Branič

Број 9

БРАНИ Ч'

С-трана 467

ме, суд само у начелу изриче ову меру безбедности а не и грајање исте. Законодавац је у § 52. став II одредио максимум трајања ове мере безбедности, из чега изилази, да лице упућено у завод за рад, у истом може остати највише пет година по издржаној казни, ако не наступе околности, које ће код управе завода створити мишљење, да се догично лице може и раније отпустити, ради чега ће учинити предлог суду за условни отпуст, који ће по том донети одлуку о истом. Дакле, да ли ће ова мера безбедности трајаги краће време од законом предвиђеног максимума, зависиће од одлуке суда, којој мора претходиги предлог управе завода за рад, која, налазећи се у сталној и непосредној близини кривца, једино и може оценити како је утицала издржана казна на њега, па према томе и да ли је постао безопасан по јавну безбедност. Из свега овога јасно излази, да не може суд, изричући одлуку о задржавању при доношењу пресуде, одредити и трајање овог задржавања, кад трајање истог зависи од околности, које ће наступити тек по издржаној казни." Касациони Суд у својој општој седници усвојио је помеиуте приметбе свога I оделења а ове противразлоге одбацио. Одлука Опшге седнице од 24. августа 1931. год. Бр. 9514. Тих. Ивановић секрет. Касац. Суда

Главна заклетва може се нудиги парничару ако је овај у своме делу и ако околност, на коју се заклетва има положити, није опште дело парничара. Тужилац Прока представио је суду : да му је његов дужник Никода издао меницу од 17.500.— дин.: да је ову меницу дао адвокагу Ђури да је наплати од дужника; да је Ђура пак исту меницу предао своме писару Димитрију да он изврши наплагу и Димитрије је по тој меници наплагио од Николе 3700.— дин. па ову суму није предао њему — тужиоцу, већ за себе задржао. Због тога тужи суду Димитрија и моли да га осуди на плаћање горње суме. За доказ понудио је туженом главну заклетву са изјавом да повраћену прима. Тужени Димитрије у одговору на гужбу навео .је, да је тражење тужиочево неумесно пошто тужилац меницу није предао њему већ адвокату Ђури. Лесковачки првостепени суд нашао је да се овај спор има расправити главном заклетвом коју је тужилац понудио туженом, па како се тужени у одговору на тужбу није изјаснио да ли прима понуђену заклетву а на рочиште није дошао, то се по § 140. грађ. суд. пост. претпоставља, да је по-