Borba

псе о па урду о мами жеђи реса тир

ко

детета:

Страна, 1.

из ГОВОРА ФРАНЦА

(Наставаж са 1. стране)

да су партизанска војска и ослободилачки покрет непо бедиви. Поред тога, Осво" бодилна фронта је постала веома снажна ортанизација, што се најјасније испо љило у раскринкавању 8тентуре Драже Михајловића у Словенији, тако да је овај покрет потпуно елими нисан. ,

Средином марта 1942. године анализиран је развој устанка у Словенији, на основу чега су Централни комитет КИС и Главни штаб партизанских одреда У Словенији одлучили да · спроведу у дело нацрт дру"та Тита о стварању слобод не територије,. до чега је ускоро дошло, тако да је италијанска окупација прак тично ликвидирана у великом делу Словеније, док су управни систем и привредна активност потпуно дезортанизовани на више од трећине територије коју су окупирали Италијани.

— Ослобођење великог дела Словеније од окупато ра, рекао је друг Лескошек, омогућило је, на осно ву одлуке Извршног одбора ОСФР, спровођење слободних избора за нафодноослободилачке одборе, који су постали основни орган револуционарне ловеначке власти, нова демократска власт. Поред тога, ми смо до јула 1942. већ имали 10 одреда, односно 33 батаљона. Појачан терор окус патора

Овакав развој ослободилачке борбе у Словенији и велики успеси партизана озбиљно су забринули окупаторе. У Горењској, на при мер, прва група одреда пре дузимала је такве акције, У пролеће 1942. да су Немци прибегли паљењу 11 се ла. Томе је уследило проглашавање ванредног стања у Долењској и заједни чка италијанско-немачка офанзива на територији Сло веније, средином 1942, која је трајала три месеца. У њој је учествовало – 80.000 непријатељских војника. Међутим, ова офанзива ни је уништила партизане, иако је слободна територија привремено била изгубљена, а фашисти су, којима

су се придружили и белогардисти, предвођени католичким свештенством, вршили нечувена зверства. Окупатор је само застраштио сеоско становништво, а белогардистички издајни ци, који су желели да распламсају грађански рат, да Освободилну фронту изолу ју од маса, почели су диза ти главе.

Управо у време ове офан зиве дошло је до великог полета ослободилачког покрета у Словеначком приморју, Горењској и Штајер ској, које није захватила офанзива. Освободилна фронта и Главни штаб тада су формирали своја прва војна и политичка упоришта у Корушкој. Неуспех офанзиве, рекао је друг Лескошек, потврђује и чињеница да су управо та да формиране и прве чети

ри словеначке бригаде, ко- |

стур будућих дивизија.

Славље у Тиволију

(Наставак са 1 стране)

ком и градом и одбијали о древну — средњовековну тврђаву свечано осветљеву. Није певао само хор, певали су и бројни учесници митинга.

Невиђено народно весеље настављено је затим бројним приредбама у разним крајевима Љубљане. Учесници народног митинга одлазили су на предста ву „Продана невеста“ коју

" је изводила љубљанска Опера, други су се одлучили за концерт забавне му зике са плесом у „Тиволи ју“. Велики број учесника отишао је на забаву на Тргу Револуције, на Тргу Ајдовшчине, на простор за, забаву у Џанкаревој улици. Препуна је била и дво "рана Драме, а такође су би ле добро посећене и нонстоп биоскопске представе у Љубљани на којима су приказивани домаћи филмови. Исто тако доста гле далаца било је и на спорт ским приредбама, док су многи застајали крај импровизованих продавница У „Тиволију“ или у граду. Весеље слободарског наро да Словеније трајало је све до раног јутра које је дошло неосетно.

Свечано отворен Музеј револуције

У рано јутро градом су прошле омладинске партизанске бригаде које су пре неколико дана кренуле из свих крајева Словеније.

Око 10 часова омладинци

За време непријатељске офанзиве у Долењској, рекао је Франц Лескошек, словеначке бригаде бориле су се у Хрватској, да би по 'сле повратка у Словенију и једнонедељне борбе у Сувој Крајини и на Јеленовом жлебу постигле своје најле пшше победе.

После капитулације Италије наша Народноослободилачка војска, уз помоћ народа, успела је да разоружа све италијанске војнике у Словенији, уништи сва белогардистичка упоришта, створи слободну територију у Долењској, Нотрањској и Словеначком приморју, и тако омогући подизање масовног устанка.

Слободни избори за органе власти

На ослобођеној територији, после капитулације Италије, Освободилна фронта успева свуда да преузме власт. Од 20. до 28. септембра 1948. спроведени су сло бодни ошшти избори, на ко лима учествује преко 300.000 људи. У окупираним делови ма Словеније одбори Освободилне фронте бирали су делегате. Тако је 1. октобра у Кочевју одржан први збор словеначког народа, коме су присуствовала 572 народна представника, изабрана на слободним избори ма. На овом скупу, истакао је друг Лескошек, народни представници једнодушно су се изјаснили за слободну Словенију у демократској и национално _ равноправној Југославији. Тада су изабрани и чланови словеначке Народне скупштине и де легација за Друго заседање АВНОЈ-а.

После Другог заседања АВНОЈ-а сазвана је словеначка Народна скупштина, прва у историји словеначког народа, где је донето ви ше важних одлука из области изградње народне власти и организације управе.

Прва словеначка народна влада

— Народноослободилачка војска Словеније у оквиру НОВЈ, рекао је затим Франц Лескошек, извела је од јесени 1943. до ослобође ња наше земље више значајних војних операција. Неке зкције у склопу НОВЈ, а друге у оквиру савезничких операција. Таквом активношћу привукли „смо на себе јаке немачке, италијанске и квислиншке снаге, успешно одолевајући нападима и предузимајући офанзивне акције. На нашем тлу остале су десетине хиљада непријатељских војника и слугу окупатора.

Војне победе тесно су повезане са развојем народне власти, истакао је Франц Лескошек и наставио:

— Већ 5. маја 1945. изабра ли смо у Ајдовшчини прву владу Народне Републике Словеније, на челу са покојним Борисом Кидричем. У својим најсудбоноснијим данима изабрали смо владу, а то су омогућили наши херојски партизански борци, који су својом крвљу и животима остварили вековну тежњу словенач-

' ког народа.

су стигли пред споменик стрељаних таоца на брду Урх, недалеко од Љубљане. Том приликом они су положили венац и цвеће на гробове родољуба који су положили живот за слободу. домовине.

Овој свечаности прису ствовали су поред већег броја грађана и потпредседник Главног одбора Социјалистичког савеза радног народа Словеније Фран не Кимовец, секретар Глав ног одбора Социјалистичког

| нових пољопривредних 06-

савеза Словеније Стане Мар кич и друти.

Данас у Љубљани су свечано отворене и обновљене просторије Музеја револуције у парку Тиволи где су изложени бројни документи, оружје и слике које речито говоре о славној

прошлости и борби слове-!:

начког народа за слободу. Отварању музеја присуствовали су Миха Маринко, Франц Лескошек, Борис Крајгер, Вида Томшич, Лидија Шентјурц и други. После подне у Јакопичевом павиљону на улазу у Тиволи отворена је изложба цртежа словеначких уметника рађених у периоду од 1941. до 1931. године. На излсжби учествује 65 живих словеначких уметника. У клубу народних посла ника подељене су вечерас и „Кајухове награде“ за књижевна дела са темом из народноослободилачког рата. Прву награду добио је Стане Терчак. Три друге награде додељене су Цири

|

кривен

Друг Франц Лескошек је после тога говорио о нераскидивом јединству наших народа, који су после ослобођења постигли ванредне резултате у одбрани текови на НОБ, обнови разорене "земље, савлађивању наслеЂа прошлости, изградњи со цијализма, привредног и политичког система, где ми лиони људи активно учествују у разним органима самоуправљања.

Велики послератни напредак Словеније

Задржавајући се дужена послератним привредним и политичким успесима Словеније, друг Франц Лескошек је рекао:

— После ослобођења изградили смо 9 нових електричних централа и тако производњу електричне енергије повећали 7 и по пута. Реконструисали смо, подигли и отворили 107 фа брика и рудника, док је производња угља у Словенији повећана два и по пута. Данас годишње произво димо три пута више челика и текстила него пре рата, производња обуће порасла је пет и по пута, намештаја 4. сумпорне киселине 3,5, фурнира и разних плоча 19,5 пута. Производња папи ра повећана је 45, сировог цинка и цинканог праха % производа од гуме 7,5 и вештачких ђубрива 2,5 пута, итд.

— Данас производимо годишње и 4.000 аутомобила, 34.000 мотоцикла, 65.000 бицикла, 10.000 писаћих машина и преко 50.000 радиоапарата и 24.000 тона јаке сточне хране, — а све то пре рата нисмо имали.

сФрранц Лескошек је затим рекао да је данас у Словенији запослено 2,5 пута више радника него пре другог светског рата и да је продуктивност повећана за 50 одсто, што је утицало на бржу измену социјалне ие- | кономске структуре становништва. Брзи индустријски развитак омогућио је убрзану мо дернизацију пољопривреде, у којој је запослено мање | од четвртине становништва Словеније, констатовао је Лескошек. После рата у Сло венији је подигнуто више

јеката, осетно је повећан број великих воћњака и винограда, исушено 28.000 хек тара мочварних површина. Укупно у све привредне гра "не у Словенији је инвестиранд после ослобођења 435 | милијарди 811 милиона ди- | нара, док је у непривредне | активности уложено 180 милијарди 248 милиона ди-| нара. Говорећи затим о перспек | тивном програму привредног и друштвеног развоја Словеније, друг 'Лескошек је нагласио да он представља основу за даље учвршћење комуналног система и непосредног самоуправљања, као основних носилаца привредног развитка. Пошто је истакао да је наша народноослободилачка борба била увек најтешње повезана са ослободилачким борбама народа целог света, друг Лескошек је наставио: |

лу Злобецу, Карелу Грабељ шаку и Винку Хафнеру.

Три треће награде добили су Миле Павлин и Вида Том-Лесичева.

Поред тога више биоскопа у Љубљани даће 6бесплатне филмске представе од 22 часа до 6 часова ујутру. У исто време у Љубљани ће бити отворене и све трговинске радње и угоститељски објекти а биће организовано и неколико вечерњих забава у центру града.

Сутра ће у оквиру про“ славе Дана устанка словеначког народа у Жужемберку у Долењској бити отспоменик палим

ЛЕСКОШЕКА

| — Једна од најважнијих

тековина наше револуције је решено национално питање, братство и јединство наших народа. Међутим, овоме треба додати и чињеницу да смо успели да правилно решимо и животна питања националних мањина, које су постале равноправан субјекат у нашем дру штву. Њима су осигурана сва права и омогућен развој и пружена пуна подршка заједнице. Мањине 0богаћују наше друштво, оне су фактор зближавања са суседима. ;

У процесу историјског раз витка мањине су постале

борцима. Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ.

Словеначки

борци кроз вејавицу,

трајан фактор у односима

између земаља. Због тога се

за нас питање националних мањина унутар Југославије поклапа са питањем југословенских националних ма њина у суседним земљама. Наш однос према мањинама никада није зависио од тренутних односа са суседима, јер мањине могу постати са мо жртва ако се користе као средство заоштравања међудржавних односа.

Наша спољна политика ужива подршку напреду них снага у свету

Друг Лескошек је затим говорио о ратној и послератној сарадњи словеначких, аустријских и италијанских антифашиста. Задржао се на нашој спољној политици, наглашавајући да је она израз најдубљих тежњи наших људи ка добрим међународним односима. Ми помажемо све снаге које желе да решавају међусобне проблеме договором и без употребе силе и боре се за очување мира. Због тога наша спољна политика, коју тако одлучно и смело заступа друг Тито, и ужива подршку свих напредних снага у свету, што најбоље потврђује одлука да се Конференција шефова невезаних држава одржи у Београду.

— У току четири године крвавих борби и 16 година изградње социјализма, рекао је Франц Лескоштек, по стигли смо веома велике ус пехе, о којима говори цео свет. Џоносимо се тим великим делима, резултатима своје борбе и рада. Дубоко смо уверени да ће словеначки народ, чврсто повезан са осталим нашим народима наставити са још већим еланом борбу за даље развијање социјалистичких друштвених односа, уверен да политика социјалистичке изградње, коју води СКЈ, са другом Титом на челу, пред ставља најбољи пут у бољи и срећнији живот Словенаца и осталих народа Југославије. Крај говора друга Франца Лескошека поздрављен је дуготрајним аплаузом и клицањем Титу и СКЈ.

После збора централна прослава Дана устанка словеначког народа настављена је забавним и спортским приредбама и народним весељем, све до јутра.

Д. ДИМИТРИЈЕВИЋ

Свечано украшена; Љубљана прославља двадесетогодишњ

ЉУБЉАНА ПОД ЗАСТАВОМ УСТАПКА

Из разођора са Зденком Кидрич

Јул 1941. године... Слагаласкупоће, штрајк грађевина

сам изгужване лире, мање и веће новчанице, бројала новац — партијску чланарину и добровољне прилоте за Партију. Преда мном је било 30.000, а месец дана раније сакупили смо само 2.000 лира.

Нисам се радовала великој гомили новчаница само због тога што је то била та да прилична сума новца. То је, пре свега, био најбољи доказ веома брзог повећавања редова под заставом устанка, коју је тако високо подигла наша ЏПартија. Доказ ширења устанка било је и обавештење наших присталица из поли ције да Италијани страхују да 14. јула на годишњицу француске револуције, не дође у Љубљани до нереда, због чета су били у стању приправности. Доказ су били и пуцњеви, 29. јула, када је у Љубљани пао први Хитлеров војник...

Велико поверење у Партију

Да би се схватило нагло јачање свести и повећање броја присталица борбе про тив окупатора у Љубљани, потребно је разумети улогу наше Партије. Поверење Љубљанчана у Партију, већ на почетку рата, није дошло само по себи, то је плод дугогодишњег партијског рада и напора да у Љу бљани пусти своје дубоке и чврсте корене.

Увереност у правилност политичке линије Партије јачала је у Љубљани и пре рата, а нарочито после Оснивачкот "конгреса КПС, 1937; године, када је прихваћена политика мобилизације маса за партијске задатке. Борба против Хитлера и пете колоне, коју је Партија одлучно заступа ла, масовне акције против

"Чесшишке народу Слођеније

ра, сакупљање потписа за добијање дозволе за оснивање Друштва пријатеља Совјетског Савеза и друге акције Партије мобилисале су масу радних људи и учврстиле њихово уверење да управо Партија најдоследније заступа и бдри се за њихове интересе. Огроман морални капитал, који је Партија створила у пред ратним годинама, једино је објашњење за масовну при

Зденка Кидрич |

врженост Партији, за доказивање и изражавање спремности наших људи пр вих месеци рата да уче-' ствују у борби Партије, као и неограничену веру У! победу борбе против окупа тора.

Оснивање месног партијског комитета | Све од 1930—1940. у Љу-

бљани је, са краћим пре- | кидима, деловао Месни пар тијски комитет. Годину да-

на пре избијања рата Ко-| митет није постојао, партијски рад је непосредно ор ганизовао и водио Окруж ни комитет Љубљана околина. ,

После окупације пред Партију се постављају нови, велики задаци — борба против окупатора и домаће реакције. Та је захте вало њено. организационо учвршћење, укључујући и оснивање Месног комитета. До тога је дошло маја месеца, када је У Љубљани постојао само, Рејонски комитет у Мостама.

На прилично великом по дручју Месног комитета које је касније подељено на 5 рејона — било је-око 20 партијских ћелија. Ове ћелије биле су извор партијских кадрова који су ка сније градили разне конспиративне објекте, радили у илегалној партијској техници, организовали с пошиљке разног материјала за партизане, мобилисали људе у разне борбене групе у Љубљани и упућивали их у партизане. Управо ове ћелије биле су жижа,; која се касније расплам сала у снажан пожар народ ноослободилачке борбе.

Организација и рад Месног комитета

Због веће еластичности и. боље конспирзције, руководства тадашњих партијских форума била су мала. Тако је и Месни комитет "Партије у Љубљани, првих месеци рата, имао само три члана: секретар сам била ја; Јоже Мошкрич био је за дужен за рад у Освободилном фронту, Душан Пирјевец за рад по војној линији и на Универзитету.

„Војни сектор имао је задатак да ангажује људе за борбене групе у Љубљани и добровољце за партизане, а сакупљао је и оругје, одећу, санитетски материјал итд. То је омогућило да Љу бљана већ зими 1941. поста не права и велика интен-

пободом Дана усшанка

Главном одбору Социјалистичког савеза радног народа Словеније упутили су главни одбори ССРН наших осталих република сле деће честитке поводом 22. јула, Дана устанка народа Словеније.

Главни одбор ССРН Србије

У заједничкој борби словеначког м свих народа Југославије у народноослободилачкој борби и социјалистичкој изградњи, под руководством Савеза комуниста и дру га Тита, постављени су неразрушиви темељи братској 3аједници равноправних нар

матуру ту

да, Федеративној Народној Републици Југославији. Придружујући се вашем слављу, народ Србије жели братском словеначком народу даље успехе у борби за изградњу НР Словеније“.

Главни одбор ССРН Хрватске

„Никада У нашој историји — каже се у телеграму Главног одбора ОСРН Хрватске нисмо били суочени с тако тешким искушењима, као што је то било У данима 1941. године. Али, исто тако, никада у историји народа Југославије, наши људи нису показали такву неизмерну одлучност, жао што је то било у том

времено организовани и уједињени у славној Освободилној фронти, сви родољуби Словеније, не обазирући се на страховиту непријатељску ратну снагу — предвођени КПЈ са другом Титом на челу — дали су током НОБ безброј примера највеличанственијег људског хероизма.

Главни одбор ССРН Босне и Херцеговине

„На данашњи дан, прије 20 година, каже се у поздраву Главног одбора ССРН Босне и Херцеговине, када су ф:шистичке силе осовине биле на врхунцу. своје моћи, када

пресудном | времену. Право-

је готово цела Ивропа стењала под њиховом чизмом, народ Словеније одлучно је устао у оружану борбу да заједно са осталим народима Југославије, под с" руководством КПЈ и друга Тита 0ослободи своју родну груду од страних завојевача и домаћих издајника. Из те борбе поникла је нова социјалисти чка Југославија, братска и равноправна заједница свих наших народа. у 2

Главни одбор ССРН __ Црне Горе

Јулских дама. 1941. године. и кроз читаву ревблуцију ко

вано је у Ме фа- | шистичких окупатора и њи-| скидиво суствовали и другови

хов: · слугу с нера братство и јединство народа

"наше земље, Под руковод- |

тли јубилеј наше револуције. ми с поносом гледамо на пре ђени пут, дубоко свесни да ћемо само заједничким напо-

рима и новим прегнућима У.

борби за даљу социјалисти-. чку изградњу наше земље и за мир у свету најбоље учвр' стити велике тековине народ ноослобеодилачке борбе.

дантура за снабдевање пар тизана свим што им је било потребно.

Један од најважнијих задатака Комитета био је фор мирање и ширење ОФ. Тако су љубљански · Месни одбор ОФ у јуну 1941, сачињавали: Јоже Мошкрич,

| илегалним условима 8

цији, међу војницима, а у нам је омогућавало да че сто унапред сазнамо намере окупатора и тако избегне хашшења и слично, Матуч. не одборе ОФ имали суп. кође лекари, судије И др“ ти. ОФ у којем је Партија била водећа и покрета снага муњевито је растаб свенародну организацију з борбу против окупатора, |

Поред рада у ОФ, Мезу комитет морао се бринути за рад у партијским обрт низацијама, за рад ћелију У то време имали смо пре лично систематски органе зован идеолошки рад. Пе тијци су, пре свега, проуа вали Историју СКП): Сперанса. (псеудоним Е, Ка деља). Између осталих, де жали су предавања и Бе рис Зихерл и Макс Стер мецки, Преко Милана Че | сника Месни комитет одр“ жавао је везе са скојевци“ ма, из чијих смо редова добијали најсвесније омладим це и омладинке, активисте који су у свим нашим акт јама против окупатора 5 ли у првим редовима.

Све то је захтевало) ма го рада и састанака, (218јали смо се у разним ст» вима, а нарочито смрче имали „летеће“ састанке разним љубљанским ул! ма и предграђима,

Тако интензиван рад |

био лак, као што нису + ле лаке ни жртве које 0 Партија и сви наши рад“ људи поднели у Тој борбе. Али, сви смо дубоко вд вали да ове жртве ниоу !" залудне и због тога нижег нису биле ни превелике Када смо једног дана со жавали један „летећи“ “ станак код вијадукта " Шмартинској цести, през“ тили смо да гори село Ре шиша. Били смо 4 тресени, али смо

ову

као представник комуниста, др Алеш Становник, хришћанских социјалиста, 30ран Полич, „Сокола“, Цирил Видмар, културних рад ника; док је намештенике "заступао Андреј Ласич. Се'ћам се да смо приликом једног састанка овог одбора, у јулу 1941. на који сам дошла заједно са Мошкричем, расправљали о улози) Драже Михајловића и четника. Политички облик рада у ОФ биле су, пре свега, поли тичке конференције на којима је разматран унутрашњи и спољнополитички положај. Више пута су састанцима актива ОФ прииз руководства Комунистичке п е и ОФ, који су подносили реферате, објашња | вали поједина питања, дога Ђаје и слично.

Већ августа 1941, у Љубљани је било око 300—400

| одбора ОФ. Организација

се тако брзо ширила да је | њен рад био тих месеци ско ро јаван. - је веома јака упоришта на Универ"зитету, у банској управи, магистрату, међу железничарима, поштарима, учитељима, занатлијама, трговци ма. ОФ су приступили и свесни тословенске војске, своје присталице имали смо иу бившој љубљанској поли-

официри бивше ју- |

А но схватили да о ме окупатору 3218" а

која га је спре Ји | ; лепу Је | Ео Ун пе

~ ~