Branič

168

Б Р А Н II Ч

БРОЈ 6

ДВА ПИТ1Њ& 0 НШЕЖНОСТИ Код нас се погрешно тумачи надлежност судије за неспорна дела односно потврђења таиија и расаореда масених нОваца на гштабулисане твериоце њене. Тако, неки држе, да је за оне послове надлежан суд; а неки опет да је надлежан судпја за несцорна дела. И, за то, што у овим питањима владају неједнака мишл.ења, иобуђен сам да иста на јавност изнесем и том приликом да и своје мишљење дам о тој надлежности. Да лн је за потврду танија надлежан суд или суднја за неснорна делаУ Да би на ово иитање одговорпо, иотребно је да наведем разлог оних судија који држе даје судија за несиорна дела надлежан за потврду тапија. Код њих је најглавнији разлог тај. што ошг иотврђења ових исправа — тапија, увршћују у оиа потврђења о којима је реч у чл. 147 правила о посг. у неспор. делима. Овај разлог за вршење обележеног посла не може да вреди. Не може но томе, шго се чл. 147 ир. о пост. у неспор. делпма, односп на потврђења само оних исправа, које може да потврди и по.тнц. чиновник, као што су: облигације, уговори и томе иодобно; јер кад потпуну важност таквнх потврда носи аукторитет једног полиц. чииовннка. онда за што ту важност у нотврдп не би могао имати и судија за неспорна дела, кад се зна : да се у вршењу овпх потврда не оцењују права оних лица којпма се те нотврде чине. Али са нотврдом тапија са свим друкчије стоји. За потврду тапија није моћан полиц. чиновннк па сл>едствено нп судија за неспорна дела. Право потврде тапија дато је искључно суду — § 292 п 294 грађ. закона, иошто се у овим законским проиисима изречно каже: да онај који преноси имање на другога мора лично или преко нуномоћкика изјавкга &ред судом пренос ж захтевати потвпду таштте. у коме случају суд колегијално мора претходно да оцени ова иитања: