Branič

стр . 336.

Б Р А Н и Ч

број 3 и 4.

зегпетепк раг 1а соп1ите е1 V оргтоп. .а затим на стр : 131 „ т ј с ракегГатШа.ч а зиг 1ез регзоппев 111 ра[гЈа рокмзШе ипе аи1;оаћбо1ие... теИап! сГ ип со1;е 1;ои8 1ез ЛгоИв е1 с1е Г аи!ге 1;оив 1еа <1е\чмгк. ехс1иап1 раг зиИе 1оиГе ИтИаНоп оиЛге цие сеИеа Игбеа ■Лез тоеигз ои Ле 1а геИдит. (( Осим тога II. Виљемс, уделу: Римско Јавно Право (превод) вели на стр. 73: »РаГегјатШаз имађаше у својим рукама сва она права која састављају ра1На ро1ез1а8 и уживаше их оез икаквог законског ограничења. Оштрину тих права ублажаваше мало једини тон тајогит ? и т. д. к За тим на стр. 305: „Цензори... у исти мах овлашћенн су да воде истрагу и: доносе одлуку о моралном владању гра!)ана. Тако је почетак онога већега Пјзава, јиз сеШпгае, на основу којега они вршише строг надзор над приватним и јавним моралом, и кажњаваше сваки акт који им се чињаше' да стоји у супротности са то& тајогит.... Н. пр. рђаво васпитање деце, свирепост према робовима и т. д." ' Тако. исто вели и 011'0 Каг1о\\а на Стр. 235 и 236 своје Кбтјасће .Кесћ1;8у'е8сћ1сћ-(.е, егн1ег Вапсћ 13°. — На страни 713 Осјепе', г. Штрохал вели ово : »Неразумљиво је, зашто'г. писац на стр. 98, набрајајући ио иравну способвост одлучне^ добе, набраја 1. ЈиГапИи, 2. Ј>ићег1;а8, а код тога набрајања испушта добу од 7 до 14 одноСно 12 године 11111рићегШз)." На ово имам да кажем, да је тб сасвим неистина. На страни. 99 Живкове књиге ; стојн ово : „Лица која се налазе у добу нзмеђу седме и четрнаесте године, зову Се Гп[апИае тајогез или Гтриђег.еб-. Код тих лица способност за вољу стоји на вишем ступњЈ' но код оних која су у ступњу ПнФанције ; али.... (( ; 14° ~т -'-Г. Штрохалу (стр. 714 Осјбпе) је врло неразумљив и одношај - плебисцита (на стр. 20 Живкове књиге) и закона донесених т чотћИз МћиИз (стр. 18 књиге Живкове). Ни ту нема никакве погрешке. Живко је одвојио р1ећ18с11;ит као засебан извор права, разлнчан од закона, само за епоху до 1ех НоНепзГа, јер је дотле та одлука плебејских скупШтина потребовала одобрење сената (раДгит аис1огИ ;а8), ако се хтело да важи за цео народ, а не само за плебејце. После закона ХортенСија, као што и сам Живко вели на стр. 21: »Од тога доба израз р1ећ18сИ;ит постаје синоним с изразом 1ех, па тако се плебисцити и помињу.1 Ја се овде заустављам, и ако нисам ни из близа показао све погрешке и сва извртања г. Штрохалова. Држим. да сам у ових четрнаеСт тачака потнуно оправдао свој суд: да је г. Штрохалова оцена ЛСивкове књиге и иок. Жмвка скроз нетачна и тендециозна, који сам одмах у почетку исписао. Мени је немогуКно улазити у све ситнице ове његове оцене, у