Branič

Страна 350

,6 Р А Н И Ч"

Број 7

ступак тек заснива и покреће а која може бити и произвољна. „Најзад, Апелациони суд ово своје мишљење заснива још и на томе, што ни за оцену пигања о надлежности и величини спорне таксе није меродавна вредност, означена у тужби, ако је од друге стране оспорена, као што је био случај у спору пред избраним судом, већ се та вредност тек доцније у току поступка утврђује вештачењем и према тако, доцније утврђеној вредности одређује се надлежност судова, величина таксе, па и величина парничних трошкова а према налажењу Апелационог суда, овакав постуак има да важи и за одређивање адвокатске награде. „Из свега изложеног излази, да у спору пред избраним судом тужени није имао да се брани од осуде на плаћање онога, што је тужбом тражено, већ само од осуде на плаћање по процени вештака, те је према томе налажење Апелационог суда тачно, чак и кад се пође од схватања Касационог суда, да је вредносг, по којој се одмерава адвокагска награда она вредност, коју спор има за туженог/' Касациони суд у својој општој седници усвојио је примедбе свога II одељења а ове противразлоге одбацио. Одлука опште седнице од 2-У1-1932. г. Бр. 3973. Т. Ивановић. Једно тумачење § 30 Закона о адвокатима. Адам Ш. Ђ. почетком лањске године обратио се је првостепеном суду са молбом, да тај суд нареди његовом пуномоћнику — адвокату да положи сав новац који је овај наплатио од Адамовог дужника а по извршној судско.ј пресуди. Представку је поднео у дупликату са прилозима а таксирао ју је са 25 дин. По образовању среских судова, некадашњи првостепени а данашњи окружни суд — мисли се на месну идентичност позивајући се на § 5 Закона о устројству среских и окружних судова, упутио је овај предмет среском суду налазећи да је он надлежан, пошто је овде у питању сума испод 5.000 дин. Срески суд је био вратио овај предмет окружном суду по тач. 3 § 25 Закона о уређењу судова и тражио је објашњење, како се има, у начелу, поступиги са оваквим тражењима као и то, шта се има учинити у конкретном случају. Пошто је окружни суд нашао да има места формирању опшге седнице — 25 3. о ур. судова и § 10 3. а ус. срес. и окр ; судова донео је следећу одлуку : „Да одредба прописа § 30 Зак. о адвокатима, на основу кога Адам Ш. Ђ. у својој представци тражи судску помоћ, није тако пејасна у примени конкретног случа.ја да би суд у својој општој седници у смислу § 25 т. 3 Закона о ур. ре-