Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Стр. 15

III (ЛГк И ИЗЕК1Т1Ј, МКШ К03,И01ЦИ калгк П0Н6сти (1 Кор. 10. 13,). Св. Апостол Павло нелп: М е еже ко \01ц ,8 докрое, тко (»К1, но нже не \ччц8 злој , гГе сод-ккак! (Рим. 7. 19.) Па коме 1п)пгп1сују ту немоћ ? IIг ск тоМ л.-гк си сод 'кка'|«, но жикми ко ,ин'к Гјгк \- г к (сг. 17). Апостол је молпо ТјШкратм, дл иЈст8питТ\ № ннч1' иа'костникк плоти, агг(л г к сатднин г к (2 Кор. 12. 7 п 8). А гсад је Господ, послије његове молитве, извршио своју сплу у његовој пемоћп, опда се Апостол хвалпо својом немоћн; слапи /к огко но\калк >сА па'че к к не',ио1ца \'А л 1 оп\-а, да кселитсА кх л > а сила Хртокд. (2 Кор. 12. 9). Ми пмамо несравњено много слабосги у цнјелом нашем суштаству; — у уму, вољп, нувствпма; шта да се ради, зар да се пе молп Гоепод, да нам дарује снагу да бп ослабплп моћ грпјеха, п молптп се, као што заповиједа Апостол кс= Пј)еста 'нни) ? С друге страие, у нас је усађена вјера, натпа је даровпна молптва. Да лн геријеппмо паш дух сиагом вјере п ограђујемо ли га молитвом ? Дат иам је и ум и срце. Поучавамо ли се у слову Божијем ради просвјећења ума свјетлошћу истине, пунпмо ли срце наше побожним чувствима и же.-1>ама? Ако нагпе духовие силе живе у нераду, без вјежбап.а, без опрезности: је лп чудо, ако гријех, што живи у тијелу, посгаје јачи, тежи н опасиији? Везбрижиост, лпјеност, расијаност, хладна усрдност и малаксана ревност чине пас сасвим немоћнпма према духовнпм подвизима. Света сјемена вјере и побожности, која често доносе са собом они. који ступају у свету обитељ, сану, п објети, које опи полажу, остају само на језику, и на тај начпн, започпњућн пут спасења духом, свршују га тијелом. Немој престајати радпти свима силама убјеђења, савјетовања, изобличаватћа

и пријетње, да се подпгиу код немоћних пале спле духа, да се ожпви вјера, да се побудп молптва, распламти усрдпост п ревност на дјела побожпостп: да буд\и младпћи почетницп, п мужевп искусни подвнжнпцп, п старцп, којп завршују пут спасења, — да буду свп опп равнп по учењу Апостола Павла: тш^пшлгл не Л'к иики д 8\* олга го (1 Л 1 п,е, Г дјки (1акотл'|оп1,е. (Рнм. 12. 11.). Када пшеннца расте у пзобпл»у, радује се земл.одјелац; тсада ученпцп напредују у науцп п владању, радују се учптељп; када дјеца одрашћују у страху Вожпјем п побожностп, радују се родптељи. Није могуће не радоватп се, када подвпжнпци, под руководством побожнога старјеппше, вјешта п пскусна у борби са нскушењпма тјелеснпм, пду путем савлађпвања н умртвл»авања тпјела п страстп, путем пјере, молнтве самоодречења п самопожртвовања пз л.убавп према Богу. Зашто се труде опи, ако не за то, да се очисте (С ксак У а сккЕрнм плоти и д\а. (2. Кор. 7. 1.)? П ради чега се чисте, ако ие да се спреме за стан Божијп ? Господ Псус, прпмившп па себе тнјело наше, не само да желп, да сваки од пас буде станом ГБеговни, него пас п тјеши, да ће Оп жнвјети не сам, већ п пг Отац ЈБегов: кто Л1окпт 'А Л1А. слоко Л10Е соклк>детх: и Оцх ,иоп козлкжитх сго, н кх н{,иЈ! 1Ц ]Тидел1 'А н окнтелк оу нега соткори .ик (Јов. 14. 23.) Теме.в духовној прпродн већ је у пама положен, — то _је, пгто смо препорођени у св. крштењу за духовнп жпвот. то је —■ што смо запечаћеип благодаћу Духа светога у мпропомазању, то је опћење наше са Христом у тајнп прпчешћа. Ево, по чему Апосгол Павле назива Коринћапе храмол! Божпјпм п станом Духа светога: Н е к'ксге лп, мки' ^ млга ПжТи встЕ, и Д \'А КжТи жикетх к% клса;