Branič

врој 7. и 8.

в р а н и ч

стр . 323.

суду првостепеног суда и тужиоца за суму од 393 дин. одбпје од тражења. 1 ' Апелациони Суд није усвојио ове примедбе Касационога Суда, већ је 1. новембра 1899. бр. 3.952. дао ове нротивразлоге: »Тужилац је поднетом облигацијом потпуно доказао своје право потраживања по §. 178. грађ. суд. пост. а тужени ни један навод у акту свом под № 2.412. односно исилате спорнога дуга, поднетим признаницама и меницама није доказао, јер навод туженога, да је по признаницама и меници, на име отплате спорне облигације, дао и то по признаници од 30. новембра 1894. — 100 дин.; по признаници од 3. маја 1895. — 90 дин.; и по признаници од 11. септембра 1895. — 168 дин., свега 358 дин., а не 393 дие., колика се сума у горњим примедбама Касационога Суда наводи, ничим нији доказан, јер се из поднетих доказа — орпгиналних признаница — види само то, да су горње суме издате на име отплате главнице, али ничим се не утврђује, нити се извести може, да је то дато баш на име отплате главнице по спорној облигацији, пошто ни у једној од горепоменутих признаница није тачно означена облигација и сума облигације, на коју је издата, као што то прописује §. 194. грађ. суд. пост., а тако исто не види се, да се и поднета меница односи на отплату спорнога дуга и према томе, кад тужени — дужник, није доказао ничим, да су горње отплате баш по спорној облигацији, то. се онда има узети, да облигациони дуг није ни за коју суму отилаИен. »И према томе, када овде тужилачка страна подноси за доказ свога тражења пуноважну исправу — облигацију, а тужена се страна брани, да је ту облигацију отплатила (у неколико) и за доказ тога подноси признанице и меницу, онда пада терет на тужену страну, да докаже, да се признанпца и меница односе на исплату спораога дуга, јер по §. 178. грађ. суд. пост. парничар треба да докаже збића на којима оснива своје право.® Општа седница Касационог Суда одлуком од 27. новембра 1899. бр. 9.766. оснажила је примедбе свога II оделења. но с исправком, да спорна сума отплате износи 358 дин., као што је означе*но у противразлозима Апелационог Суда. с< Пресудом Апелациоиога Суда од 2. декембра 1899 бр. 4.513. тужени је осуђен на плаћање облигационог дуга, по одбитку сума у признаницама означених. Ф. С. П.