појединац не може располагати акцијама чија вредност прелази 10.000 фунти. Вишак акција којима булу располагали појединци от купиће држава, односно државна организација или институција која буде овлашћена. · Објављујући нове декрете и законе на конференцији за штампу министар за председ ничке послове УАР Али Сабри је изјавио да јавни сектор у УАР представља својину народа и да је смисао национализације у томе да се својина над средствима за производњу пренесе што ши ре у руке читаве заједнице. Таква својина нације над зна чајним делом средстава за производњу. усмераваће читав развитак земље путем ко ји најбоље одговара њеним потребама.

Ирак не признаје одлуну | Арапске лиге 0 пријему Кувајта у чланство

Дамаск, 21. јула (АП)

Радио-Багдад је објавио да Ирак неће признати одлуку Арапске лиге о при- | јему Кувајта у чланство и да ће Ирак наставити напоре да „врати Кувајт матичној земљи“.

Радио-Ирак је објавио изјаву представника министарства иностраних послова Ирака, који је рекао да је одлука Арапске лиге „незаконита“, јер није донета једногласно. Према речима ирачког представника, одлука Арапске лиге представља „флагрантну повреду“ Повеље Арапске

лиге. Он је додао да ова одлука представља даље слабљење Арапске лиге и да пријем Кувајта за члана „утире пут инфилтрирању британског утицаја на седнице Лиге“. |

Нова амнестија у Ираку

Бејрут. 21. јула (Танјуг) Наредбом председника владе генерала Обдел Керима Касема на слободу су пуште ни Рашид ал Гајлани. који је 1941. године покушао антибритански (али и пронацисти чки) пуч. живео после тога као. избетлица у Египту и вратио се у Багдад после ђе волуције где је 1959. године ухапшен и осуђен на смрт због завере против режима, затим бивши председници влада Фадил ел Џамали, Му хтар. Бабан и Туфик ел Сувеиди, бивши председник скупштине Халил Кена и бив ши министри Буханедин Ба-. шајан и Ибрахим Хасан. Истога дана пуштено. је око 250 политичких и других затвореника. а. а 4 МЕРУ). РА ПИЈ Олнуеа АНДРЕ ЛУ ПРЕ ВР ОИ Неа вумачех темарннни__НР__Б

ПОВРШИНА: километара.

БРОЈ СТАНОВНИКА: 18,000.000.

ГЛАВНИ ГРАД: Адис Абеба.

ДРЖАВНО УРЕЂЕЊЕ: МЦаревина, · независна од давних времена.

ШЕФ ДРЖАВЕ: Цар Хаиле Селасје 1. ;

ЗАСТАВА: Три хоризонтална моља — зелено, жуто, црвено, са лавом на жутом пољу. >

ВАЛУТА: Етиопски долар, 100 цента.

Етиопија је насељена претежно хамитским племенима; а њена независност датира још од веома давних времена. Забеле| жено је да је Етиопија још 3.000 година пре наше ере била у економској „интересној сфери“ Египта, — када су египатске експедиције одлазиле у земљу Пунт на Црвеном мору ради набавке зачина. Ове | трговачке везе између Египта и Етиопије ' биле су врло живе и у каснијим раздобљи| ма

1,200.000 _ квадратних

Негде у УП веку пре наше ере природ| на богатства Етиопије привукла су племе| на из јужне Арабије, која су, изгледа, основала Аксам. касније центар Аксумске државе (Абисиније). У ПТ веку пре наше ере у Етиопију долази врло велики број египатских и грчких трговаца. који оснивају колонију Адулис. У првој половини ТУ века у земљу продире хришћанство, а Аксум постаје седиште црквеног поглавара. У то време Аксумска држава се све ви| ше ширила територијално; али касније, због | арапске експанзије, њене везе са Египтом и Византијом почињу да слабе.

Аксумска држава, ширећи своју територију према југу. дошла је у сукоб са Му| слиманском државом. Сукоби су трајали, са | прекидима, од око 1330. до 1577. године. У једној од одлучних битака победио је, уз | помоћ португалских трупа. негус Аксумске | државе (1543. године). Али у исто време

жаве. Ифатска држава је врло брзо подле| тла и распала се на емират Харар и др| жавицу Хауса. Абисинија (Аксумска држава) се. међутим. успешно одупрла Галима. али је у дугим борбама негусова власт све више слабила — у прилог локалних ! феудалаца. ' Сепаратистичке тенденције покрајинских | феудалаца (расова) најјаче су дошле до изражаја у ХУЏПТ веку и првој половини ХТХ. Тек је Каса. син намесника Куаре, у| спео да освоји Гондар и сруши расове у покрајинама Амхара, Схоа и Тигре. Онда | се, као Теодор Џ, прогласио за „негус негести“ (цар царева). | Тодине 1906. Енглеска, Француска и Италија признале су независност Етиопије; | 1923. године Етиопија постаје члан Друштва народа; а 1930. године на престо долази | цар Хаиле Селасје 1. Користећи погранични инцидент код Уалуала. Италија је почела рат против Етиопије 1935. године. У тој неравној борби Етиопија је војнички капитулирала пред агтресором. Цар Хаиле Селасје се повукао у емиграцију. а фашистичка Италија је 19836. | године прогласила анексију Етиопије. У другом светском рату цар Хаиле Селасје се враћа у земљу (1941. године) и остаје на страни савезника. Одлуком Уједињених нација 1950. године | Етиопији је припојена и Еритреја, као аутономна област. | .. 3»

"Етиопија је земља са врло великим еко-. ! номским могућностима; нарочито:на подру“ чјима пољопривреде и рударства. Због: о-

| почео је напад суседних Гала на обе др-.

2 оП 262 1 ЗДлата

статака феудалних односа, обрађено је свега око 12 одсто земљишта, око 20 одсто отпада на пашњаке и шуме, око 9,5 одсто је необрадиво. док све остало остаје необрађено и неискоришћено.

У земљорадњи су претежно заступљене тропске културе — кафа, памук, шећерна трска, дуван, урме; а гаји се такође и пшеница, кукуруз и просо.

Етиопија у погледу рудног _ богатства још није довољно истражена, али већ сада обилује богатим налазиштима гвожђа, злата, платине, угља. бакра, сумпора и поташе. Нарочито по завршетку рата, Етиопија убрзано ради на обнови и подизању, а нарочито на развоју своје привреде. У земљи се подижу нови индустријски објекти, ства ра се домаћа индустрија. изграђују нове луке, изучавају се и реализују значајни пројекти за унапређење и усавршавање пољопривредне производње.

..:»

Односи између Југославије и Етиопије су веома пријатељски и срдачни и у пуном развоју на разноврсним подручјима друштвеног, политичког и економскот живота. Некада заједно у борби за независност и у отпору фашистичким агресорима, а сада у одбрани мира и начела међународне сарадње, активне коегзистенције и невезивање за блокове и блоковску политику, — народи Југославије и Етиопије успоставили су међусобне односе на висок ступањ међународног разумевања. поштовања и узајамне сарадње.

На економском пољу ова сарадња је добила веома широке размере, почев од робне размене и кредитирања, па до учешћа наших стручњака у изградњи важних инвестиционих објеката етиопске привреде, израде пројеката, истраживачких радовам одашиљања наших искусних кадрова да пријатељској земљи припомогну у њеним напорима на културном, просветном, здрав ственом и техничком уздизању.

Свему томе у многоме су допринели и непосредни контакти и лично пријатељство између шефова двеју држава. Цар Хаиле Селасје посетио је Југославију јула 1954. и августа 1959. године; а председник Тито Етиопију — децембра 1955. и фебруара 1959. године. Свака ова посета представљала је даље учвршћивање пријатељства наша два народа и давала нов импулс јачању и ширењу њихове међусобне сарадње, која и. једној и другој страни већ. доноси дратоцене плодове. Атике

НЕКЕ НАДРОВСНЕ ПРОМЕНЕ И РЕОРГАЛИЗАЦИЈА

У СПОЉНОПОЛИТИЧКОЈ СЛУЖБИ БА.

Вашингтон, 21. јула (Танјуг)

Замерке које се, с време-

на на време, износе јавно

на функционисање владине

машинерије за спбљну по-

литику, на стил рада и про

цес доношења одлука, покрећу се, вероватно, · због неиспуњених очекивања Кенедијевих присталица да „ће нова екипа у Белој кући испољити више ефикасности, више динамичности и јаснији смисао циља у светским пословима од претходне администрације. „Прелазни период“ је већ прошао. У незавидном билансу шестомесечне активности владе у спољној политици, кубанска авантура остаје незацељена рана. Из вршене реорганизације У цивилној и војној обавештајној служби, наименовање генерала Тејлора за спе цијалног војног саветника Беле куће и извесна померања на политичком сектору, међу којима смењивање Берлеа, шефа бироа за Латинску Америку оста ле су без ефекта на пољу-

ПРИВРЕДНЕ ВЕСТИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

БУЏЕТОНИ ДЕФИЦИТ С,АД. ВЕЋИ ОД ПРЕДВИЂЕНОГ

Вашингтон, 21. јула (АФП)

Кенедијева влада саопштила је данас да буџетски дефицит САД за последњих 12 месеци износи 3,9 милијарди долара — знатно више него што се предвиђало. У саопштењу које су заједно издали министар финан

сија Даглас Дилон и дирек

тор одељења за израду савезног буџета Дејвид Бел

каже се да је дефицит био већи него што се предвиђало, због утицаја недавне ре цесије на приходе и расходе, који је био већи него што се очекивало.

Израел жели да уђе у Заједничко тржиште

Брисел, 21. јула (АФП)

У меморандуму упућеном владама земаља чланица Заједничког · тржишта и Извршном комитету ове за-

падноевропске — економске групације, израелска влада је предложила отварање преговора ради евентуалног прикључења Израела Заједничком тржишту.

Израел је такође предложио да у Западну Немачку, Француску, Италију и земље Бенелукса пошаље једну делегацију која би сондирала терен за ове преговоре и испитала могућности да Израел добије у Заједничком тржишту статус сличан ономе који ће имати Грчка.

Осетан пад долара на бејрутској берзи

Бејрут, 21. јула (Танјуг) У првој половини јула на бејрутској берзи забележен је осетан пад вредности долара. Пре шест месеци до| лар је овде котирао 314,5 ли

банских пијастера, док је крајем јуна пао на 306 пијастера. Према мишљењу пословних кругова у Бејруту, на пад вредности долара утицала је пре свега чињеница да је либанско новчано тржиште засићено приливом валута из околних арапских земаља, између осталог и из Кувајта.

Претпоставља се да ће вредност долара поново почети да расте почетком јесени, када опадну посете ту риста и почне извођење више јавних радова у Либану, посебно у Бејруту.

За разлику од осталих арапских земаља, Либан има готово неограничену слободу промета девиза и за сада представља неку врсту банкара на Средњем истову. љано поверење политичке јавности. 4 Због тога су, изгледа, на реду даља померања и реор гтанизације. Нова мета је Стејт департмент. На ову тему лист „Вашингтон пост“ објављује дужи аналитички чланак у коме се „после пажљиво спроведене анкете“ констатује да Стејт департмент још увек плива у напорима да се прилаго-

:ди стилу нове администра-

ције.

У чланку се даље каже: „већина критика изван и из администрације на Стејт департмент тиче се три про

| блема. Прво, испреплитање

односно дуплирање линија ауторитета између чланова Беле. куће, који раде на спољној политици, и хијерархије Стејт департмента. Друго, лични метод рада др жавног секретара Дина Раска. Њему се на свим странама признају све пожељне особине, сем енергичног и одлучног вођства. Треће, ме та број један постао је државни подсекретар Честер Болс у Стејт департменту због његовог имагинативног, слободнот, и индивидуалистичког стила рада“.

Тешко је тачно утврдити садржину дебате о „случају Болс“ — пише лист — али је неоспорно да су „његове

акције у Белој кући знатно опале“ и говори се да би он могас бити постављен за амбасадора.

Болса критикују са многих страна, што није испунио традиционалну дужност „руководиоца персоналне политике“ и главног „организатора у министарству“. Раск по својој природи, додаје „Вашингтон пост“, није динамичан административац, већ одмерен, стрпљив, логичан аналитичар и хладан извршилац политике корак по корак. Он јеи дошао на овај положај на основу опште прихваћене праксе да „председник води спољну политику“.

Лист цитира и приговоре функционера Стејт департмента: „ми знамо против какве смо спољне политике, али не знамо за какву смо политику“.

јеве администрације у редовима професионалних дипломата који су сматрали да је Стејт департмент запо стављен, јер се крупније спољнополитичке одлуке до носе у уском кругу Кенедијевих саветника у Белој кући. То је, наравно, продубило ривалитете и, према речима бившег министра иностраних послова Ачесона, који је такође један од водећих Кенедијевих саветодаваца, повећало „интерно фракционаштво и такми чење за власт и ауторитет“.

Сада се ради на исправљању овог стања, пише „Ва шингтон пост“.

Спољнополитички одбор америчког Сената усвојио предлог плана о помоћи неразвијеним земљама

Вашингтон, 21. јула (АФП)

Спољнополитички одбор америчког Сената усвојио је са десет према седам гла сова предлог плана финан сирања економског развоја неразвијених земаља, који је предложио председ ник Кенеди. |

План ће се остваривати у року од пет година, а износи 7,83 милијарде долара. Овај план треба још да усвоји Сенат и Представнички дом.

Расна сегрегација у Јумноафричној Унији на дневном реду Генералне снупштине

Њујорк, 21. јула (Ројтер)

Група од 39 афричко-азиј ских земаља потписала је меморандум у коме се тра жи да Генерална скупшти на УН у свој дневни ред укључи питање расне подвојености у Јужноафричкој Унији. Ово је саопштио синоћ Секретаријат светске организације.

Генерална скупштина УН

састаје се на своје Шесна-

. Та је жалба одјекивала још од првих дана Кенеди-

есто редовно заседање 19. септембра.