Borba
Среда, 25. октобар 1961.
У еУ до
ЗАВЕРА ПРОТИВ КАМБОЏЕ У
веома озбиљној ситуацији У Југоисточној Азији Камбоџа је — одлучила, изложена упорним нападима на ванблоковску политику коју води, да прекине односе са Тајландом и да предузме све што је ну жно за одбрану од евентуалног покушаја агресије. Овоме је непосредно прет ходила једна изјава тајландског премијера, марша ла Сарита Танарата, који
Камбоџу оптужује да је по
"стала „полазна база вијет-
намских побуњеника“.
Сама чињеница да се јед на земља (Тајланд) ангажу је за владу друге (Јужни Вијетнам) нападајући трећу државу (Камбоџа) није неуобичајена када се ради о операцијама СЕАТОпакта. У подухватима и ин тервенцијама те с блоковске војне организације на туђем и, изванблоковском терену Тајланд | изузетно спремно учествује — као што је то био случај и на пример, с његовом улогом у Носавановом пучу против законите владе у ЛаоУ погледу основних побуда у позадини кампање против Камбоџе нема, дакле, нечег нејасног.
После интервенције у Ла осу, то је нови очајнички напор да се у кризи блоковске политике на једном подручју мења његова политичка слика обрачунава њем с владама које очигледно желе да остану из-
ван блокова и изван сукоба великих сила и да воде своју, независну, политиву. А Х Поред тога, и тајландској и јужновијетнамској влади, чије су трупе, и једне и друге, нарушавале већ и територијални _ интегритет Камбоџе, изгледа да је ну жан притисак СЕАТО-пакта на ту земљу отварањем још једне кризе да би њихови далеко најекстремнији ставови и ангажовања на азијском крилу западног блока добили неко има гинарно оправдање и послу жили (1) као повод већем евентуалном америчком ан гажовању у Југоисточној Азији а у Јужном Вијетна му у првом реду, (2) као средство за сузбијање растућег незадовољства с рис кантним блоковским анга"жовањем влада у Бангкоку и Сајгону у самим тим зем љама и (3) као могућност да у мутним приликама
Тајланд покуша да оствари |
старе жеље и одузме Камбоџи провинције Кохконг и Батамбанг а делимице и Компонг и Сјемреап.
Из противуречности једве крајње негативне политике према Југоисточној Азији проистекла је крајње негативна политика Тајланда и Јужног Вијетпама која вуче стање у том делу света ка ивици катастрофалних опасности од којих ионако није већ више далеко.
Благоје ЛАЗИЋ
СЕЦЕСИОНИЗАМ КОЛОНИЈАЛИСТА
Случај колонијалистичке
покрети — који у ствари
сецесије Катанге као да по нису домаћи покрети него стаје све више пример на туђа средства за разбијакоме се инспиришу насто- ње територијалног и полијања за очување колонијал тичког јединства Кеније. них утицаја у разним су- На северу локални шефоседним афричким области- ви неких сомалских племе ма. На разним тачкама М- на прете да ће се оружјем сточне Африке — у земља- супротставити заједници са ма које се коначно прибли Кенијом. Изненадно буђежавају часу проглаше- ње „националне свести“ ња независности — избиле (баш уочи независности Ке
су или појачане, у последње време, сличне тенденције, На недавној лондонској конференцији о Уганди, на којој је одлучено да се у овој земљи прогласи неза-
није) поменутих племенских шефова наишло је, наравно, на дужно разумевање колонијалне власти која је обећала своје посредовање. На истоку је проколони-
Јјални карактер оваквог се-
висност октобра 1962. — до- песионизма још фрагрант-
брим делом је доминирао и проблем сецесионизма, краљевине Буганде. У овој краљевини у саставу Уганде сепаратистичке _ тежње јачају паралелно са приближавањем независности. Одређени кругови у метрополи гледају с благонакло ношћу на аспирације феудалаца Буганде. Разлог је врло објашњив: колонијализму одговара подељеност Уганде јер — Конго и Ка-
нији. Овде су вођи Арапа настањени у луци Момба-
си и дуж морске обале затражили сепаратну државу. Ради се о око 35.000 Арапа и „њиховој“ жељи да независност не деле са Кенијом него — метрополом. Момбаси је, наиме, за метрополу важна лука, а евентуална сепаратна државица била би и озбиљан трн у телу сутра незави-
спе Кеније.
Из ових случајева види се да је у питању једна лан чана и синхронизована акција, чији је циљ разбијање јединства земаља које
Међутим, у тим свађама су на прагу независности. странци не остају само по- Признавање независности сматрачи. Напротив, они по неизбежно је. Али зато поправилу подстичу, отворе- стоје средства да се она не или мање отворено, ме- разводни, па чак и парађуплеменске или међуна- лише. И користи се стари, ционалне сукобе. Шопут бел проверени метод — подели тијске политике у Урунди- па владај. Цепачки маневју, где се провоцирају кр- ри колонијализма, међуБави сукоби Бахута и Ба- тим, наилазе на далеко сна туција — унутрашњи су- жније центрифугалне снакоби подстичу се и у Же- ге које воде јединству 2вији. У тој земљи, која уУ- фричког становништва, и скоро треба да стекне неза- то не само у националним висност, колони благонакло него у ширим размерама. во гледају ча несугласице Ту чињеницу илуструје и двеју водећих _ странака дубока тежња и јак покрет КАДУ и КАНУ. Али, иде. за стварање источноафричсе и мпого даље, На севе- ке федерације прибрежних Ру и на истоку Кеније под земаља.
танга то лепо потврђују од сукоба и свађа међу Африканцима прву, и једиву, корист има колонијали зам.
ТОРИЈЕВЦИ
|
Ј Џ
(Од сталног дописника „Борбе“)
Брајтон, октобра После лабуристичке, зани
мљиво је посетити конференцију Конзервативне странке. Не толико због разлика, које су веома мале у основном „прилажењу друштвеној проблематици, између две највеће политичке партије Британије, због знатижеље о томе шта је чини успешном.
Јер, ево већ пуних десет тодина Конзервативна стран ка управља државном адми вистрацијом и вероватно ће после трију узастопних изборних победа однети и четврту, уколико привреда зе мље не доживи неки већи потрес у току предстојеће две предизборне године.
Најпре, упадају у очи неке спољне разлике. Одмах се опажа други социјални састав брајтонског скупа од оног блекпулског: овај је имућнији, отменији, снобов скији и понекад накарадан у формализму и претенциозности да још увек иступа арогантно и супериорно у
име некадашње империје у |
којој „сунце никад није залазило“-и' истовремено да се наметне као персонификација грађанске, виктори-
јански пуританистичке и хришћански — надкласне Енглеске.
Они који памте претход-= не конференције кажу да су преовладавали бркати достојанствени пуковници и друге велможе бивше империје као и елитне бригаде торијевских жена. Судећи по овогодишњем скупу, жене су очигледно сачувале своје водеће позиције са традиционалним знацима угледа и моћи — китњастим шеширима, али од 4.000 делегата већина је упадљиво припадала новој менаџерској индустријској елити са временог капитализма, почев од директора па до њихових секретарица, затим бизнисменима и домаћицама имућних класа; кажу да је било доста и тредјунионистичких делегата што не треба примати као куриозитет је трећина чланова тредјуниона и две трећине њихових жена гласа за кон зервативце.
За разлику од лабуриста које су невоље друштвеног система и социјалдемократска филозофија натерале да буду првокласни орато-
стичу се сецесионистички Д. Д. МАРКОВИЋ
——_—__ =
КЕКОНЕН У С.А „Д.
„Што боље будемо устема да сачувамо поверење Совјетског Савеза у Финску као мирољтубивог суседа; утолико ће веће бити наше могућности за тесну сарадњу са. земљама западног света“, истакао је фински председник Урхо Кеконен приликом своје званичне тосете Сједињеним Државама, која је управо завршена. У духу о802 схватања. Кекоћет је од бијао да на копференцијама за зитамтј одговара па титања која ммтлимираји оцене неки: осетљивих момената из садашњиг односа двају блоковских сила — СССР п“ САД.
Председник Кеконен је разговарао са тредседником Кенедијсм, жм том три ликом, између ссталог, утврђена је и зајегничка, зачнтересованост за проширење економске и културне сарадње двеју земаља. На слици: тредседник Кеконем са супругом п унуком у свом апартмани џ њујоршкод Валдорф жотељу.
ри а не борци за ствар рад-
колико,
ууности и тветове приватне и-
_БОРБА УТИОЦИ СА НОКФЕРЕНЦИЈЕ НОНЗЕРВАТИВНЕ СТРАННЕ
М
Брајтон: Подизање заставе (Карикатура Лоа
ничке класе, конзервативци су невични монотони читатељи својих говора. У просеку су млади, далеко млаЂђи него лабуристички делегати, и за разлику од ових веома дисциплиновани. Ако се интимно не слажу увек са оним шта ресорни министар за председничким столом каже, мало ће ко па сти у искушење да гласа против владиног става који увек има првенство.
У огромној сали за време конференције исписана је само једна парола: „Конзервативна влада је одговорна влада“. Ради се у ствари, о мобилизационој изборној пароли. Парола можда није сведочанство високе политичке зрелости нације, али за просечног Британца који се још од времена „Магна карте“ вас питава не да размишља или пита, него да слуша и поштује „ред и закон“ и који се згражава над толико неодговорности (више у свету него код куће) — највреднија карактеристика је „одговорност“.
Разумљиво је да спољно политичке дебате тако рећи није ни било, осим теме: о приступању Британије Заједничком тржишту. После исцрпних објашњења министара о томе какве политич ке и економске благодети чекају Британију у западно европској заједници, влада је добила убедљиву подршку конференције. То је за многе било изненађење првог реда, јер се веровало да је отпор придруживању западној Европи најјачи у Конзервативној странци, с обзиром на њене историјске везе са империјом то јест Комонвелтом и на њене тра диционалне – преокупације да диктира и уређује европ ске послове. Али, на највеће чуђење Американаца, овога пута није се чуо чак ниједан глас протеста што је препуштено Америци да руководи британском спољном политиком.
Менаџерска елита очигледно мање хаје за славу и прошлост Британије и за њене националне преротгативе у моменту када јој се предочава моћно западноевропско тржиште тако рећи без икаквих ограничења за приватни капитал. У тој атмосфери није се осетила чак ни досад свемоћна колонијална суецко-родезијска групација. која је до скора суверено крунисала све торијевске геемијере;
У кројењу странке новог конзервативног модела учи њен је далекосежан потез уочи конференције када је Макмилан извршио реконструкцију владе и када је министру Маклауду одузео ресор колонија да би му повериб одговорну дужност председника странке и лидера Доњег дома. У овом способном послератном торијевцу, који је преживео брутални напад аристократ ско-колонијалне групације лорда Солсберија због „либералне“ колонијалне поли тике и који је не само без родбинских аристократских веза са владајућом кастом, него и без иметка, сви сада гледају Макмилановог наследника.
Нова рука председника у кројењу „либералних конзервативаца“ доминирала је и у свим темама унутрашње политике. Политички су парници ове ' странке су злобно предсказивали да ће ја препоручити
ског поретка и слободе лич-
зивана је и
оте
У манчестерском „Гардијану“)
препорука законодавства против штрајкова и тредјуниона (који одавно немају никакве веза са штрајковима) као и осуда све веће државне интервенције, па привредном подручју приватног предузетништва. Батинашка бригада се, међутим, неславно повукла на апел министра Батлера који је обећао више полицајаца. То се десило и онима који су тражили законе против штрајкова када је министар рада похвалио улогу тредјуниона у друштву и када је упозорио да би то створило утисак класне подељености и суревњивости. Чак је и министар финансија Лојд добио подршку већине За контролу и планирање привреде, јер ка ко је објаснио премијер Макмилан конзервативни пут је „негде у средини између социјализма и лесефер либерализма“. Један уугледни посланик, капитали ста, био је чак бурно поздрављен кад је апеловао на Лојда да у име класне хармоније не терети убудуће само најамне слојеве,
„него. да тражи жртве и од,
капитала.
Ко каже, дакле, да се ради о класној партији2! Нема више класа него „једна нација“ — основна је порука новог председника у кро јењу руха новој Конзервативној странци, у
На крају конференције, по старом обичају, појавио се и лидер који је по традицији изнад странке и који поставља не само министре нето и председника странке и који кроји њену политику. На традиционалном закључном митингу, Макми лан је одредио странци да се убудуће инспирише хриштћанским моралним начелима уместо материјалистичким и чак је пророковао
„обећану земљу“ у којој ће ||
за десет година сваки радник зарађивати 20: уместо садашњих 15 фунти недељно. Макмилан није предска зао колико ће зарађивати капиталисти. У сваком случају, радници траже већ са да 20 фунти.
4 Владо ТЕСЛИЋ
Страна 3.
ВЕСТИ ИЗ ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ
ВЕ:
4
ЈАЧИ ОТПОР ПЕРУАНСНОМ ПРЕДЛОГУ 0
САЗИВАЊУНОНФЕРЕНЦИЈЕ 0.А.Д. ЗБОГ КУБЕ.
УНУТРАШЊИ НЕМИРИ У БОЛИВИЈИ
Рио де Жанеиро, 24. октобра (Танјуг)
Све већи број америчких земаља противи се перуан ском захтеву о сазивању конференције министара и ностраних послова америч ких република на којој би се разматрало предузимање колективне акције против Кубе. Тако, изгледа, да је све мање зероватно да ће перуански предлог доби ти потребну двотрећинску
већину.
Да би перуански предлог пао У воду потребно је да осам од укупно 20 америчких република гласају про тив њега. Према обавештењима. листа „Жорнал до Бразил“ већ сада је сигурно да се пет држава изјаснило против перуанског предлога. То су: Куба, Бра зил, Мексико, Еквадор и Чиле. Из „Ла ЏПаса стижу вести да ће се и боливијан ска влада изјаснити. против сазивања антикубанске кон ференције. Влада уверење да ће такав став заузети и Аргентина тако да се рачуна да ће против перуанског предлога гласати сигурно седам земаља међу
„којима неколико најутицај
нијих без којих се не може замислити било каква колективна акција.
Довољно би било да се тој групи од седам држава придружи још Колумби ја или Венецуела па да перуански предлог изгуби све шансе на успех.
О перуанском предлогу решаваће поново у среду стални Савет Организације америчких држава. У међЂувремену перуанска влада је из тактичких разлога већ ублажила свој првобитни предлог. Према једном званичном саопштењу 06јављеном јуче у Лими перуанска влада сада и не тражи више да се одмах са зове конференција министа
"ра, већ предлаже да стал-
ни Савет Организације америчких држава образује
мн Ј
једну анкетну комисију ко ја би испитала ситуацију у вези с Кубом.
»
Рио де Жанеиро,
24. октобра (Танјут)|
После Колумбије и Еква дора и Боливију. је: захватио талас унутрашњих немира. Влада председника Пас Естенсора, која стално води борбу против деснице и левице, крајем прошле недеље била је суочена са великим студентским с демонстрацијама и још једним покушајем завере,
Студентске демонстрације су избиле у главном гра ду Ла Пасу због владине одлуке да повиси цене бензину и аутобуским картама. "Студенти и други демонстранти демолирали су неколико аутобуса и на главне улице Ла Паса поставили препреке. У Ла Па су је после тога заведено опсадно стање.
Само неколико дана пре тога влада је објавила да је осујетила још једну заверу десничара. У вези с том завером ухапшено је више лидера фаланге и опозиционе хришћанско-социјалистичке странке.
Нереди у Лими
Лима, 24. октобра (АФП)
У перуанској престоници Лими синоћ је дошло до су коба штрајкача и полиције у коме је погинуло једно, а повређена четири лица. Штрајкови наставног 0с06ља трају у Перуу већ 19. дана. За то време забележе но је више сукоба између полиције и штрајкача У главном граду Лими.
Протест Кубе САД
Вашингтон, 24. октобра
Кубанска влада протесто вала је код америчког Министарства иностраних по слова поводом убиства кубанског грађанина Лопеса у бази Гвантанамо. У ноти упућеној Стејт департменту преко чехословачке амбасаде у Вашингтону, ку-
Нереди у Доминиканској Републици. Полиција растура студентске демонстрације
банска влада захтева да се ухапсе и осуде сви они који су учествовали у ' убиству кубанског · грађанина | Лопеса. У ноти се истиче да су кубанске власти извршиле аутопсију леша и проучиле околности под ко. јима је нестао грађанин Ло пес, што им је све омогу-:' ћило да дођу до закључка , да се ради о смишљеном Уу- _ биству. У саопштењу поводом овог случаја Стејт департмент је изразио жаље ње и изјавио да ће кубанску владу обавеститџи о резултатима истраге. б
Учвршћење акционог јединства бразилских синдиката
Рио де Жанеиро, 24. октобра ·
Бразилски синдикати учврстили су акционо јединство на својој Трећој националној конференцији одржаној у Рио де Жанеиру уз учешће 1.000 делегата из целе земље. Изузев појединих десних бирократизованих синдикалних лидера, конференцији су при суствовали делегати који заступају скоро све остале стру је У синдикатима — припадници Радничке странке пред седника Гуларта, Комунисти чке и Социјалистичке партије као и независни синдикални лидери и присталице бившег председника Квадроса.
У резолуцији конференције истакнут је значај народног отпора недавном покуша ју завођења десне. диктатуре и радници позвани да се заложе за аграрну реформу, јачање националне индустри је, смањење профита страних предузећа и независну спољну политику.
Синдикати су затражили од владе замрзавање цена основ них артикала, увођење покре тне скале надница и ограничење кирија.
Првог даНа конгреса делегате је поздравио председник Гуларт који је обећао да ће са највећом пажњом размотрити одлуку конференци је и радничке захтеве. Гуларт је истовремено позвао послодавце да смање своје
„претеране профите“.
,
Ми,
у Сиудад Трухиљу, главном граду ове острвске Републике
МЕЂУНАРОДНА ТРИБИНА
Волтер Липман: »Други чин у Берлину«
„Еујорк жералд трибјун“ у броју од 17. октобра дотео је под насловом „Други чин у Берлину“ чланак угледног америчког публицисте Волтера Литмана који
доносимо у изводима;
„Ми се налазимо на почетку другог чина берлинске кризе. Зкпадни савезници мо рају покушати да нађу један став За преговоре о коме се могу сложити. Неће бити лако да се то учини, јер у Западној Немачкој, у Француској, и у овој земљи постоје моћни и упорни противници свих преговора. Они верују да сви преговори морају садржазати концесије од стране Запада без икаквих одговарајућих концесија које би дао Совјетски Савез. Давање једностраних концесија би према њиховом тврђењу, подрило и уништило западни савез и проузрокова ло пропаст читаве структуре антикомунистичког света.
Сасвим је могуће да ће непомирљивост и нееластичност преовладати у том смислу да ће Бон и Париз бити У стању да за сада наметну вето Вашингтону и Лондону. Западнонемачка штампа вришти да се председник Кенеди припрема да изда Мемачку, а западнонемачки министар иностраних послова ста вио је до знања да нема пре-
|ма гледишту његове владе ни
каквих споразумних тачака за преговоре. Над свим тим виси претња да уколико дође до решења путем прегово
ра, Запад не може бити сигуран на приврженост Западне Немачке западном савезу. У истакнутим круговима се каже да стварни проблем није Западни Берлин, већ За падна Немачка.
Нема, сумње да ови хистери чни крици о издаји не смеју бити схваћени сувише мрачно и сувише буквално, јер се Немци налазе у стању шо ка. Први пут после више година великих обећања и самозаваравања они морају да се суоче са стварношћу поделе Немачке. Оно због чега они сада вриште јесте тврђење да ми морамо одбити да преговарамо о ма чему тако да они могу извесно време да ље сањати да ће као водећи члан западног савеза евентуално ослободити и апсорбовати Источну Немачку.
Може бити ла ћемо ми, ако дођемо на ивицу термонукле арног рата, извесно време за Западне Немце да се окрену на другу страну им још мало проспавају. Нико не може знати какве су шан се за термонуклеарни рат уколико не дође до преговора. Али, лако може бити да су изгледи за избијање термонуклеарног рата отприлике 50:50...
Њихов осећај може бити и-
справан. Сасвим је могуће да би се Хрушчов ухлржао од рата чак и ако бисмо одбили да преговарамо с њим. Али где непомирљивци не могу бити у праву јесте чињеница, која се налази у сушти ни проблема, да ако се ништа не измени у погледу Бер лина путем преговора, ништа се неће мењати у _ погледу Берлина.
То је радикална грешка та козване вруће школе. Они не схватају да је статус кво У Западном Берлину већ радикално измењен акцијом од 13. августа, када је подигнут зид. Остајући чврсти и одбијајући да преговарају они се не могу вратити на ситуацију која је постојала пре 13. августа. Западни Берлин је сада престао да буде оно што је престао да буде у Аденаусровој ери, симбол немачког уједињења под окриљем бонске владе. Он је престао да буде излог богатства и слободе Западне Немачке за Источну Немачку. Он је био појам за ослобођење Источпне Мемачке. Уколико се путем преговора. пе обезбеди не ка врста булућности за овај полуград, Западни Берлин ће бити олупина брода који је о стао без горива, са поквареном крмом.
Због тога је нетачно рећи да у преговорима, о Западном Берлину можемо само изгу-
бити и не можемо ништа ло бити, 205
Они који то кажу не схва тају шта се десило Западном Берлину 13. августа, и замишљају да је Западни Берлин још увек оно што је био у најбољим данима партнерства Аденауер — Далес. Истина је да је Западни Берлин данас изолован град без будућности. и преговарати не значи предати оно што имамо, већ погађати се за оно што је потребно и за оно што ми немамо. Оно што ми немамо јесте животна будућност за Западни Берлин,
. Ми не можемо имати будућ ност пуну живота за Западни Берлин уколико не преговарамо о уговорном споразуму са Совјетским Савезом, Ако можемо преговарати о томе, што ни у ком случају није сигурно данас, то неће представљати предају. То ће бити постизање нечега што ће бити много боље од опога што данас постоји, и може много боље од онога Мол пре 13. августа, епронести прени ар но Немци морај "пон. Западнн па 2 престати — да представљали иза Марк ше стране. им па са напрате сувишн КЕ а еКа
а ом дозом претње да их то може морално и политички ослободити обавеза према Западу. Ми не издајемо Немце, и упркос хистеричних прича морамо наставити га и даље имамо поверења да ће Немци коначно хо схватити“
бити што