Branič

бро.т 5.

в р а ii и ч

стр . 143.

оному Ђукану Атанацковнћу нз Корените изађу главни новци 81 грош јнто је дао за коња". У процедури доказивања сводом, сопственик је дакле одузимао крадепу ствар, иадазила се ма у чијим рукама. Посдедњи притежалац, ако је поштен прибављач, добијао је у том случају накнаду плаћене вредности. Она је пада.та на последњег сводника, који није могао да покаже продавца, ценом коју је сам примио за ствар; и на остале своднике као повремеие уживаоце, по сразмери колико су се користи.ш препродајом, тако да је последњи кунац код кога је ухваћена ствар, био нотнуно измирен. Својину ствари тужилац је доказивао сведоцима, који су по правилу заклињани, а.ш им је суд могао веровати и без тога (пресуда шабачког магнстрата од 31. Маја 1811.

Проналазак туђе ствари у рукама лица, које иије у стању да покаже оспов прибављања, но правилу био је повод отварању редовне кривичне истраге. ,.Писато иисмо магистрату крагујевачком за коња, којега је Равајило из Драче иознао у Ресави у некога Јанка — да призову калуђера Максу и јоште кметова из Драче, ако осведоче да је Равајилов коњ, да уапсе Ранка, и он нека каже од кога је купио, и да пошљу за онога од кога је Јанко купио: кад они дође, онда да нусте Јанка, а они пак да каже ко је њему дао. Тако редом, док се нађе ко је из кошаре украо". 1 )

поводом једне ншправилне практике кзод нас

II. 13. Кад би судови имали право начелнога интерпретирања закона, онда би тиме био отежан напредак у законодавству. Ма колико да су образовани они који законе праве, ма ко.шки труд да покажу у вршењу тако теш-

Бр. 807.).

(Наставиће се)

ГРАНИЦЕ СУДСКЕ ВЛАСТИ

(Наставак)

1) Деловодни протокол К-Ђорђа. Одлука од 7. Јуна 1812. Бр. 687.