Branič

Страна 350

„Б Р А"Н И Ч"

Број 7

о сузб. злоупотреба у погледу надлежности остале и даље на снази. У погледу овога питања одељења су мало лутала, ио сада како ми се чини, сложна су у томе, да ће у случају који поменух бити за суђење надлежан увек колегијум. Али и ако је ово овако по закону, стварних разлога нема да се у истим случајевима суди час инокосно и час колегијално, те би одредбе тога закона требало довести у склад са одредбама §§ 10. и 11. нов. крив. суд. пост. Оваква једна одредба из зак о сузбијању злоупотреба у званичној дужности, имала је смисла до ступања на снагу зак. о кривич. суд. пост. После његовог ступања на снагу, оно више нема никакве практичне вредности, нити постоји макакав стваран разлог да се она и даље одржи. У томе смислу требало би тражити или њено укидање или довођење у склад са начелима постављеним у новом кривичном судском поступку. 5) Ко расматра одлуке окружног суда као зборног у колегијуму од 5 судија: Да ли Апелациони Суд у седници од тројице, или Касациони суд. Другим речима, да ли се против таквих пресуда може изјавити непотпун призив Апелационом Суду или ревизија Касационом Суду, или се напротив може изјавити само ревизија Касационом Суду зато, што од виших судова једино има он колегијум од петорице. Ово питање само постављам стога, што је се оно приликом разговора о партији о правним лековима пред вишим судовима појавило, и с обзиром на тежину кривичних дела које суди окружни суд у колегијуму од петорице, да ли неби било оправдано у том погледу учинити једну измену, и јасно и прецизно у закону казати да такве пресуде може да расматра само Касациони Суд по ревизији, одприлике сличан систем какав је раније био са поротним пресудама. Истина у случају смртне казне, пре сваког правног лека, иде предлог за помиловање непосредно Касационом Суду; али се питање ипак може поставити за остале случајеве када није изречена смртна казна а надлежно је веће од петорице окружног суда у смислу §-а 75 бр. т. кр. суд. пост. То су питања, која сам имао слободу изне ги пред Вас, а која су се у досадањој пракси и за ово врло кратко време пред судовима појавила. Ма да ће требати још врло дуго времена да се праксе устале и да судови дођу до пречишћених гледишта у примени новога поступка, ипак сам сматрао за корисно да се и ово неколико питања изнесу пред скупом уважених југословенских судија, и да по могућству једном тешњом сарадњом између свих судова дође до правилнијих гледишта и схватања у примени овог колико новог толико и компликованог закона.