Branič

ПРОБЛЕМ ЗАКОНСКЕ И ПРАВНЕ АНАЛОГИЈЕ

штовани г. професор Перић, посматрајући делатност законодавца. Истина је, да у том раду законодавац првенствено поступа ■еволуционистички: он само фотографише садржаје које му стварност импозира. Али несумњиво је да рационална улога законо.давца такође има великог удела у том законодавном стварању. Овде исто тако. Зацело да судија при стварању правног правила не може обићи и пренебрегсти елеменге које му диктира живот. Али, сигурно је исто тако, да у тумачењу прво место треба дати методу логицистичком. Рационализам је правило, еволуционизам изузетак. Овоме другоме улога је да доауњује законодавца у случајевима кад нови садржаји не могу да буду обухваћени старим правилом. Али у том, и само у том, је његова улога. Ове се две методе, дакле, уплићу једна у другу. „Оне су два допуњујућа појма, а не два антипода" 10 ). Разлика је само у питању :Којој ћемо доктрини дати примат. При законодавном стварању тај се примат мора дати методу еволуционистичком; при тума-. чењу методу рационалистичком. Само овде се морамо задржати иа једној примедби, на овакво наше гледиште. Није ли оно негација оба метода? Да ли је, заиста, тачна поставка по којој не примити један принцип у потпуности значи признати његову неЈоснованост? Да ли, заиста, „чим ми при примени извесне идеје не идемо до краја, то показује да ми у њу не верујемо довољно". (Перић: Ј. п. на ев. шк.). Нама изгледа тачнији онај став лрема коме ,,у друштвеним наукама се с применом ниједног принципа не сме ићи до крајности у извођењу, ако се не жели доћи до апсурда" "). Тако се на пр. показало да доскорашњи идеал западно европске цивилизације — демократија, носи у себи извесну противуречност. Изведен доследно, тај принцип водио би последици, да би се морала признати једна апсолутна, диктаторска власт или боље идеологија која је дошла до изражаја вољом народа. Демократија би прогутала саму себе. Има аутора који на један други начин сужазају оквир аналогије. Између њих и присталица прве-изложене варианте еволуционистичке школе постоји интимна веза, мадасудокази којима они поткрепљују своје гледиште сасвим другог карактера. Претставник наговештеног правца код нас је наш поштовани професор г. Тасић, који је ту теорију синтетички приказао и развио 12 ). По том правцу, да би се дошло до тачног објашњења односно појма аналогије треба поћи од школе т. з. Интересне јуриспруденције 13 ). Та школа, која претставља умерену реакцију на рационалистички-логицистички метод у тумачењу, обратила је пажњу да су интереси странака у питању оно што је битно у једном спору. Судија ће бити дужан да у том сукобу интереса одржи извесну равнотежу, водећи рачуна о последицама оваквог

10 ) Како каже наш уважени професор г. Др. М. Бартош за идеалистичку и територијалистичку концепцију међунгродног призатног прав*. ") Др. Б. С. Марковић: Солидаризам и право. Архиз. Свеска за април 1935. 12 ) Др. Ђорђе Тасић: Аналогија. Посебан отисак из Бранича, свеска за мај бр. 5. Слично и у Уводу у правне науке. 13 ) Др. Ђ. Тасић: Интересна јуриспруденција. Архив свеска за септембар 1934 г. Види и Др. А. Лазаревић: Примедбе на хронику Ђ. Суботића о поступку по тужбама због сметања поседа. Архив, свеска јули—август 1935 г.