Branič

БРОЈ 3 и 4.

књижевни преглед

стр . 335.

тајп е! <1е« 1г*а?аих аеЈеп^Бдиез аихчие1н Ц а <1оппе пајззаисе. Оп у сотргепс! ог(Ипа1гетеп1: Г ехрозе (1е Г ог§гашза1;тп ро1Шдие Је Коте е* Јез рппсјраих Га^з с!е Г Мвкиге гота^пе!." Тај појам исто тако одређује и Ассаг1ав у делу Ргес18 с1е ЈгоИ; готат, 1;оте I, стр. 18, где исписује наслов овако: Без 81х зоигсез <1и (1гоЈ1; есгИ;, ои Мзкпге ех1етое с1и ДгоИ; гота1П. <( , и на стр. 22, где вели в Е1и<Иег 1ев боигсез <1и <1гоИ;.., с' еб! еп диој соп8181е Г Шакнге ех1;егпе <1и с1го11;..." Да је г. Штрохал имао ово на уму, сигурно не би овакву замерку учинио, ако не једанпут, а оно бар не би два пут. 11°. — На страни 659 Осјепе г. Штрохал означује да пок. Живко противречи самом себи, што на стр.: 48 своје књиге говори о »промени републиканског режима у монархијски«, кад је већ на стр.: 13 историју римскога права поделио на: I периоду Краљевине, II. Републике, III. Принципата или Дијархије, IV Монархије. То је, доиста тако, кад се гледа само на речи; али ипак ту нема никакве противречности, кад се зна смисао тих речи. Овде је у питању појам Принципата или Дијархије. Ево шта о њој вели П. Вилемс у својем делу: Римско Јавно Право, (превод Живка Милосављевића) настр.: 16. »Правно узев, римска државна управа за време три прва века Царства беше Диархија од имаератора и сената." За тим на страни: „Императорску епоку поделићемо на две периоде: Диархију, спремљену у прелазној периоди која почиње Цезаровом диктатуром, и Монархију.® Према томе, како периода Принципата тако и она Монархије нису ништа друго него саставни делови једног истог режима, императорског, самоје прва блажи, а друга одређенији његов облик. Кад је пок. Живкона страни 48 своје књиге поменуо »промену републичког режима у монархијски", он је под речи »монархијски« разумео „императорски" режим. Ту му је само требало да нагласи утицај који је имала цромена политичког режима на развитав правне науке, а не и то да тачно покаже какав је баш режим замениоРепублику. То је већ био рекао на стр. 13. Ово је у исто време одговор и на замерку која се налази на стр. 713 Осјепе, у којој се г. Штрохал ишчуђава зашто је пок. Живко на стр. 13 своје књиге периоду од Августа до Константина назвао »Дијархиом.® 12°. На страни 662 Осјепе г. Штрохал означује као смелс тврђење и то »да над влашћу старешине породице з1пс1;о вепзи нема више власти, осим цензорове контроле, која је генералне природе." Да ни то није никакво смело тврђење ево доказа: Раи1 РгМеггс Схгагб., проФесор на париском университету,. у своме делу: Мапие! е1етеп1а1ге с1е <1гоИ готајп, 2° изд. на стр. 11 говори о том питању овако: »А 1а 1е1е <1е сћацие та180п, Ц у а ип ра!г1агсће, ип ра1егГатШаа, Јоп! Г аи!огИе аћ8о1ие, ИтШе 22*