Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 И 2

б.-х. иеточник

Стр. 19

умре, неће више да живи; а еуди се, да је хвале вриједпа жена, која сама себн зада смрт, како би на једној ватри изгорјела с мужем својијем" 1 ). У Словенству је владало од увијек начело моногамије (једиоженства), и веома су ријетки били примјери полигамије. Ни конкубинат се не јавља код Словена као установа или обпчај народни, у самоме језику нема ријечп, која би згодно означавала овај појам. НТто се од више годнна овамо појавила ова зараза, крива је понајвише општа малаксалост у вјери и моралу. И ако је било разлике у брачноме животу код народа, које овдје споменусмо, ипак је код свију муж уживао слободу на рачун женин, и жени нпје одавана част, која јој доликује као жени и матери. Стари обичаји и на њима основани закони, толико су јаки били и бранили мужа, да их помињу и неки св. оци и писцп црквени, кад су изрицали свој суд о некијем брачнијем предметима 3 ). — Кад би знале данас жене и помишљале какав им је положај био у домаћем и друштвеном животу, морале би бити мирни]е и у својијем потребама и захтјевима умјереније; а тијем би олакшале бригу и труд својијех мужева око материјалног и моралног напретка љихова и љихове дјеце. * * * Прави појам о браку и његовом животу, јавља се истом, кад је синула свјетлост Христове науке и донијела друкчије појмове о достојанству човјечијем у опште. Власт и слобода, коју је уживао муж на рачуп женин, по обичају разних народа, по закону јеврејском, грчком и римском, ограничена је хришћанском науком. Жена је сад добила много већи углед у домаћем и друштвеном животу; добила је једнак значај с мужем 3 ); једнако узајамно поштовање*); једнако право једно на друго у својему брачному животу 6 ). Апостол Павао учи мужа, да љуби своју жену као себе самога в ), а међусобну супрушку ') . . . . 1ат та§по ко1о таМтопп атогет тпћтот несуап!,, пг, тпНег, тгго ргорпо тог(.по, у1уеге гесше!;; е< 1ап<1а1)јПк тпНег т4ег Ша.ч е8.че јпсНеа(пг, <|мао ргорп{1 тапи 8И>1 тог4ет т1 ;и11и, и1 т ипа 81гие рагИег агДеа!; еит у]"го кио. (Ех Вот&Ш ер18(:. 1-ХХИ. а(1 ЕЉЉаМит ге°'ет МегеЈогит. Встди : Согп Тпе. бегт. Издање Всћтешгег-ВЈесПег, стр. 86.) 2 ) Исп. Василија Великога правило 9. и 21. и тумачење Зонарино на пр. 48. Вас. Великога. 3 ) Прва поеланица Кор. гл. 11., ст. 11' и 12.: посл. Гал. гл. 3 , ст. 28.; гл. 5., ст. 13. 4 ) Ирва посл. Петрова гл. 3., ст. 7. 5 ) Прва Кор. гл. 7., ст. 4. и 5. в ) Еф . гл. 5., ст. 28.

.Ђубав уздиже над љубави према оцу или матерп 7 ). Ну, у којп се мах доводи жена у моралну једнакост с мужем у унутрашњем брачном животу, и њен углед у друштву подиже, у тај исти мах одређују се и границе њеној слободи, да не бп превласт женина кварила одногаај и положај, који мужу доликује, по његову сазнању п његовој снажнијој умној и тјелесној природи, по његовом многостручном и јачем тјелесном и умном труду у јавном животу 8 ), Апостол позивље жене, да слугаају своје мужеве, јер је муж глава жени, као што је Христос глава цркви 9 ), јер жена не може битп без мужа, као гато ни муж без жене 10 ); а кад је опазио, да жена почиње о себи п сувпше мислити, громкнм гласом довикује: Жени нг домуштам ди учи, нити да влада с м.ужем, него да буде мирна 11 ); а на другом мјеету препоручује, да се жена уздржава од јавних црквених и државних поелова 12 ). Са гледишта хригаћанске науке и хришћанскога морала, не може се допуститп мужу и жени, да да својој вољи ч за сваку кривицу раскидају брачну везу, јер је ту везу еам Бог уотановио 33 ) а што је Бог састатт, човјек да не расшавља 11 ), т. ј. не може се раскинути брачна веза, ако није грпјех ту, који чини, да брак пред Богом не вриједи више; а кад је гријех ту и толики, да код њега не може опстати брак, ни свој задатак вршити, онда позвана власт раскида брачну везу, изнашавши и потврдивнш прије гријех, који је оборио стабло брачне среће, п који се противи божјој вољи и друштвеном реду. Хрпстос Спасителз, кад га запиташе фарисејп, да ли може човјек отпустити своју жену за сваку кривицу, и кад му споменуше Мојсија, рекао је: Мојсије јс вама доиустио тго тврђи ва7 ) Еф. гл. 5., ст. 31. и 32. 8 ) Прва посл. Тимотеју, гл. 2., ст. 13. и 14.; 1. Петр. гл. 3., ст. 7. 9 ) Еф. гл . 5., ст. 21.—26. — Овијем изразом глава каже апостол Павао, да жена у Хришћанству није онако подређена мужу, као што бјеше у староме завјету; а сличавањем брачне везе са везом Христа Снасител>а са црквом својом, хоће да означи, да се у Хришћанству освећује брак божјом благодаћу, и да по томе треба држати брак за велику шајиу (Еф. гл . 5., ст. 22.; Златоусти у тумач. посл. Колонганима), а не. за прост уговор. (Испореди Макаријево Догм. Богословље, дио II., § 234., 1.). 10 ) Прва иосл. Кор. гл. 11., ст. 8., 9., 11. и 12. и ) Прва Тим. гл. 2., ст. 12. 12 ) Прва Кор. гл. 14 , ст. 34. и 35. — Иснореди трулскога сабора или б. васељенскога сабора правнло 70. 13 ) Матеј гл. 19. ст. 4. 14 ) Мат. гл. 19., ст 6.; гл. 7., ст. 10.