Bosansko-Hercegovački Istočnik

бгр. 240

требати готовину ужшгати. Пашшимо себи ггријател>е неправеднијем богаетвом, да би нас, кад осиромашимо нримили у вјечиту кућу (Лук. 16, 9) вели Господ и Спасител- наш, Исус Хриетос, Нађимо за се свједоџбу код оних многобројних невољника и потребника, у њих купимо уља и метнимо преда се; јер гледајмо, који продају уље за свијеће'? — Удовице и сироте, немоћни и сакати, хроми и слијепи, губави и потребни, који сједе пред вратима цркве и милостиљу просе. ТБих узмимо к себи, јер ће нас они изравнати са највећнм Судијом. Не одвраћајмо се од иотребпих, који к нама приступа;у, него устанимо и весело им пођимо на сусрет ; а онима, који немају снаге к' нама приетупати, распитајмо за ПЛ1Х п пошљимо им помоћ, јер ће то бити важније код Бога, него оно прво. Кад уђемо у цркву разгледајмо добро по њој и угледамо ли кога потребнога или странога, помислимо прије свега како ћемо га у дом примити и задовољити. Сваком нск је ово прва жеља и мисао, јер свп једпако улазимо у дом Христов и : јер св таквијем жртавама угађа Вогу (Јевр. 13, 16). Господ нам Исус Христос вели: јеси ли примио пЈХ >рока } илату иророчку иримиЛеш (Мат. 10, 41). дакле, какву награду зарадим, онакву „примићеш од самога Христа Спаситеља. Св. апост. Павле вели: Шшо око пе видје, и ухо не чу, и у срце човјску пе дође, оно уготови Бог онима који Та љубе. (I. Кор. 2, 9.). Ко у свој дом уводи невољника, тај с њим води и самога Христа, који каже: благо милостивима (Мат. 5, 7). Ко иоклања сиромаху Тосиоду шзајмљује (Прчт. 19, 17); а Христос вели: гито учинише једном од ове мо]е мале браЛе Мени чините (Мат. 26, 40). И ко под свој кров прими странога, тај прима и самога Христа, који вели : Син човјечији (Божији) нсма гдје заклонити главе (Лук. 9, 58). Овако је дужан сваки Христијанин радити и у овом тражити за се плодове покајања, вијенац славе и похвале. На овај начин и овоме слично човјек може тећи своју срећу и вјечито блаженство најбоље. Нека се не плаше богаташи, да ће дајући потребнијем себе окрњити; Бог свемогући биће им за то најбољи платац. Запитајмо се, браћо, колико дневно, недјељно, и годишње многи и многи од нас потроши на прекомјерно пиће и остале луксузе, који убијају наше здравље и наш човјечански углед, а поред тога мнОга оиротиња уздише и жели у руци видјети кору

Св. 8

хљеба?! . . . У томе заштедимо и сиротињи подајмо и тако сачувајмо своје здравље и поштење, а Бога задужимо. Нека се не поносе својим мудрошћу ни силни силом својом вели св. Писмо, а св. ап. Павле каже: ко се хвали, Господом да се хвали (I. Кор. 1, 31). Хришћани нека се поносе и хвале заповиједима Божијим и нека се натјечу у учењу апостола и пророка, јер ће тамо за се наћи највећа блага и овога и онога свијета. Овако скоро негђе у једном писму рече и наш признати научењак г. Ч. Мијатовић. Смирена мудрост, душевно сиромаштво и послушност јесте за Хришћанина најљепша похвала, а исто тако и умиљато пјевање псалмова. Хрпшћннип треба да се за своје гријехове каје са сузама и да у томе за се осјећа најбо.Ђу хвалу. Он треба да је кротак и свакоме сниходљив, и да својој браћи ноге пере, а не да од свога главу окреће и за туђином да пристаје. Велика је то Хришћанска похвала, кад један погријеши, па рече другу своме: „опрости ми, брате, ја погријеших пред тобом". Добри Хришћани вазда се хвале и поносе највише тиме, кад странога у свој дом прпме и угосте, и кад према невољнијем у своме срцу осјећају право сажаљијевање. Они се радују кад за својом трапезом впде странца, певољвика, сиротног и убогога, јер знаду да онда ту кућу неће никад оставити Христос Снаситељ. Они се радују и онда, кад не враћају зло за зло и друглма увреде праштају. Но најљепши је вијенац и понос за Хришћанпна подносити муке и невољу и у томе бити издржљив, јер и сами Спаситељ наш Исус Христос трппо је највеће муке на Крсту и њима се поносио. И српски народ кроз пет стотина година претрпио је ужасне муке и тирјанска гонења, и за то у свпјету најљепши понос и признање стекао. „ Па муци се иознају јучаци и вели наш св. владика Раде. Хришћанин не треба да се плашн мука ни патња, него нека им јуиачки на сусрет излази, надајући се у ону еванђелску : Жалост ваша оаренуИе се на радост (Јован 16, 20). Похвала је за Хрншћанина походити сужње у тамницп и невољнике у потребама, те назватп се правпм учеником Христовим, Који вели: „у тамници бијах и дођссше к Мени а (Мат. 25, 36). Он треба свагда да се сјећа Бога и судпога дана, а што је најважните треба да тражи час и спасење у правом исповиједању православне вјере, да се не

Б-X. ИСТОЧНИК