Borba
Среда, 25. октобар 1961.
, Страна 7.
СНАБДЕВАЊЕ БЕОГРАДА
Путују „млечни
ОБЕЗБЕЂЕНО ДОВОЉНО МЛЕКА. — ПОЉОПРИВРЕДНО ДОБРО „ЗЛАТИЦА“ УСТУПИЛО СВОЈЕ ИСПОРУКЕ ГРАДСКОМ
Од како је Градско млекарство склопило чврсте уговоре са низом произвођача, проблем млека скинут је са снабдевачког дневног реда. Тешња сарадња, нарочито са великим произвођачима, организованији превоз и слично учинили су да је у град ститло само за десет дана у октобру 275.340 литара млека више него у исто време про шле' године.
Јуче је Градско млекарство примило за потребе града 101.000 литара млека. У ствари, могло је да се довезе и 120.000 литара, али није било потребно. Млека
' има довољно.
Београд сваког дана потроши 'око 145.000 литара млека. Градско млекарство даје. 97.000, а пољопривредви комбинат „Београд“ 48.000 литара млека.
На једном камиону 10 хиљада литара млека
Примитивно преношење млека из ближе и даље околине Београда замењено је „млечним. возовима“, великим цистернама које вуку. камиони-тегљачи _ са приколицама, Један „млечБИ воз“, како овај мали конвој називају у Градском млекарству, може да дове- | зе десет хиљада литара млека. Обезбеђују их углавном произвођачи.
Градско млекарство је са своје стране почело да проширује пословне везе са произвођачима и монтира расхладне уређаје, разне друге приручне справе итд.
У последњих месец дана примећено је да су неки произвођачи из ближе околине Београда почели да смањују своје уобичајене пошиљке, Разлог је, како они кажу, недостатак сточне хране због суше, У Градском млекарству су још. почетком октобра, надајући се овоме, закључили уговоре са неколико већих произвођача, који већ сада обезбеђују 45.000 литара млека сваког дана. Уговори су потписани на годину дана.
— Када би преузимали сву количину млека од наших снабдевача, рекао нам је Душко Јовановић, комерцијални директор Градског млекарства, могли бисмо да допремамо у Београд преко 120.000 литара. Овако, не преузимамо све, јер
Пуњење боца у београдској млекари.
МЛЕКАРСТВУ
весне резерве су обезбеђене за интервенцију на београдском тржишту. Бутер је смештен у смедеревској хладњачи.
За снабдевање града млеком нема проблема, кажу у Градском. млекарству, али са дужницима има, Погледали смо рачуне. Стамбене заједнице, које разносе млеко по кућама, дугују Традском млекарству више од 40 милиона динара. Неки дугови су „стари“ и по неколико месеци, Прошле године су једној стамбеној заједници на Звездари због великих дугова обуставили испоруку, али се овакав гест показао као непопуларан. Можда би се у неком новом начину финансиј-
ског обрачуна ипак нашло
личина млека обезбеђена | решење.
је врло чврстим уговорима.
Поред овога, комерцијални директор Градског млекарства додао је да ће 5вако потрајати сигурно до краја идуће године, а ве"роватно и касније, ;
Резерва: 180 тона - качкаваља
Доскора је пољопривредно добро „Златица“ било поред пољопривредног ком бината „Београд“ и Градског млекарства, трећи самостални снабдевач Београда млеком. Недавно суу овом пољопривредном добру одлучили да уступе своје испоруке (око 2.500 литара) Градском млекарству.
У Градском млекарству издвајају дневно око 12.000 литара млека за прераду.
Већ је припремљена резер- |
ва од 180 тона качкаваља. Са бутером се не журе, јер могу редовно да га справе од свежег млека. Ипак, из-
М. СТАНКОВИЋ
озови“ РАДНО ВРЕМЕ ПО ЖЕЉИ ГРАЂАНА _
ПОЈЕДИНЕ СЛУЖБЕ НАРОДНОГ ОДБОРА ОПШТИНЕ САВСКИ
ВЕНАЦ КОЈЕ СУ ГР
Добити нову, или. продужити стару личну карту, пријавити односно одјавити боравак, оверити препис, поднети молбу или захтев, платити порез и низ других послова у Народном одбору општине, грађани Савског Венца моћи ће у„скоро да обављају и пре и после подне, , “
Досада су ове службе и | органи Народног одбора Општине Савски Венац ра| дили само од 7 до 14 часова. Многи службеници примали су странке највише три до четири часа дневно.
Неке анкете показале су да су грађани највише тешкоћа имали због великих
гужви, дугог чекања с тимј
што је већина морала да напушта своја радна места да би обавила неки посао У Народном одбору. Зато је новом одлуком Народног | одбора општине предвиђено да поједине службе раде од 7 до 19 часова, Радиће се у две смене, у првој од 8 до 13 и У другој од 14 до 19 часова. Двократно ће радити: пријемна канцеларија, писарница, о-
НОВИ АУТОБУСИ САОБРАЋАЈУ ОД ТРГА РЕПУБЛИКЕ ДО НАРАБУРМЕ
Осам _ нових аутобуса Градског саобраћајног предузећа марке „лејланд" од понедељка почели су да саобраћају на линији број 23 од Трга Републике до Карабурме. — Пуштањем у саобраћај нових аутобуса, капацитет превоза на линији 23 повећао се за око 30 одсто, јер нови аутобуси могу да приме по сто путника рекао је инжењер Милош Рацков, директор погона „Дорћол“ ГСП-а. — Размак кретања између два возила на овој линији сада износи
4 до 5 минута. |
Инжењер Рацков је рекао да су седам аутобуса марке ФАП, који су до понедељка саобраћали линијом 23, распоређени као Е
| |
јачање на другим линијама.
У Градском саобраћајном предузећу још нису сигурни да ли ће ове године отворити нове линије, јер ће нове зутобусе у почетку употребити за побољшање саобраћаја“ на постојећим. Свих сто аутобуса треба да. стигну у Београд до. краја децембра. к у Е.
' ЦЕЛОГ ДАНА
вера преписа, рукописа, матичар, служба личних карата, пријавно-одјавна служба, разрез и наплата пореза, служба такса, правне помоћи и служба за рад са „кућним саветима.
Пријемна _ канцеларија, где ће се моћи добити сви вати обавештења грађанипотребни формулари и дама, радиће непрекидно од" до 19 часова.
Усвојена одлука, поред двократног радног времена, садржи још неколико новина као на пример, споразумно радно време са пред-
АЂАНИМА НАЈ ПОТРЕБНИЈЕ РАДИЋЕ
ставницима привредних и друштвених "организација, затим да се позвани грађани морају примити у време назначено у позиву, као и да се предмет упути пош|том уколико га грађанин није подигао у одређеном | року.
Све ове мере омогући ће | службеницима Народног од бора да знатно брже и ефикасније пружају услуге грађанима, док ће грађани 'бити поштеђени непотреб-
љења драгоценог времена. | Н. ПАПИЋ
| них гужви, чекања и губ-,
РЕКОНСТРУКЦИЈА ФАБРИКЕ НАМЕШТАЈА
НОВЕ ХАЛЕ
„20 ОКТОБАР“
ЈЕ МАТИНЕ
ПРОИЗВОДИЋЕ СЕ ВИШЕ МОДЕРНОГ
НАМЕШТАЈА „Реконструкција фабри- Сви погони овог предуке намештаја „20 'окто- | зећа добили су нове ма-
__ бар“ на. Вождовцу приводи. те крају. У нове хале унете су машине које су | углавном испоручила домаћа · предузећа „Термо| електро“ и „14. децембар“ из Београда. ' — Поред машина у халама су постављени уређај за аклиматизациј. ;
За све радове, као и за набавку машина, утрошено је око 300 милиона динара. .
ПРВЈ ПВКЕЊЕРИ РУДАРСТВА СА _
динАоМОМ ТУЗААНСКОГ ФАКУЛТЕТА
Тузла, октобра Пре неколико дана на Ру дарском факултету у Тузли' одржана је мала свечаност,; Двојици студената предате су дипломе — постали су рударски инжење ри. То су прве дипломе на којима је утиснут печат фа култета у Тузли, Тузлански факултет се налази у непосредној близини великих рудника. Ова предност је максимално искоришћена. Студенти Ту зле не обилазе погоне и ја ме Креке, Бановића и оста лих оближњих рудника као екскурзисти. Они ту обављају практичне вежбе.
· Веза између факултета и рудника огледа се у много чему. На пример, представници рудника заступљени су у Факултетском савету, а професори факул тета су стални спољни сарадници тих привредних организација. Поред 48 милиона, колико је за ову годину факултет добио од Републичког савета за школство, рудници Крека и Бановићи дали су му из сво јих фондова 30 милиона динара,
_ КОМИСИЈА ЗА ПРИМОПРЕДАЈУ ЈОШ НИЈЕ ПРИМИЛА СОЛИТЕРЕ НА НОВОМ БЕОГРАДУ
Пред ниепитом станара и
С
2. Ма
ручњака _
ка У КЊ
Шта су показале анкете кућних савета 0 грешкама на солитерима, а шта мисле стручњаци. Извођачима радова дат је рок да до 15. новембра отклоне грешке
Прошло је годину дана -откако су усељени први експе риментални солитери на Новом Београду, али још нису званично предати на управљање кућним саветима. Одмах по усељењу из — тотово свих 430 станова, колико их имају ови солитери са око 2.500 становника. уследиле су жалбе кућним саветима. Савети су се обраћали, како тврде, инвеститору, општини, извођачима и другима, али су у својим напорима остајали усамљени.
Ла би се тачно утврдили недостаци у становима, савети су анкетирали станаре. Резултат је следећи: солитер А—1 има 1.200, А—2 око 780, А—3 преко 800 и А—4% 600 недостатака. Шта тврде станари
Највећи број примедби односи сена извођење занатских радова. У сва четири со литера исиривљује се столарија, опада малтер са! плафона, поједини зидови пуцају, | прокишњава преко саставака блокова и преко прозора, кроз купгтила продире влага У суседне станове итд.
Лифтови и канализација су посебна брига станара. Лифтови се често кваре, а 3007 1 канализације У
нам није потребно. Ова ко- !неисправне ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ : аи а нити и њи па пи
суво #Б
Од обећане кише нема ништа, Непогоде. које су пре неки дан захватиле Словенију. Црну Гору и Херцеговину. густи облаци над прашњавом војвођанском равницом као да су наговештавали крај лепом. времену и огласили почетак јесењих киша. И метеоролози су очекивали веће падавине, нарочито у источним. најугроженијим крајевима земље. у
Да ли је време изневерило метеорологе. или метеоролози нас, тек непогоде су престале, а кишне капи које су пале само у неким местима У Војводини и Србији нису „покупиле“ ни прашину по селима и путевима. |
Јуче је. изузев Славоније, Босне и источне Србије, у на1101 земљи било претежно ведро и нешто свежије време са маглама, у јутарњим часовима, по котлинама и речним долинама. Максималне дневне температуре кретале су се нешто "изнад 15 степени, Најтоплије је било у Будви, 23 изнад нуле, док је јуче УјУтру у месту Смартино, у Словенији, термометар показивао
света два степена.
И следећа два-три дана, ка-
ЕТРОВИТо
ко нам је рекао Милош Спасић, синоптичар Савезног хидрометеоролошког завода. задржаће се суво време са умереним југоисточним ветром У | Подунављу.
Изузев Британских острва и западне обале континента, где је и даље облачно и кишовито, у осталим крајевима Европе време је као и код нас. суво и ветровито.
Кишовити ваздушни таласи и даље продиру са Атлантика на копно Европе, али се крећу према североистоку. условљавајући у овим крајевима | јаке кише и појачан ветар.
|
Изграђено 45 километара Јадранске магистрале. на Космету Косовска Митровица,
: октобра Завршени су радови на изградњи дела Јадранске магистрале од Косовске Митровице до Грачанице у дужини од око 45 километара. Изградња ове део нице имаће велики За овог краја. 7 РУНЕ ш.љЉ
Један од експерименталних солитера на Новом Београду
подрумима зграде А—8 налазе се читаве баре.
Извођачи су признали греаике, али сматрају да их је морало бити јер нису имали довољно искуства У грађењу оваквих зграда. Међутим не ради се само о 'неискуству. Оно што су утврдили стручњаци не товори ни најмање у прилог извођачима.
Комисија: „Радови су лоше извођени“
Солитери као објекти задовољавају свим прописима високоградње, али су завршни радови у њима врло лоше извођени, закључак је ко мисије за примопредају ових зграда.
— Грешили су сви; од комструктора до занатлија над којим извођачи нису имали потребан надзор — каже Милорад Белеслијин, председник комисије за примопреда ју зграда. Конструкторске грешке су што прокишњава кроз саставке блокова и про зера. То је најизразитије У солитеру А—2.
Али не могу се узети у 0бзир ни сви наводи станарских анкета. јер има и неких недостатака које су и сами станари делимично проузроко вали.
Гледиште комисије је да
|| се грешке могу и морају от-
клонити и то у року до 15. новембра. У противном против извођача: „Рада „У ТРУД беника“ и „Комграпа предузеће се одређене мере,
Дирекција: „Предузели смо оштре мере |
Инвеститор ових солитера, Дирекција за изградњу Новог Београда више пута ука-
зивала је извођачима да су лоше извођени завршни ра- | дови, али они, и поред бројних обећања, нису ништа учинили да се грешке отклоне. Зато је пре неки дан Дирекција позвала. представнике сва три предузећа на разговор. На рачун извођача из речено је доста тешких речи. Мишљење стручњака је било да су радови извођени „алвкаво и чак неодговорно. "Предузећа су се правдала да имају и по 15 сарадника, на-
зеви коопераната, које не
ЦРТИЦА
Неки тилшам је, ваљда, пролазио доњоградским 69 | леваром, запалио цигарету, |бацио упаљено дрвце џ суву каљлемегданску траву и — ето пожара.
Можда је тако било, а можда и није; Тек, десило се.
Букнула ватра и полако почела да осваја квадретне жметре. У суботу, 21. октобра у 14 часова и 15 минута. , !
Нацђоше | два — дечака: Жељко: Миловић ц Нинослав Милинковић, ученици осмогодишње школе „Радо је Домановић“. Ватра туцкета, Ширп се. У школу су деца пошла, Шта. да раде2 Још мало м час ће почети. Дим се извија, пе 6 9уде да _ одломимо
е... а, њима ст
— Хајде! Меко.
могу да контролишу и мењају их на сваком другом објек ту. Интересантно је да су из вођачи изразили спремност да уступе и веће суме од по требних за отклањање недостатака, радије него да их сами исправљају., јер немају потребних сервиса за о-
правке.
— Извођачи радова нису стартовали како треба, — каже Тома Девалд, технички директор Дирекције. — Сав
наш труд да станове у овим солитерима учинимо првокла. сним умало није доведен У питање због лошег извођења радова.
Директор. „Комграпа“ Миле Јовановић рекао је да његово предузеће гради годишње и до 3.000 станова, али сличне грешке није досад направило. Он је сам предложио да се сваком предузећу које би убудуће направило озбиљне грешке забрани приступ на градилишта Новог Беотрада. Дирекција је већ предузела одговарајуће мере. Дрвном комбинату „Јасен“ са. Новог Београда, које је правило сто ларију, неће се више дозволити извођење радова на о0вим градилиштима. Предузећу „Рад“ због недостатака на солитеру _А—1 обустављена је исплата око 12 милиона ди нара и за А—2 преко 14 милиона, Део тог новца исплатиће се тек после отклањања грешака. Слично је по-
ступљено и са осталим пре-
дузећима која су изводила
радове на овим солитерима. Н. СТАНИШИЋ
Зељленим гранама нејаке руке почеше да шибају ватру: А црвени језици неста
ни, то опет почну да лмжу |зад, приђе ч Станко Буди~
јесењи дан, Мимути пролазе. ни језици на једном месту нестану, на другом точи, да скачу. Као да се играју с децом. “ Приђе им | милициомар Радоња Дробњак, па ц он поче да гаси ватру. — Колико је сати чиког Милиционар рече. Ниса мало и час ће почеЉуди тролазе. Поглљеда-
Ју. Па. оду.
Гране _ само звиждућу кроз ваздут.
Деца тоцрнела од дима,
Ознојила се од замажива-
ња, , ; | Звоно, тамо пегде у шко
ли, само што не зазвони.
Чико, припазите, ми морамо у школу!
Ватре- |
У Рударском факултету у Тузли сада је у току реор ганизација наставе. Већ ове године донеће се у том погледу много новог. Студенти ће убудуће моћи да се опредељују за уже сле цијалности. Већ су почела да раде два одсека — рударско-експлоатациони и рударско-мерачки, а Факул тетски савет је донео одлу ку — да се отвори рударско —-машински одсек. Овај трећи одсек је, како. истичу на факултету, важан за читаву земљу, јер ће давати рударске стручњаке машинце који су производ њи веома потребни.
Новина је свакако и увоЂење двостепене наставе. Први степен, који траје две
ТАМО -АМО 10
Нередак, јубилеј
У Балканској улици на местима где су биле зграде број 13 и 5 сада је градилиште. На овом простору је подигнута прописна ограда која, међутим, заузима цеотротоар. Тако, сада пешаци који иду левом страном улице, морају да иду делом куда пролазе возила.
А да'је извођач радова оградио, макар и на коловозу, заштитну ограду за пешаке, свакако да бигра Ђани били сигурнији, а истовремено, и возачи моторних возила упозоренији на градилиште и пролазнике, |
Нередак јубилеј
Два пријатеља стоје пред продавницом бр. 14 Градужог млекарства им ћаскаЈУ. — Данас је тачно пола тодине како станујем уовом крају и тачно пола године како ми, готово сваки дан, у овој продавници. подваљују наситно кад купујем хлеб: редовно ми продавачица закида на мери динар-два, а по-
ЗА ХЛАДЊАЧУ ПРИПРЕМЉЕНО 160 ТОНА КОЊСКОГ МЕСА
Београдско месарско пре дузеће „Промес“ припреми ло је за зиму око 60 тона пандлованог коњског меса (без костију) и 100 тона У чекрцима; Месо ће се оста вити у Београдској хладњачи и према потреби износиће се на тржиште,
ОКО 50 СЛУЖБЕНИКА ЦЕНТРАЛЕ НАРОДНЕ БАНКЕ ЗА СРБИЈУ ДАЛО КРВ
У центру Народне банке за Србију око 50 службеника ове установе дало крв. Акцију за давање крви организовао је Отштински одбор Црвеног крста Старог Града, на позив Завода за трансфузију крви. ф. Л.
— Колико је сати, чиког — сваки час питају деца. Људи дођу та оду, Нај-
сављевић, пензионер из Иг манске број 3, те им ч“ оњ поможе да најзад смире за тру. “
— Колико је сати, чиког — упиталце дечаци бришу“ ће зној са чела.
— Још 20 минута до три! — одговори милишконер.
— Аух, па ми смо закас пили за трви час! — тповикалпе дечаци, Узеше тор бе с књигама, та готово тотрчаше уз булевар. Чико, ми морамо у школу — рече један окрети се — а ви, молим вас, тритазите да се трава поново пе упали. ! "И џ даљини тпестадоте, иза угла дугачког зида.
Т. ЏАЏИЋ
| године, обезбедиће рудници |ма инжењере — практича| ре — руководиоце техноло | шких процеса. Други сте! пен, нешто проширен први степен, даће руководиоце и пројектанте нових техноло шких процеса. Рударски факултет у Тузли организо ваће у летњем семестру и трећи. степен наставе. На њему ће предавања трајати годину дана. То ће, у ствари, бити постдипломске студије, на којима ће се ин жењери рударства специја лизовати за рад на површинским коповима.
На факултету у Тузли да нас има 235 редовних сту-
дената. Живорад МАРКОВИЋ
шине, а цео процес производње је аутомтизован. У појединим одељењима нове машине замењују по десет и више радника. Уз то, машине су снабдевене заштитним средствима. На аутоматским маказама, великим око два и пс метра које служе за фино сечење материјала, уграђена је фото-ћелија. Она аутоматски зауставља сечиво ако радник непажњом гурне руку под маказе или је принесе на одстојање на коме би ножеви могли да га закаче.
Сва постројења су тако размештена да је потребно само неколико часова да се машине разместе надру ги начин што омогућава и другачији процес производ ње.
Нове машине неће омогућити само бржу производњу, него и прављење да леко ' савременијег намештаја. Инжењер Душан Иветић каже да фабрика „20. октобар“ већ производи око 50 одсто модерног и лако покретљивог намештаја, Са да се дневно производи око 40 тарнитура комбинованог намештаја. У предузећу ка жу да се често дешава да се такав намештај уместо
|| у продавницу вози правоу
НАШЕМ ГРАДУ ——
некад толико ми кад „заокругљује“ цену када не тражим тачно килограм или пола килограма. Једном сам опоменуо продавачицу, али. она се тога сећала, изгледа, само, до доласка следеће групе потрошача који нису чули. опомену. . .
— Није, на жалост, овај твој случај никакав изузетак у нашем крају. Ја имам слично искуство, на пример, са суседном лпиљарницом — продавницом бр. 2 трговинског предузећа „јабука“. ~
Флаша пива скоро
као ручак У ресторану „Градски подрум“ храни се доста
грађана. Оброк је добар, а и цене су приступачне (мени 200 динара). Међутим, у овом ресторану флаша пива са сервисом кошта 132 динара. Зато 0они који се овде хране, не
. радо се одлучују да УЗМУ Уз ручак пиво, јер оно ко- | шта безмало као шео о-
брок. Д. Е.
надали: 7
| 500.000. динар
стан купца. И још нешто: досада је бруто-продукт 0овог предузећа износио једву милијарду динара. Већ У 1962. години бруто продукт ће бити већи за око
Б.Д.
СРЕДЊА ШНОЛА ЗА ВОЋАРЕ И ВИНОГРАДАРЕ У РЕНОВЦУ
Рековац, октобра Отварањем. другог степена школовања. Нижа воћарсковиноградарска школа у Рековцу прерасла је у средњу школу. Школа је веома добро опремљена и има интернат. Радом 1е почело и одељење са 25 слушалаца за школовање одраслих са тери торије рековачке и суседних комуна. Предвиђа се да ће ова школа прерасти у значајан центар за школовање калрова. и то већ идуће године. па ће се увести и трећи степен обуке. За ту сврху плани рана су средства у висини ол 30 милиона линара, која ће се утрошити за проширење просторија. подизање полиго на за обуку ученика, набавку машина и друго. с. и.
ЈУЧЕ У ШКОЛИ „ВОЈИСЛАВ ИЛИЋ“
НАЈБОЉИ УЧЕПИ
ЦИ ИЗАБРАЛИ У
УПРАВУ ШИОЛСЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
У основној школи „Војислав Илић“ у Београду, између најбољих ученика јуче по подне изабрано је пет чланова управе новоформиране школске заједнице,
ских заједница и повремено ће контролисати њихову делатност. А сви заједно бринуће се о раду и успеху школе, о васпитању и понашању ученика.
који ће на принципу у] управљања сарађивати са наставницима при доноше-, њу важнијих одлука. За председника школске заједнице изабран је ученик Миленко Јовановић, а за! чланове: Петар Настасић, Тихомир Игњић, Славојка Ђорић и Гордана Драшковић. Нешто раније, у овој шко | ли, која има око 1.500 ученика, изабрани су и чланови управа 19 одељењских заједница.
_ Руководство школске заједнице правиће планове за
Ученици предлажу кандидате
једномесечни рад одељењ- |
= Наравно, не само чланови руководстава, већ " сви ученици у одељењских заједницама имаће своје дужности и задатке — коже професор Љиљана Милановић. — А да би раг био што бољи, руководстр: одељењских заједницама с стајаће се једном недељно а руководство школске за једнице једном месечно.
На крају сваког полугођа и школске године предвиђено је да најбоља одељењска заједница добије прелазну заставицу. РА - Ману а а
ж Ја | па Мк АИК
че Пије,
"аде а.
н-++-
“ _ би