Branič

Страна 210

„Б Р А Н И Ч"

Број 4

трговцу, он противу тога, да је трговац, није протествовао. На протоколу од 13. VIII. 1930. г. Ј. је признао да има протоколисану фирму, која гласи: „Шпекулативна и мешовита радња Ј. И." и да је према томе трговац, онда је суд погрешно нашао, да Ј. није трговац у смислу § 1. Трговачког законика, већ да је банкарски службеник по поднетом уверењу општине Београдске, јер ово је уверење издато од ненадлежне власти, па се према свему Ј. има сматрати као трговац и да је за стечајно поступање над његовом имовином надлежан Трговачки суд. Касациони суд оснажио је ово решење. Одлука II оделења од 26. I. 1932. г. Бр. 499. Тих. Ивановић. Једно, по нашем мишљењу, погрешно тумачење чл. 24. зак. о накнади штете учињене злонамерном паљевином и намерним противзаконим поништајем ствари Чињеничко стање је ово: П. Н. из 3., поднео је З-У-1930 год. тужбу, којом је тражио накнаду штете, по горњем закону, за злонамерно упаљену му плавну са храном. П. жена М. И., која је била оптужена за ову паљевину, ослобоћена је као невина пресудом Првостепеног књажевачког суда. као поротног, Бр. 26900 од 7 новембра 1929 године. Ова је пресуда истога дана по завршеном претресу јавно објављена саопштена пр. гужиоцу Првану (и браниоцу, док је држ. тужиоцу остало да се накнадо саопшти). Окружни суд у 3. донео је пресуду Бр. 16069, у разлогу које је навео: „По расмотрењу свих аката овога предемта суд је нашао: У смислу чл. 24 зак. о накнади штете, оштећеном застарева право за накнаду штете од одговорне општине ако исту није тражио за два месеца од дана када му се саопшти решење или пресуда којом се кривац ослобоћава. Како се из извештаја архивара књажевачког Првостепеног суда на акту Бр. 8427 — види, да је пресуда књажевачког Првост. суда као поротног, Бр. 26900 оштећеном П. саопштена 7 новембра 1929 год., а исти је тужбу Бр. 11211 поднео 3 маја 1930 године, то му је његово право на накнаду штете од општине застарело, те се у смислу чл. 17 пом. зак. има и одбити као од тражења застарелог". Налазимо да ова пресуда није на закону основана, а са ових разлога: У чл. 24. напредпом. закона, стоји: „Оштећеном застарева право на накнаду штете од одговорне општине, ако исту није тражио за два месеца од дана нли од дана када се оштећеном саопшти решење или пресуда којом се кривац ослобођава". Реч „ослобођава" подвлачимо.