Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 18

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

жене тражио туђу 1 ), или, кад се са свијем предавао конкубинату 2 ), у који је падао, нешто од добре воље и без потребе, а нешто су га нагониле на то друштвене прилике и грађанеке установе, по којима није могао човјек да ступи у законити брак са женом, која није била с њиме у истоме разреду јавнога друштва 3 ); но било му је слободно да живи у суложништву са непристојном женом, а касније уз неку погодбу и са женом пристојном 4 ). Таки одношај између човјека и жене звао се нејвднаким браком, дотгуштеним обичајем б ). Како је код овијех народа био главни задатак браку, рађање грађана и како је код њих све остало у браку стајало испод овога задатка, тако је њихов брак имао иолитички значај, и од овога је зависило брачно јединство, и по томе, кад брак овај свој циљ није могао постигнути, т закону требао је да буде раскинут. Морална вриједност брака почивала је само на тежњи и жељи човјека, да непрестано живи у своме потомству, да има ко мјесто њега боговима служити и чувати гробове отаца. Из појма о браку истицао је и правни одношај женин у породици и задрузи. Кућни старјегаина поступао је оштрије са женом, него са дјецом, а кад се дијелило имање, ништа више није вриједила од кћери; због пријеступа могао ју је муж убити, особито кад је прекинула вјерност, т. ј. кад је учинила прељубу е ). Имајући власт над животом свој« жене, муж не само да се могао раставити с њоме, него ју је, по старом обичају, могао даровати или продати коме. А жене, видећи, да их не заклања и не грије, ни врлина каква, ни љубав, потрнуше пламен стида и почеше бројати године не по конзулима, као што онда обичај бијаше, већ по броју својијех мужева, и тијем дадоше маха моралној зарази, која брзо обузе све друштвене редове. — Старозавјетни нисци у велико цијене брачни живот и сладе човјеку срећу у женидби 7 ); напомињу, како је Израи4 ) У томе су му предњачили и сами цезари (СогпеШ ТасШ: Аппа1ез 1Љ 12., сар. 16.). 2 ) Суложништву. 3 ) На примјер са женом, која је била незнатна по поријеклу и по занату, која је била пуштеница и т. д. 4 ) 1 ј . Бап^е: Коишсће А11,егЉитег, ВегНп 1856., св. I., стр. 100. 5 ) 1пе^иа1е сопји^шт, НсИа соп8ие*ис1о. 6 ) Б. Бап^е, спомен. дјело, св. I., стр. 88.; испореди: СогпеШ ТасШ апп. Ш>. 13., сар. 32. 7 ) Исалам 19., ст. 4. и 5.; пс. 128., ст. 3., 4. и 6. ; прич^ Соломунове ; гл. 5., ст. 18. и 19.; г-4. 14., ст. 1.; гл. 18., ст. 22.; гл. 19., ст. 14.; гл. 30., ст. 10.; књига проповједникова, гл. 9., ст. 9.

љац умио да цијени своју жену 8 ), па и сваку другу која се одликовала добрим даром и владањем 9 ), како је давао својој жени предност у неким приликама 10 ). То су могли битп плодови синајскога законодавства, т. ј. вјерскога и политичкога преуређења у израиљском народу под Мојсијем, које је и брачну светињу штитило изреченом наредбом, да невјерност у женидбн, €луд и крвосмјесије треба казнити каменовањем и спаљивањем 11 ); али нијесу бнли у стању да покрију траг старога Адама, да сузбију све навике, које је понио Израиљ са собом из Мисира, и које су и касније обнављане биле, додиром са разним поганским народима. За то и није могла да усане клица многоженства и суложништва, од кога се нијесу бранили ни људи, који су имали у народу впшн положај и већи позив 12 ). — Кад испоредимо брачни живот Германа 13 ) и Словена са брачним животом старијех народа, видићемо, да је показивао свјетлије стране код Германа и Словена. Ово потврђују и страни озбиљни писци. Стари римски историчар Тацит прича, како су се германске дјевојке удавале за једнога човјека као за једно тијело и за један живот, један пут за свагда, нити су што даље мислиле, нити желиле"). Како су се људи задовољавали с једном женом, изузевши мало њих, који се нијесу женили из љубави и од жеље, него из нобилитета 16 ); како је било мање блуда и невјерности у женидби, и како је ово најоштрије кажњено било 10 ). — Један писмени споменик из хришћанског доба говори о одношају између мужа и жене код Словена овако: „Словени с таким жаром чувају међусобну супрушку љубав, да жена, кад јој муж

8 ) Брва књ, Мојсијева, гл. 31., ст. 50.; гл. 35. ст. 20. 9 ) Друга књига Мојсијева, гл. 15., ст. 20; књига о еудијама, гл. 4. ст. 5.; књига о царевима, гл. 22., ст. 14.; четврта књига Мојс. гл. 27., ст. 8. 10 ) Прва књ. Мојс. гл. 4., ст. 1. и 25.; гл. 19., ст, 57.; гл. 29,., ст. 32.; гл. 30., ст. 6., 8., 11., 13., 18., 20. и 24.; прва књига Самуилова, гл. 4., ст. 21. и ) Трећа књига Мојс., гл. 18., ст, 6—21.; гл. 20., ст. 10., 11., 12., 14., 17., 19.—22.; пета књ. Мојс., гл. 22., ст. 21,—26. '-) Прва књига Мојсијева, гл. 4. ст. 19.; гл. 26., ст. 34.; гл. 29., ст. 27.; гл. 16.; гл. 30., ст. 4. и 9.; друга књ. Мојс. гл. 21., ст. 15.; књига о судијама, гл. 8., ст. 30. и и 31.; гл. 12., ст. 9. и 14.; гл. 16.. ст. 4.; гл. 19., ст. 1." прва књига Оамуилова, гл, 1. ст. 2. и т. д. 13 ) Тако се зваху стари Љемци. 14 ) 81с тагат асетртп! таАшп, ^иотоДо ипит согриз ипато^ие уНат, пе иНа сојЈНаа иИга, пе 1оп^Јог сирЈДНаз (С. ТасШ: 1)е вКи ас рориНа Сегтатае, сар. 19.) 16 ) К;и!1 впцЈиНв ихопћш соп!еп11 8ип4, ехсер !18 аЛтоДит раис18, сји! поп НШте веН оН псЉШШет рћгптхн пир4 п 8 атНтп1иг. (С. Тас. Оепп. сар. 18.) 1в ) С, Тас. бепп. сар. 19.