Borba, 16. 05. 1982., str. 9
16. МАЈ 1982. ГОДИНЕ
БОРБА.
е Приштина, маја еђурепубличко- покрајинска културна сарадња и кроз њу зближавање, упознавање и прожимање култура свих ју-
гословенских народа и народности — једно је од централних питања културе на Косову, данас. С обзиром на вишенационални састав ове социјалистичке аутономне покра-' јине, посебно имајући у виду контрареволуционарне _ догађаје на Косову, оно је попримило изузетан значај. Изузетан по томе што увелико превазилази значај једног питања из културе, те се слободно може рећи да је његов значај политички. Стога и разговор о садашњем стању у култури, који смо водили ових дана у Покрајинској самоуправној интересној заједници са њеним секретаром Сабитом Јакупијем, започињемо управо том темом. Политичко питање
— За културу збиља нема граница, не би смело бити затварања јер је оно, по мени, између осталог и одраз својеврсног примитивизма. Да не помињем све друго, негативно, што штети и погађа управо средину која се затвара, каже Јакупи. — Ми смо питању међурепубличко-покрајинске културне сарадње посветили велику пажњу управо стога што му дајемо изузетан политички значај, па ако хоћете то је за нас и једно политичко питање, политички задатак. Отворено и веома критички, Покрајински СИЗ културе Косова анализирао је — а то нам је уједно, обавеза и за будући рад — видове те сарадње у свим областима стваралаштва. Када ово кажем, имам у виду и чињеницу да је управо овде сада седиште и Координационог одбора самоуправних интересних заједница културе република и покрајине Војводине.
Сарадњу морамо интензивирати, морамо је стално унапређивати. Захтев Покрајинског СИЗ-а културе је у том смислу децидиран и када се ради о удружењима, манифестацијама, _ издавачкој и другим делатностима, када је у питању рад свих институција културе на Косову. Значи сви сегменти културе обавезни су да предвиде средства за међурепубличко-покрајинску културну сарадњу.
Морам још једном да нагласим да постојеће видове сарадње, њено стално обогаћивање, посматрамо са два аспекта: због заједништва У култури и у вези са програмом заустављања процеса исељавања Срба и Црногораца са Косова. иу томе је између осталог значај дакако првенствено политички овог питања које у себи носи и димензију братства и јединства свих на Косову.
Ж Можете ли изнети где су Највеће тешкоће у остваривању међурепубличко-покрајинске културне сарадње. Које институције,
С ПУТА ПО КОСОВУ
Нема граница _ за културу
„„Међурепубличко-бокрајинску сарадњу морамо непресшано оботаћиђаши из ђише разлога, посебно збој заједнишшћа“ секрешар СИЗ-а кулшуре ође џокрајине
УСКОРО СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ: Универзитетска и Покрајинска библиотека у Приштини
друге стране, постижу добре резултате у овој области;
— Као Покрајински СИЗ културе, ми финансирамо програме институција културе, удружења и других, и то тако да инсистирамо на реципроцитету. Другим речима — ићи ћеш на гостовање, али мораш обезбедити да, ако на пример наступаш у Загребу, Загрепчани приреде ако не 20, онда десетак представа, концерата на Косову.
Галерија уметности је изразит пример добре сарадње и активности на том плану. Покрајинско позориште је у последње време, такође, овом питању посветило изузетну пажњу. Начелни договори склопљени су са театрима у Нишу, Крагујевцу, Новом Саду, Загребу, док су у току и разговори са Јутословенским драмским позори-
шттем из Београда. Ансамбл „Шота“ има сталне, заједничке акције са „Колом“, „Танецом“, „Ладом“. Ту су и манифестације „Митинг револуционарне _ поезије“ у Пећи, „Мајски сусрети“ у Гњилану, „Сусрети радника стваралаца“ у Титовој Митровици на којима учестују сви југословенски прегаоци и ствараоци. Посебно бих истакао Самоуправни споразум о заштити споменика културе од заједничког интереса на подручју САП Косова — потписан недавно између самоуправних интересних заједница културе обе покрајине и Републичког СИЗга културе Србије. Први пут, на самоуправним основама, све три заједнице брину о заштити овог значајног дела наше културне баштине. каже Сабиш Јакуџи,
| ж Реците нам нешто и о тешкоћама у раду. Које су најизразитије: — Проблема има. Посебно у издавачкој делатности и у раду удружења. Ту на плану међурепубличко-покрајинске културне сарадње морамо много више да радимо него до сада.
Морам да кажем да је ово питање везано и за материјалне могућности. Узмимо, на'/ пример, само једно гостовање позоришта које кошта и више од 30 старих милиона динара. И ту трошкове некако ваља поделити. У том смислу сеу оквиру Републике Србије и договарамо и то ћемо, верујем, решити, не само у области позоришта. Исто тако, морали бисмо се више договарати и на југословенском нивоу о облицима и видовима, па и о тој
значајној финансијској страни меЂурепубличко-покрајинске културне сарадње,
Као читаво друштво, наиме, нисмо још увек довољно организовани: Често се импровизује па и комерцијализује и у тој области културе где морамо имати сталан, природни континуитет. И то не само у размени, да се тако изразим, финалног производа, рецимо представе, него читавог стваралачког процеса. У том смислу треба чешће организовати и дане, недеље, као и друге облике презентирања култура свих наших народа и народности. Јер, ако то можемо да радимо у свету. зашто не бисмо могли више него до сада и у солственој земљи7 |
Нису довољно искоришћени ни други видови зближавања, прожимања култура, као што су, на пример, збратимљавања градова, радних организација, месних заједница, чешћи контакти стваралаца и културних радника из целе Југославије. Нови домови културе снаја елитне
ж Осим међурепубличко-покрајинској културној сарадњи којој области још Покрајински СИЗ културе придаје значазт
— Развијање материјалне основе културе, посебно адаптација им изградња нових домова културе нам је од великог значаја. У том смислу, средства удружујемо са општинама односно месним заједницама. Доста је примера и да сами грађани помажу овакве акције. Сада се гради шест домова културе — у Србици, Качанику, Косовској Каменици, Витини, Подујеву, Титовој Митровици. Ових дана почиње да се гради и дом културе у Дечанима, а адаптира се и дому Тњилану. Адаптирају се и значајне институције — Музеј револуције, Аматерско позориште „Миладин Поповић“ у Пећи као и Покрајинско позориште. Врше се припреме и за почетак градње једног музичко-сценског простора у Приштини док ће Призренци самодоприносом градити дом културе.
Посебну пажњу посвећујемо и библиотекама. Тако се ускоро отвара Универзитетска и Покрајинска, а сваке године отвара се у радним организацијама и месним заједницама по десет библиотека. У том смислу, најбољи је пример Тњилана које већ сада има 100.000 књига, а 80.000 становника. Неглашњих тридесетак библиотека у Пећи, међутим, данас је спало свега на три.
Уопште, све ово је везано и за планове развоја културе у општинама. Тамо где таквих планова има, култура је развијенија — каоу Обилићу, Трепчи, Гњилану. И обрнуто: Урошевац нема никакву визију нити програм развоја. културе. Садри Хадерђонај Војислава Вигњевић
ЗАПОСЛЕНОСТ И ЗАПОШЉАВАЊЕ (!)
Једно радно место два захтева
Како је дошло до несклада између понуде и Шражње радне снаје: — Само 350.000 радних месша, а 800.000 људи шражи џЏосао
„
највећу стопу привредшог
развоја, па и стопу запошљавања. Од рата до данас, број запослених повећан је 12 пу та. До сталног посла је долазило просечно. по 150.000 људи годишње, лане чак 280.000. Највише их је пристизало са села где је број становништва у исто вре ме смањен од 10 на шест м1лиона. Па ипак, незапосленост је у последње време достигла озбиљ не размере. Проблем брине утолико више што је међу онима који траже посао много младих и стручних, читава армија рада и знања. Истовремено, у Југосла вији има више од 350.000 слободних радних места, јер привреда просечно исказује потребе за 75.000 радника, нарочито грађевинара, металаца, рудара им друтих производних занимања.
Имамо, дакле, и вишак и мањак радне снаге, у исто време, штто само потврђује да ће запошљавање (у струци) бити у скла ду са жељама онолико колико образовање буде у складу с потребама удруженог рада. Е
Млади с правом истичу да је незапосленост узрок многих њи хових траума и драма, отуђења И оцене друштва су да је то кру пан социјално-економски, па и политички проблем. О запошља вању је било речи на 10. и 11. конгресу СКЈ, У Скупштини СФРЈ (када је планиран развој), а у последње време оно је као тема све присутније и У ССРНЈ, СКЈ, Синдикату, ССОЈ. Оцене по казују да сва опредељења у запошљавању нису остварена, јер је било објективних тешкоћа, али и слабасти, инертности, па и потцењивања проблема.
Јоле“ има годинама
Политика
запошљавања ——
Од ослобођења до данас чине се напори за што продуктивнијим запошљавањем. Највећа динамика у томе била је до 1950. када је стопа запошљавања износила 33 одсто. До 1964, године пала је на 5,4 одсто, већ до 1973. на 37 а у последњем планском периоду (до 1980) свега четири
одсто. У десет последњих го на, пр
ви пут, у 1971. и 1972. имали смо дефицит стручних кадрова, од 1973, — суфицит. Године – 197. посао тражи 290.000 стручних ра
'
дника а нуди се 170.000 радних места. Тада отприлике и почињу да се јављају раскораци из“ међу понуде и тражње „радне снаге“.
Одлази ратна генерација
Аналитичари утврђују да је У последњих пет тодина просечно годишње запошљавано по 200.000 радника. и поред великих теш“ коћа. Укупно је тада запослено 1,3 милиона људи, од чега са-
мо на нова радна места милион.
Јача кадровска основа удруже-
ног рада, развијају се неразвијена подручја, запошљава се све више жена, а стварају се услови за повратак наших радника из иностранства,
Највећа запосленост у последње време остварена је 1980. године (значајнији одлазак у пензију ратне генерације), када је ушло у фабрике, канцеларије или институте 280.000 радника. Са, мо у привредним делатностима запослено је 150.000, а у непривредним 26.000 лица, или 2,8 одсто. Највише их је у индустрији и рударству — 59.900, трговини — 24.300. грађевинарству _19.900. Нових радних места било је 175.000, .
За рад у социјално-здравственим делатностима определило се 12.900, а за друштвено-политичке организације 6.700 људи. У образовању и култури број запо слених повећао се за 6.800 лица. Посебно заслужује пажњу про-
шла година. када је засновало радни однос, боље рећи, удружило рад 278.000 људи без посла и то 168.000 на новим радним местима. Од тога 165.000 их је У друштвеном и 3.000 у приватном сектору.
Запажа се пораст броја струз“ них кадрова свих категорија, а оцена стручњака је да је у том периоду план запошљавања испуњаван иако с мањим манама.
Требало је, у ствари, запослити 800.000 стручних «кадрова из текућег прилива, 180.000 повратника, а запослено је 900.000 лица, односно 80.000 мање него што се планирало.
Стручни — теже до посла
У светле странице политике за пошљавања — тврде стручњаци — убраја се запошљавање жена. Проценат њиховог учешћа у'укупном броју запослених повећан је са 34 на 35 одсто у целини, и оне су заступљене у привреди са 307, а у ванпривреди са 59,9 одсто свих запослених. Занимљиво је да жене последњих година имају бољу квалификациону структуру од мушкараца. Тако, на пример, међу високостручним радницима, муш карци чине 5,8, а жене 6,4 одсто, У вишој спреми мушкарци 5, а жене 7,6, у средњој мушкар ци 1,5 а жене 27,9 одсто.
Али, постоје и велике реџионалне разлике у стопи запошљавања, што је резултат разлика У развоју. На Косову на пример. жене. међу укупно запосленима чине само 20 одсто, а у Словенији 434 одсто. У производњи текстила највише раде жене (има их 78), у предионицама такође (61,2) социјално-здравственој заштити 78,6, здравству 73 одсто. Па ипак, све то још није одговарајући проценат жена према укупном ·__ броју — становништва. као што нигде не пише да жене поре свега морају да раде у 0вим делатностима.
Ублажавању незапослености доста доприносе прописи о запоптљавању приправника. У 1980. посао је добило њих 13.800, а ла не 52.340.
Тешкоће у запошљавању најизразитије су у неразвијеним подручјима, иако је тамо стоџа запослености била 4,5 одсто. а У развијеним упола мања. Стопа запошљавања активног становни штва у неразвијеним подручјима порасла је са 39 на 447. а У развијеним са 27 на 29 одсто.
Стјепан Рајковић дина те и СУТРА: Где су узроци незапослености2
Речи
племените Радуле ВАСОВИЋ
осле дугог времена огласио се, недавно за првомајске празнике, Алија Сиротановић. Младим нараштајима то име и не мора много
да говори, али још увек за велики
број Југословена он је остао у све-
сти врхунац, највећи домет прегала- | штва и радног ентузијазма, демон-
стрираног свакодневно. И то у оним
најтежим тренуцима првих послерат-
них година, када је Југославији, 06-
јективно и реално, било много теже
него данас. Јер је располагала у све-
му и са свачим мање него данас.
Апострофирамо ову Сиротановићеву, неку врсту поруке или исповести, изречене толико племенито и тако искрено, језиком којег смо жељни, У инфлацији сваковрсних и свакаквих објашњења из којих се најмање може схватити и видети оно што је — најважније. Погледајте само детаљ како стари рудар, са више од двадесет година пензијског стажа, размишља о садашњој ситуацији:
„... Ево, нема каве. Кава не може у Босни родити. Али, може кукуруз, пшеница, има угља, теку ријеке.
Сиј, жањи, копај, бенти, па продај што шретекне и ето пара да се кава купи. Не имаднемо ли ћумура, нећсмо ни каве сркати. И нек нећемо право је“.
И данас, са својих осамдесетак година и животом проведеним у угљенокопима, стари рудар поручује да је рад легитимација којом се све доказује. „Нерад је као земљотрес: све поруши пред собом“.
И још једна његова опаска о младима и омладини: „Што не ваља код њих, то су наши гријеси“. Све тако, у том тону. Све једноставна прича која каже да је за срећу потребан рад и само рад, разумљиво онај осмишљени и добро орга-
занимљива
низовани, а све што не ваља „наши су гријеси“. Некако управо истога дана, док
сам уживао у дубини и племенитости ових једноставних речи и порука које добијају и тиме што су одиста ретке, у рукама ми се нађе и један наш, како кажу, „веома тиражни и цењени“ шарени часопис, ревија, у чијем затла вљу стоји да је „само за одрасле“, а по комуникацији са читаоцима види се да га за 50 динара двонедељно купују и „проучавају“ они који су гођени после 1963. ги 1964. (Ако има читалаца те ревије старијег узраста, по годинама, онда су они, највероватније, ментално у фази тих година).
Спомињем ову ревију, у директном контексту са Алијом Сиротановићем, што је у њој чак велики простор поосвећен објашњењима у којима се „уче“ читаоци да “срећу траже и да ће је наћи, да она зависи пре свега, од положаја звезда и хороскопског знака, свог или партнера. „Звезде не предвиђају да се ваша љубав ускоро може изгубити“, „Срећни дани су ти петак и среда, а срећни бројеви седам и три“, „ако имаш стрпљења и умешности, најбоље би било да будеш са обојицом, јер ти обојица одговарају по свим хороскопским карактеристикама“. Алија каже „што не ваља, наши су гријеси“. Да ли је он можда мис слио и на људе који одговарају за ову и овакве ревије што нам васпитавају младе Узгред, у Издавачком савету и као стручни консултанти потписује се седамнаест познатих име на из науке, друштвених и политичких наших појава.
У тој редакцији је и онај већ свима познати млади научник, што се. тако рећи свакога дана, на телевизији и у свим ревијама и листовима, енергично бори против свих појава које имају ненаучну смисао, циљ, ка“ _ рактер или основу. Онај ентузијаста Ајдачић који је побрао много симпатија енергичном битком против парапсихологије. 2
У „свом“ листу он потписује и мно го стравичније приче и поруке од парапсихолога .