Branič

452

Г, Р А Н И Ч

Као творац школе детерминизта или недесаријанизма у кривичном праву јавља се Јосћ (Нотте1) У веома простој ФОрми Хомол изврсно изражава основе учења целе ове школе: ни слободне вољс у горе установљсном смислу, ни друге такве, само људима својствене, силе у човеку нема; сви његови поступци и све његове радње уцрав .Ђају се оним истим силама, врше се по оном истом закону и у оном истом реду, у каквом се врше све појаве у природи. На тај начин, слободп личие воље не одређује радње човекове, већ она иста безусловна потчињеност, с каквом се врше космичке појаве. Детерминистичко учење веома се брзо развило. Према разлици у глидиштима на ближе услове, који управљају радњом човековом, оно се распало на неколико праваца, који су истакнути у науци под разним називима. Једни детерминисти сматрали су најближу зависност кривичних дела од облика лобање и добили назив френолога^ други су ставили кривично дело у вависност од величине лобање и добили назиг. кефалометра\ трећи — од урођених или наследних особина — антро полога; од душевне болести — психпјачра-, од величино мозга — краниомечра и т. д. Према своме гледишту на радње човекове, сви би нецесаријанци морали признати, да међу појединим радњама човековим, свесним и несвесним, међу поступцима здравог и болесног човека, нема разлике с гледипта оних сила, које у њима Функционишу и оног реда, по коме се они извршују; по учењу детерминиста излази, да поједним и истим узроцима и под утицајем једних и истих сила извршују се човекове радње, пада, например, вода озго доле, тице праве себи гнезда, дивљи зверови прождиру друге животигве, произлази лет тица, вода се при извесној температури мрзне и т. д. На правно питање : какви су услови за урачунљивост, т. ј. за какве је своје радње човек одговоран, а за какве не, — с гледишта теорије нецесаријанаца може бити дат један одговор: човек, или је одговоран за своје радње, или не одговара ни зашта, јер разлике међу појединим радњама нема. Нрема таквом гледишту, казне се могу, наравно, представити само као средство борбе са природним силама, које су од штетног утицаја, а међу њима и с човеком, као са опасном животињом. С гледишта теорије нецесаријанизма, морамо поступати с човеком онако исго, као што поступамо, например, са псетом, навикавајући га да се уздржава од извесних радња. Јох Вели: ми бијемо мачку, кад нам за време ручка скаче на