Branič

814

Г. Р А Н И Ч

број 23 и 24

По навршетку сваке две до три године требало би среске судије премештати из места у место. У интересу личне безбедности морало би се у новом кривичном поступку да пропише и то, да првостепени судови морају по тужбама приватних лица, а у роковима које смо већ раније означили, да изишту поред изјашнења од тужених и потребна акта, па по расмотрењу свега одмах своју одлуку да донесу. Исто тако да морају одмах по прнјему да расмотре акта истраге и тужбу иследног судије и да донесу најдаље у року од 24 часа решење своје о стављању или нестављању под суд и у притвор, где има места притвору, па то решење да саопште оптуженоме на иотпис. Новим поступком ваљало би да се пропише, да првостенени судови не могу до претреса никога стављати у притвор за преступе који се казне до две године затвора, сем преступа уз користољубља учињени; а оптужене за преступе који се казне са више од две године затвора, да морају пуштати да се до иретреса бране из слободе на лично или новчано јемство. За нолитичке преступе вредило би и овде оно што смо о њима раније казали. За злочинства која су извршена у аФекту, нужној одбрани или случајно, првостенени судови морали би такође на лично јемство дозволити оптуженоме да се из слободе брани. Поред наведеног требало би кривичним поступком узаконити и да претрес — суђење — мора бити најдаље у року од 21 дана, од када се окривљени у притвору судском налази. Првостепени судови морали би по изјављеним незадовољствима или жалбама на њихова решења или пресуде, а у року од три дана најдаље, сва акта са жалбом већем — надлежном — суду да пошаљу. Ако би већи судови вратили дело с иримедбама или противном пресудом, прво степени судови морали би тако без икаквог одлагања у свему да постуие. Ако би се по примедбама имало накнадно дослеђење да чини, нижи судови мора.ш би да га изврше у року од 10 дана најдаље, а ко се окривљени у иритвору њиховом налази. У оваким приликама