Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 16

Св, 1 и 2

(I Ко}). 3. 16.) Кад је у нама положеи благодатни темељ духовном стану, јо ли тетнко основати стан, у коме желп Господ живјетн? 0, уз помоћ благодати, лако је, ако узљубимо Госцода свим срцем и с.вом душом; алп је тешко због дјеловпша у нама гријеха; лако је жел.етп да нас носјети небесни Посјетител., али је тешко очистити срце од склоностн према свијету. Господ захтјева од нас љубав стварну, која врпш ГВегове заповиједи: аш.Е кто лкжитх /иа, слоко ,иое С0КЛК1ДСТХ. Види се, да је љубав, изражена само ријечима, љубав хладиа, без дјела вјере п побожности, л.убав лажна п притворна. А св. Апостол п Јевапђелпст Јован уги: Гла* голаи гакц' позн Ј \-а его, н злпичгкдн вги' ш соК/Иодаггх, ложк естк, н кх сшх нстинм н^стк . (Т Јов. 2. 4.). Говори, љубезни, говори, итто можеш пептће, браћи, да .т.убе Господа Исуса не слокол1х ниже азк1к0/и а, 110 д'1сл0л1к н нсти» но1о. (Г Јов. 3. 18.), и разјасни им, да се љубав према Богу састоји у нувању заповиједи Његовпх; сУл ко естк лк»кк1 К ж Г а, дл злничгкдн егп' соклк>длел1К : и заничскди 1гш тажки \к с8тк. (I Јов. 5. 3.). Које од своје дјеце родитељи највише воле и хвале? Да ли они, који испуњавају њихову вољу хладно и нерадо, или ону, која сусрећу њихове жеље својом готовошћу да нх ттспупе? И којој дјеци показују се повјеЈтеии од родитеља пословп тешки, а којој лакп ? Нема сумње, да су дјеца, која љубе своје родптеље пламеном љубављу, њима милија и дража, Т1 таквој дјеци служи вртиење родитељских налога на утјеху. Ттш већма треба да служн тта утјеху вршење заповиједи Господњих онима, који Га љубе истинитом љубављу за то, што осим љубави према Богу, која олакшава вршење, Сам Бог олакшава Својом љубављу. Г.'к\ик1. ш;и> лкчг./мцкмгк

Пгл, велп Апостол, кса носп , к1Шств$к>тк ко клгос (Рпм. 8. 28). А гдје мора такова љубав да се засвједонп богоугоднттм дЈелила, ако не V св. обптељпма, гдје чланови морају дјелима л.убанп према Богу подизатп духовну обптељ Господу Исус-у, којп је заволио нас? Роворећи с браћом, у свакој даној прилици, о тој великој љубави. којом је Он занолио нас. препороднвпш нас за нови ' духовнп живот, осветивши п просвпјетившп скјетлошћу истппе, о оним ттепсказашш даровима благодати, којом нас обогаћава, п о оном блаженству, које ттам је спремио на небу, спомињи и његову дубоку послупшост Богу Оцу, уврједама, страдању и смрти, које је Он претрпио ради нашега спасења. ТПто се чешће будемо сјећалп љубави Христове према нама грјетитшцнма, тнм ћемо прије убиједити братију, да је ттотребна стварна љубав. Уливај и меТјусобну љубав браће једпога према другому. Знадент из пскуства, да гдје нема међу браћом љубавн, да је тамо — неслога, скађа, мржња, клевете, тужбе, а желимо слоге, мира, титшше, спокојства. А птта ће ти користити говорпти: к г к злок 'к и зл'кисти жик&цмлга и ненлкидлмн ,к1Л1х др^гх дрКга (Тит. 3. 3.) Поучп их, како је противна Богу злоба, завист и мржп.а, убиједи их ријечнма АпостолСКИМ: ЕСАКХ не ТКОрАИ П()Л'КДК1, И'к'С'1'К № Кгд, и не лкк /м! крата скоегп. Шки.' се естк зак^шлнТе, да лк»кил!'а др8гх др^га (1. Јов. 3. 10. п 11.). Поучи их и властитим при мјером, како треба да љубе један другог, — исто тако, као што љубттмо сами себе. Као што Господ, по својој .љубави према нама, ноложи д8ш8 скоГо за насх, тако смо н мп дужнп полагатп душу за браћу своју. Такову л.убав треба за добро обптел.н н сттас члаиова њеннх. ()е что док^о или