Borba
Страна 8.
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
АНДРИЋЕВА »ЋУПРИЈА« — | СВЕДОК АПСУРДНОСТИ РАТА |
И ТРАГЕДИЈЕ ГЛАДИ |
ФИНСКИ ПИСАЦ МАРТИ ЛАРНИ О КЊИЖЕВНОМ ДЕЛУ
Информације у страној штампи да ће Иво Андрић би ти кандидован за овогодишњу Нобелову награду за књи жевност, као и сусрет с овим нашим писцем. подстакао је финског књижевника Марти Ларнија за опширан чланак, објављен _ недавно у листу „Хелсингин саномат“. Под насловом „У име хуманизма“, Ларни упознаје читалачку пу блику своје земље са ликом Иве Андрића. кога назива нај већом фигуром у југословенско) савременој књижевно-
ти.
Фински писап истиче да је Иво Андрић проучавао нацио нални карактер џ историју Бо сне и у најбољим годинама свог зрелог доба покушао да ствара поезију прошлости. »Из тог света митова потичу мотиви и личности његове про зе“ — каже Ларни, па помиње „На Дрини ћуприју“. која је преведена и на фински,
„Травничку хронику“. „Госпо ђицу“. која ће ускоро бити објављена на финском, и дру та Андрићева дела.
„Снага Андрићевих дела ле жи у психолошкој анализи и богатству колорита Оријента“ — примећује фински књижев ник. „Он успешно сједињује прошлост и садашњост и поставља проблеме које претреса и износи на начин који под сећа на Камија и Сартра“.
Истичући да је најчувеније дело Иве Андрића роман „На Дрини ћуприја“, који је досад преведен на 25 језика и који је у Југославији дожи вео 30 издања. Марти Ларни каже да ово дело представља неку врсту историјског по
ља, где се, као у калеидоско |
пу. одвијају збивања кроз векове. Ћуприја. која штити обе обале. сједињује симболи чно те посебне догађаје и суд бине људи. „На неки начин“. каже се У чланку, „она стоји
ИВЕ АНДРИЋА
Иво Андрић
као сведок слома турског феу дализма, стварања нових 0облика живота. апсурдности тата и трагедије глади. Ћупомја постаје симбол живота који вечно траје и стално се обнавља. Појединци ишчезавају, а заједница остаје“.
Фински писац истиче Андрићево приповедачко _ мајсторство, из ког снажно пулсира поезија и прокламује континуитет живота. Уједно, он преноси неке појединости из разговора које је с југословенским књижевником' по
четком ове јесени водио у Херцег-Новом. „Треба. се надати“. каже
Ларни на крају чланка „да ће и „Травничка хроника“, која је после романа „На Дрини ћуприја“, најпознатији и најчувенији Андрићев роман, би ти преведена на фински. Ово гигантско дело се бави једним историјским периодом, ле' риодом наполеонских ратова, када су се аустријски и фран цуски конзули појављивали у граду Травнику“. Аутор члан ка Уједно подвлачи да је „Тра вничка хроника“. за коју му је сам писац рекао да му је то најближа књига. наишла На веома позитивне критике
не само у Југославији, већ и у англо-саксонским земљама, | 116 је доживела многа издања. (Танјуг)
„Радници питају“ — нова библиотека „Рала“
Издавачко предузеће „Рад“ покренуло је, на иницијативу Републичког већа синдиката Србије. библиотеку „Радници питају“. Књиге мз ове библиотеке, како је замишљено, треба да дају конкретне одговоре на питања која радници постављају на конференцијама или их упућују синдикалним органима.
Прва књига из ове едиције, „100 одговора на питања радника“. који су написали члан Председништва Републичког већа синдиката Србије Рајко
ЛИКОВНО ОБАНКОВАЊЕ _ ИНДУСТРИЈСКИХ ПРОНЗВОДА
ИЗЛОЖБА КОЈА ЋЕ БИТИ ОТВОРЕНА У МУЗЕЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ
Од 29. новембра до 30. децем бра Музеј примењене уметно сти у Београду организује изложбу „Уметност у индустрији“. која треба да прикаже резултате југословенске индустрије у ликовном обликовању производа. Изложба има пропагандно-васпитни ка рактер. јер се истицањем те хнички и естетски успелих производа жели да укаже на елементе које би требало да садрже савремени продукти индустрије.
Мада изложба нема комер-
_цијални карактер. свакако ће
послужити за популарисање појединих производа. Посебно стручно тело вршиће избор експоната и на крају доделити признања у виду плакета или писмених похвала. Уз изложбу „Уметност у ин дустрији“ издаће се посебан каталог са подацима о излагачу. о пројектанту производа и са репродукцијама.
Да би подржала ову акцију, Савезна индустријска комора организовала је један састанак са представницима Музеја и појединих савета грана. на коме је дата сагласност са идејом о организова ЊУ изложбе
Известан број предузећа од две стотине позваних већ је пријавио своје учешће _ на изложби. Између осталих то су: Фабрика сијалипа „Тесла“ из Панчева. Текстилна индустрија „Београд“ Сомборска текстилна индустрија ловне индустрије „Толор Дукин“ и „20. октобар“ индустоија ципела „Коштана“ из Врања и Творница обуће из Дервенте. конфекција „Фрањо Клуз“ Вараждинска творница столи ца. фабрика „Тетекс“ из Тетова. Товарна декоративних тканин из Љубљане. творница текстила „Напредак“ из Пазина све фабоике стакла, и пруге.
И досад су организоване сличне изложбе. али су на њима били изложени уника-
ти. Ова изложба има за циљ да упозна широки круг посетилаца са производима који се већ налазе у продаји или производњи. Организована у време празника Републике и у години У којој се прославља јубилеј певолуције, изложба ће уједно обележити и десетогодишњица рада Музеја примење не уметности у Београду. М. вВ.
Ове јесени у школе другог ступња уписало се. према првим проценама статистичара. око 140 хиљада ученика. То значи ла више од 80 одсто ученика који завршавају 0основну школу настављају шко ловање. пои чему се око 75 одсто опредељује за стручне школе. 20 одсто за гимназије. а само 5 одсто за учитељске и васпитачке школе.
"И порел отварања великог броја нових сре школа. садашњи капацитети нису до вољни да приме све заинтересоване кандидате. нити да одговоре потребама за стручним кадром предвиђеним у Петоголишњем перспективном плану. Нарочито је неповољан олнос између броја ученика средњих и високих шко ла. У таквој ситуацији школе другог ступња неђе бити у стању да обезбеде ловољан број кандидата за упис на фа култете чиме се доводи У питање и предвиђено повећање броја стулената и школовање потребног кадра са високом спремом.
Мачковић и правни саветник у Републичком већу др Борислав Јовић; представља готово конкретан приручник о правима радника у производњи и радном односу. Питања су аутентична. изабрана међу хиљадама. после једне ан кете Републичког већа у рад ним колективима Србије.
· Аутори су уложили знатан напор ла питања (самим њиховим избором) учине типичним и актуелним. Одговори нису само изводи из законских прописа. мада се радници. кад је потребно. упућују и на одређене прописе. Како се књига претежно бави проблемима из области радних односа — односа мећу људима у непосредној про изводњи који код нас нису више предмет искључиво законског регулисања — аутори су водили довољно рачуна да својим упутствима (нарочито ако су питања носила ·печат недовољне обавештености) сугеришу радницима. ко ришћење њихових самоуправ_ них права, права директних произвођача и решавање тешкоћа унутар колектива.
За похвалу је иницијатива „Рада“ да покрене једну овакву библиотеку. Њена сврсисходност. међутим. стављена је под сумњу ако и остале практичне публикације. као што је ова, буду коштале по 375 динара.
Д. Р.
1 Знатан број ученика није могао ни ове године да се упише у поједине средње школе. у којима су због недостатка простора била уведена строга ограничења. Прошле године У техничким школама у Хрватској одбијено је 38 одсто кандидата, а у средњим медицинским 48 одсто. Према непотпуним подацима, ове јесени У Црној Гори око хиљаду омладинаца није могло да се упише у школе за које се пријавило, у Србији неколико при, а у Словенији скоро
Настојећи да што боље реше овај проблем. неке комуне су поново отвориле гимназије и економске школе, чија опрема захтева мања средства. а у Хрватској. Босни и Херцеговини и Македонији продужењем трајања основне школе за једну или две године стваране су нове, непотпуне опште-образовне школе. У Македонији је. поред досадашњих 12 гимназија. до почетка ове школске године отворено још 11 нових. а број
Концерти младих музичких уметника у Загреоу
; Загреб. 23. октобра Да би загребачкој публици представила младе. већ афир мисане уметнике из других "Република. Концертна послов, ница Хрватске организовала је низ ревијалних камерних концерата. На њима ће насту пати млади музичари из свих република које загребачка концертна публика још није имала прилике да упозна. а који су се истакли својим до садашњим деловањем и умет КИМ квалитетима. ; а првом од тих к: та, јуче је наступио Утваре. ни Хрватског глазбеног завдода концертни тенор Митја Гре горац из Љубљане, виолинист Никола Пецков из Сарајева и кларинетист Миљенко Стефановић из Београда, Уз кла-
вирску пратњу сФРредија Досека млади уметници изводили су дела Бетовена, Брамса, Бритна. Дебисија, Славицког и Сен Сана.
У петак ће у Глазбеном заводу наступити још један мла ди уметник. То је загребачки челиста Маријан Јербић., који ће на свом.солистичком концерту уз пратњу пијанисте Бранка Сепчића изводити дела Марсела. Шостаковича, Чајковског и Брамса. Игко "веома млад, рођен 1989. годи не, челиста Маријан Јербић освојио је већ неколико е"минентних награда на музичким наступима у земљи И
од млађих чланова Загребачке филхармоније. За
Сутра јавна дискусија о „Октобарском салону“
На Радничком универзитету „Ђуро Салај“ одржаће се сутра у 18 часова јавна ди'скусија о овогодишњем „Ок· тобарском салону“. У дискусији ће суделовати историчар уметности Зоран Павло-
| вић. сликар Мића Поповић,
ностранству, Ове сезоне пре- | кустос Модерне галерије Дра
узео је гребачког Камерног оркестра. који је састављен претежно
уметничко вођство за | гослав Ђорђевић. вајар _Јо-
ван Кратохвил и карикатури ста Зулфикар Џумхур.
| ловања.
ПРОСВЕТНИХ РАД
ОРБА ___
ДРУГИ ДАН МЕЂУНАРОДНОГ САВЕТОВАЊА "+ пи рротваду" · и а ј %
у њи" Е
делегати |.
П ај „Максим Горки
Другог дана међународног саветовања о сарадњи школе и друштвене средине говорили су делегати утгружења и синдиката наставника Јапвна, Пољске, Данске, Ирака, Холандије и Чехословачке. Износећи искуства својих зе маља на подручју образовања, они су указивали на потребу јаснијег сагледавања циљева и принципа реформи. које се данас спрово де на свим ступњевима шко Највише речи било је о основним и општеобразовним школама, које скоро свуда раде по принципима утврђеним још у — прошлом веку. Велика пажња посвеће на је и новим облицима политтсехничког образовања. ко ме се у савременој школи ла је значајно место.
Учесници саветовања, просветни радници из 16 земаља Европе, Азије, Африке и Америке, посетили су данас после подне београдску огледну основну школу „Максим Горки“. Управитељ и наставници школе упознали су их са најзначајнијим резултатима сарадње са друштвеним, привредним и другим институцијама у својој кому ни.
Школа „Максим Горки“ већ три године успешно сарађује са индустријом „Белинд“. по себно са погоном „Михајло Пупин“. На основу заједничког програма, сваке година ученици осмог разреда прове ду двадесет дана на раду У овом предузећу. Школа је ду жна: да ученицима већ у шестом и.седмом разреду помогне да овладају елементар ним техничким знањима и да их упозна са одређеним радним местима и процесом про изводње. С друге стране, пре дузеће даје школи материјал и опрему у вредности неколико стотина хиљада динара као накнаду за рад уче-
Ос јечко позоришипе у нобо ј сезонц Оперска дела прилагођена за гостовања
Осијек, октобра Дуго и помало панично хоће-неће око укидања осјечке опере завршило се још крајем прошле сезоне тријумфом педесетогодишње _ традиције. Али, ни инспиратори замисли о укидању опере нису остали без бар какве-такве „сатисфакције“. Позоришту је смањена дотација на 100 милиона динара. Смањење је управо толико да је из неголемог ансамбла требало .редуцирати тридесетак људи. како би се уштедом на личним расходима покрили најважнији материјални трошкови.
Много кандидата — мало · места у средњим школама
ОСАМДЕСЕТ ОДСТО СВРШЕНИХ ОСНОВАЦА НАСТАВЉА ШКОЛОВАЊЕ. — У НЕКИМ КОМУНАМА СЕ ПОНОВО ОТВАРАЈУ ГИМНАЗИЈЕ И ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ
ученика у овим школама повећан је од 5.670 на 7.106.
Због недостатка простора, неке комуне на разне начине обезбеђују деци са свога подручја првенство приликом уписа, чиме се угрожавају права на школовање. младих људи из других комуна, Шко ла ученика у привреди у Дарувару одбила је да прими нове ученике из друге општине, иако је имала слободне капацитете. а сличних појава било је у Новом Саду, Бања луци и неким другим местима. Принципи заједничког финансирања негде су се свели на то да школа из једне комуне, без икаквих договора, једноставно пошаље рачун другој комуни чију децу шко лује. У круговима просветних радника сматрају да због таквих појава треба што хитније донети прецизније законске ппописе о заједничком финансиђању не само за кбмуне. већ и привредне организације. Досадашњи начин уписа у средње школе показао је низ слабости. С обзиром“ да се предност давала одличним ученицима. поједине основне школе су снижавале критеријум оцењивања. да би својим ђацима обезбедиле настављање школовања. У појединим општинама конкурси су заобилажени због чега пре овладава. мишљење да би уписи морали да буду јавни, при чему би приоритет имало стварно знање кандидата и његово интересовање за одређену струку.
У наредном периоду за изградњу нових средњих школа уложиће се знатна финан сијска средства. Нови систем финансирања принудиће стру чне школе да се више везују за привреду. а и привредне организације да размисле о обезбеђењу стручног кадра и перспективним потребама на овом подручју. Рад првих школских центара већ је дао добре резултате. па се може очекивати ла ће развој стру-
чног школства кренути у новом правпу и дати жељене резултате. (Танјуг)
1
ника, који су само у прошлој школској години провели у фабричким халама око 5.000 радних часова.
Ученици ове изразито град ске школе веома често одлазе на пољопривредна добра у околини Београда, где помажу: при берби кукуруза и других култура, као и у разне институте за унапређење пољопривреде. Ове године они су преузели обавезу да својим радом допринесу озелењивању и пошумљавању површина у својој општини. Сваки ученик вишег разреда зесадиће по једно дрво у своме дворишту или на другом погодном месту.
Иностраним просветним рад ницима приказан је, поред изложбе ђачких радова, велики школски центар, у коме су смештене продавнице ученичке задруге, пошта и оп штинска библиотека. Пресељењем општинске библиотеке у школу културно-просвет ни рад школског колектива проширио се на пропаганду књиге и у томе су већ постигнути одлични резултати.
Пажњу гостију привукао је, такође, рад у ученичким радионицама. Неки производи ученика, као што су школ
ска учила. Специјалне табле,
за цртање. телевизијске антене и разни _ инструменти, нашли су купце међу другим школама, педагошким заводи ма и грађанима. На. тај начин, школа је сопственим средствима знатно увећала свој инвентар, чија је вредност процењена на 6 милиона динара. Само производњом креде у хемијској лабораторији школа. уштеди · годишње око 150 хиљада дивара. |.
Страни просветни радници упознали су се на крају посете: са неким новим експерименталним облицима наставе. (Танјуг)
Највероватније је да би ова редукција ансамбла музичке гране значила и почетак | њеног) краја, Да ли је д
ли није што до то "је дошло — тек ћ а вид Нови директор опере, композитор Драгутин Савин, тврди, међутим. да ову тешку финансијску ситуацију не треба примити трагично, позивајући се на стару истину да каткада и зло може бити — добро. Наиме. ако неко неће да да
новац, ваља спретно „принудити“ другога да га — понуди. ;
Управо за ово друго минуциозно је разрађен план „тродимензионалног“ репертора за нову сезону. Е
Прва „димензија“ је — опера, она за Осијек представља драгу традицију носиоца културне мисије, али је — дефицитна. Друга је оперета — с још већом традицијом и комплетним ансамблом. И она је дефицитна. али нешто ближа нули. И најзад трећа — мала дела, специјално изабрана и прилагођена за терен. Ово је у ствари нови вид деловања овог позоришта и то треба да надокнади разлику која је настала смањењем дотација.
Ова трећа „димензија“ у архитектоници овогодишњег репертбара музичке гране позоришта унесена је колико ради „чисте зараде“, толико и због досадашње критике да се превише уседела и заборавила да и људи изван Осијека воле музику. А да је воле, доказују и први покушаји уговарања представа; већ у првом налету потписани су уговори с двадесетак места лево и десно од Ауто-пута, од Земуна до Петриње. С многим местима. чак и изван Хрватске, пот писани су годишњи уговори. за цео репертоар.
Мирко Божић: .
ДРЕА 4" %# а У»
посетили огледну ШКОЛУ _ ПРЕМИЈЕРА У БЕОГРАДСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ"
Када се у финалној сцени „Праведника“, једне доиста тешко и конфузно решаване драматуршке материје, . раздани романтичарски праведни чка природа судије Богдана Блажа, и када га немачки вој ници са шаблонском већ позо ришном бруталношћу одводе на стрељање. општински ђубретар, у иначе топло студираној и прецизној интерпретацији Станка Буханца, рећи ће и ово: „Ја нисам никад ни коме имао прилику да држим слово. И ево:. Ово ћу само рећи: Имат ће он чемпрес над гробом. имат ће!.. Како се оно код нас каже: над жалосником трава.., а над човјеком чемпрес!“ То ће бити један од ретких упечатљивих тренутака драматуршког осветљења једне судбине и једне мучне позиције праведника у неправедним, апсурдним ситуацијама рата. Иако рутиниран писац Мирко Божић је себи ставио тежак и претежак задатак да у вртлогу најширих могућности У којима су се налазили, сналазили и пропадали интелектуалци провинције за време неуметних одлука у току ратних година, пронађе нагомилану моралну снагу, ну за људевни избор и под супергрешним околностима средине и под металнохладном категоријом непријатеља и освајача.
Првобитни текст Божићеве драме „Праведник“. (приказан већ у Загребу). патио је од недоречености и конструкција; одисао је понорима али по норе вије решавао него. их је конструисао. У верзији коју је прихватило Народно по-
ром Шошићем. аутор је идру ти и трећи чин у многоме изменио. дотерао. да би нехотице учинио дубиозним друге линије и друге акорде иначе амбициозно сликане личности интелектуалца, трагичног провинцијског Одисеја кроз подмукли људски и хладно-
Репертоар овог мобилног дела опере састоји се од мањих опера и оперета које не изи-
о |скују | ломазан а амбл. _ го Е Б Востиса повика дер
ни напитак“. Кунтарићева „Афера у Метрополу“. „Моја сестра и ја“ од Бенацког и још два дела сличног жанра, која ће се накнадно одабрати.
За локалну публику опера ће у новој сезони извести углавном класична дела италијанских мајстора — „Риголето“ „Травијата“ и „Крабуљ ни плес“, од Вердија, „Боеме“ и „Мадам Бетерфлај“ од Пучинија, затим Брехт-Вајлову »„Просјачку оперу“. „Кармен“ од Бизеа и домаћег „Еру с оног света“ од Готовца. Осим „Просјачке опере“ и „Риголета“, сва остала дела су сетоком последњих година већ више пута изводила на осјечкој позорници. али их публика још увек добро прима.
У репертоару оперете — „Ве
села _ удовица“. „Бокачо“, „Плес у Савоји“. „Земља сме шка“, „Викторија“, „Мамзел
Нитуш“ и „Кливија“ — такође нема новости. али зато има употребљивих делова ста-
| рих кулиса и гардеробе за та
дела. “ 5
Неких новина има само у извођачима. Ангажовано је не колико нових певача и склопљени уговори с појединим члановима београдске и загребачке. опере за стална и повремена гостовања. Између осталих, повремено ће гостовати Мирослав Чангаловић. Станоје Јанковић. Драго Старп и Анте Марушић. Као стални гост за режирање оперетских дела ангажован је Славко Миџор, а за режију „Просјачке опере“ Бојан Ступица.
Л. ЈОВАНОВИЋ
„Културна јесен“
у Бачком
Бачки Петровац, октобра , лози
У оквиру прославе 20-тоди
шњице Народне револуције | лустрованог месечног
у Бачком Петровцу је први пут ортанизована „Културна јесен“ — смотра општих достигнућа комуне. Од 14. ок тобра, када је ова манифестација почела масовним митингом на Тргу слободе и свечаним _ литерарно-музичким програмом „Двадесет година борбе и победа“, у Дому културе, Народном музеју, свечаним дворанама гимназије и Омладинског до ма одвијао се пригодан програм све до 22. октобра. „Културна јесен“ је завршена опером „Еро са онога сви јета“ од Јакова Готовца коју је извело Српско народна позориште из Новог Сада.
У оквиру „Културне јесени“ свечано је отворена нова зграда: новинско-издавачког предузећа „Хлас луду“ и издавачкот предузећа „Култура“, који издају све књиге, часописе и новине за словачку националну мањину у нашој земљи. 1
Од ослобођења је штампано више од 7 милиона приме рака листа „Хлас луду“ (из-
Петровцу
два пута недељно), преко. 200 хиљада примерака илиста „Розхљади“, око 70 хиљада примерака „Новог живота“ часописа за литературу и културу и преко пола милиона примерака месечног листа за пионире „Наши пио нири“. За то време је издато 320. књига, и брошура и уџбеника на словачком језику. П. „Ве
У Крушевцу отворена Виша хемијско-
технолошка школа
Крушевац, октобра Прекјуче је пре подне у Крушевцу свечано отворена
Висока хемијско-технолошка |.
школа.
У име оснивача школе, Пословне заједнице хемијске ин дустрије Крушевца, свечаност је отворио. Миодђаг Јовановић, директор фабрике Жупа;
После њега говорио је до инж. Дејан Делић. декан Технолошког факултета у Беотраду. РМ.
способ-
| зориште са редитењем Даво-
разумни лавиринт немачких и усташких креатура.
ТИ док се у првом чину гађају једно. ти, док се пре трагом судија Бл ал сатрвен и черечен дилемом да
утно
открије име једног родољуба
или да каже било које име из групе десеторице талаца ка-
ко не би била стрељана чи-
у друтом и трећем чину међуљудски односи судијиних сугра-. његових психолошких | · и психопатолошких |т двојника компликују до једне театарске конфузије и идео- | лошке неотпорности, што ће читаву сцену учинити кржља-
тава група, дотле се
ђана и па чак.
вом и неослобођеном, неразв јеном и нерешеном, Нала
ли се тај праведник, професионални судија. пред једном
патриотски и етички заиста достојном поротом или се налази под једном метафизичком људском претњом и казном7 То никако нећемо и не можемо да сазнајемо у току и колоплету ове сценске орбите по којој су се интерпретатори кретали недовољно реалистички када су то хтелии
Васа Пантелић и Милан Пузић у „Праведнику“
бледо експресионистички када су то неуједначено покушавали. Редитељ Давор Шошић (као гост) покушао је да ову конструкцију. која је помешала крлежијанске и сартровске периферне елементе на тему чистих или нечистих руку, чи стог кабинетског изоловања или одређеног ангажовања, доведе до једног театарског обасјања и акционог оправдања. али је притом постајао жртва те нагомилане и згрудване — психологије грађана пред сопственом осудом. Списатељска рогобатна идеја добила је ипак у нерву и у драматичности . захваљујући
економичној конверзацији и неколиким реалистичким острвцима у првом и другом чину. Јединствену театарску организацију и пуну идејну ефектност писац је даровао немачком официру
Кеселу
Различита је природа гласова у нашем језику: неки су звучни, неки опет безвучни, неки се стварају на једном, а неки на другом месту, па управо због свега тога долази до промена гласова у речима или у појединим облицима речи. Дешава се да сегласови неједнаки по звучности нађу један поред другог па имамо скупове сугласника тешке за изговор. Управо због тога долази до њиховог једначења. У томе се, уосталом, и изражава фонетичност нашег правописа. Међутим, има и изузетака.
Тако звучни сугласници 6, гд,ђ, ж, 3, џ испред безвучних прелазе у п, К,ТЋ, ш, с, ч, који, опет, испред звучних прелазе У звучне — своје парњаке. Наиме, увек се први сугласник управља пре-
" ма другоме. Тако имамо: врабац врапца _ (од врабца); Србин — српски (србски); напредак — напретка (напредка); топ тобџија (топџија); сват свадба (сватба); гризем "тристи (гризти); држак дршка (држка); омеђак — омећка (омеђка); бег =— бекство (бегство). итд.
Овде је изузетак д испред с или ш. Не врши се једначење, и тако се одступа од фонетизма:; потпредседнк, подшиша-
нолинијски сусреутном ис- | лаж. налази
|видуалних израж
#| дар Вањек, управник
4
кога је са добро раз снагама и са.
| имао тренутке др Орачуна "са собом у ли, његова св напуклиј а
шаблонс | вој
У другом и трећем
се држала ни реалист
оправданог текста и инди "става, па чак и са ЊЕ њег савладаним отпором према чу тавој конструкцији и. „чистих руку“, своје улоге су У једном луку поређали Мило | ), Мирко
рад Волић Пије Милисављев: ан Велимир Бошковић онај Ивић), Растко Тадић ар) Љуба Тадић (Постолар), Му; одраг Лазаревић (Шверцер) Реља Ђурић (Петар конобар). "Раша Симић (Франић) и Бо. рис ·Андрусевић (Иван оЛукић). Ивка Рутић је чистом . фолклорном клетвом замени. | ла драмски иначе неразвијећ гусрет са „безразложним чу ном“ и праведничком недру. мицом Богдана Блажа; али је и та улога. као и улога Анеу интерпретацији Љубице Голубовић, остала нејасном,пиш. чевом епизодом. 5 'о Декор по нацртима Влади" лава Лалицког. монументалан У врховима. масом и освећ љењем које сугерира кафки. | јанско отиште судиште, сама себе деловао је снажно И а трактивно. али је равнодуш но и без функција „силази међу судбине и међу дољ ђаје. "ИЕ. Ни сценска музика Милора да Кузмановића није деловала изразито сценски. Е
Милосав МИРКОВИЋ
Тивадар Вањек. излаже у Бечу
Беч, 24. октобра (Танјут)
У оквиру недеље бечке куд. туре, у Концертхаузу излаже југословенски сликар 'Тивагале- рије у Ечки. Вањекова-и» ложба обухвата преко # уља, претежно пејзажа и иртвих природа, које је уменик радио последње две го дине.
Тивадар. Вањек излеже. Бечу на позив Уметничке »кадемије која увек пути конкурса, за време ове уметничке манифестације одабира радове уметника из Ра. них земаља. ; ,
После самосталних _изло-, жби у Београду, КИКИНДИ, Зрењанину. Новом Саду и Су ботици, Вањек је излагао са групама уметника у републи_ чким центрима, а учествовао , је 'и на првом југословен“ ском тријеналу. '
си
У Холивуду умро : Јожеф Шенк
Холивуд 24. октобра (АФЛ)
У Холивуду је јуче умро једанцод пионира кинематогра фије Јожеф Шенк, Овај филм ски ветеран рођен у Русији 1878. године био је познат 19 томе што је открио више филмских старова немог И звучног филма, међу којима Бастера Китона. Џона Бару“ мура и друге филмске 3ве3" де.
Једначење бо збучносиш
ти, одшетати, људски, у“ седство, новосадски УТД. Међутим, често наилази“ | мо у штампи и на овако написане речи: супрод“ стављати, штекуландски, | па чак и сплидски. Тосу грубе правописне грешке, јер правило гласи дал кад се нађе испред •% или ш остаје неизмењено, али то никако незна“ чи да свако т треба мењати у д, као што се то понекад чини.
Пред безвучним сугла“ сницима «ф,х и ц, који немају своје звучне пар“ њаке, звучни сугласници прелазе у безвучне.
Од једначења сугла“ сника одступа се у писању још у неким, најче“ шће страним речима. На пример, у сложеним, којима би се променом. сугласника на крају пр“ вог дела изгубила веза са његовим значењем: 1007“ дипломски, јурисдикци“ ја, адхерентан, подтекст' затим у властитим име ницама и придевима че ног порекла: Вашингтог вашингтонски, Хабебур“ говци, Мусоргски, рана ген (али рендтен-апата и у неким нашим Вела Е ма: Забрда —, Забрд““ мозак — мозга, дрозак > дрозга, 2 не моска, дро“ ска, како би се оч ло према друтим Ре
Б. МАРКОВИЋ _
а: