Bosansko-Hercegovački Istočnik

В .-Х. источиик

чтс крДсно,, ио еж{ жити врЈтУи ккбггк, говори цар пророк Дагшд (Пс. 132. 1.) Искуство свједочи, да, гдје иема духовне љубавгт, тамо мема ни слоге, тишине и спокојства: ид^же ео злкистк и ркенТе, т8 иестроеше и свакд злл кс[дк (Јак. 3. 16.) Здрави разум потврђује, да су љубав и мржња двије крајности, као огањ и вода, које се ие слажу ме^усобно; .вубав гради мржња рушп. Св. Писмо заповиједа: д$ши

вдш/л Лчистивше в'а послјзшдши истини дј^о/мх, и'л гфлтолк>те нелицелсКрно № чиста ссрдцд дрКгх Д()8гд /ИокитЕ Прил^жнш (I. Петр. 1. 22). Ко не види истпне у свјетлости св. Писма, у свједочаству разума и искуства? Зар опај, који мрзи брата свога стога, што снм, по рпјечпма св. Апостола: во тлгк естк, и во тлгк \одит 'а, и не в^кстк, кд'/иф ндетк гакш тд1а и'с<гкпи очн (Т. Јов. 2. 11.).

(Паставићо се).

' О 0 разлозима који раскидај} г брачиу везу ? и о судском иоступку у иарпици за раскид брака*). Иаписао: Тома Алагић, прота, професор Богословије.

Брачна веза спаја двије душе у вољи и љубави, два тијела у једно тијело 1 ). Таку заједницу иште божја воља п наредба, природпи закон, паш разум и наше морално чувство. С божјим благословом има брак да изврпш највећи задатак људскога живота овдје на земљи 2 ). Врачни жпвот је најбоље и најиоуздапије с.рсдство, да ггослужимо Богу и људима. Он чува и преноси чисту вјеру и иауку с кољена на кољено; он развија и одржава морал међу људима, недопуштајући, да човјек служи другоме на штету и срамоту; он пресађује љубав и поштовање, које се рађа и развија у породици, на сваког човјека као на ближњега свога, а тијем полаже најтврђи основ друштвеноме животу, л>удској срећи и будућности, излази на суерет љубави, ко ју је показао Творац, кад је стварао свијет и човјека. Али је пролазио брак код све евоје велике вриједпости и својега узвпшенога задатка, у историји мијене, које нијесу одговарале људскоме достојанству. Томе су криве биле рђаве релпгиозне установе, рђави обичаји и зле навпке код разпијех народа 3 ). Иеправилни одношај чоЈ ) 11рва кљига Мојсијева, глава 2.,< стих 24.; Ефесп,има посланица апостола Павла, гл. 5., стих 28., 29. и 30. 2 ) Прва књига Мојсијева ; глава 1., стпх 28. ; глава 9., стих 7. 3 ) Римљанима посл. ап. Павла, глава 1., стих 23., 29., 32.

вјека према Богу и ближњему своме, упропастпо је био и прави одношај мужа према женп и жепе према мужу. С тога није ии могао човјек да очекује од скоје жене, да буде озбиљна и чсстита у брачноме животу, гсад сам није имао тОликО моралие снаге, да измјери моралиу снагу својс жене. Таке ирилике су нодгризалс и обарале стабло брачне ореће п јединства. Гдје не бијаше полигамије 4 ), ту бијаше иолиандрија 6 ), па код многијех и крвосмјесије 6 ); а гдје не бијаше овпјех зала, ту је срамотна тјелесна наслада тражила, да се задовољи ван брака. Како је малу цијену пмала част п срећа женпна, види се из тога, што су људи могли да чине неко врпјеме брачни покушај, и послије тога да отпусте своје жене, враћајући уједно и женинство и свадбени дар. — Па ни Грк ни Римљанин није толико пазио па брачну светињу, и ако је иначе у науци и вјештини евијетлпо осталијем народима. Он не знађаше, да чпни блуд, кад је по крај евоје

4 ) Више жена за једнијем човјеком. 6 ) Више људи у браку са једном женом, као што бијаше у Келта у Британији и код некијех парода у Индији. (ЛУаИепсћ : Ме Еће . . . №>гсШп$*еп 1870., стр. 49.). 6 ) Врак у врло близим етепенима крвиога сродства, као тто бијаше код Хананејаца, Мисираца и Нерзијаиаца, који својијем вјерскијем појмовима правдаху брак с матерама и сестрама. (1>. Јоз. 21па1пиап: Баа Е11егес11( /Јег опеп^аИасћеп Ки-сће. Л^геп 1864., стр. 224.).

*) Прештампано из „Извјештаја српско-православне Богословије у Рељеву" за годину 1891./92.