Branič

„Б Р А Н И Ч'

Решења првосшепеног суда о обусшави крив. иосшуика у шоку извиђаја донеша из формалних разлога могу се нападаши од стране прив. учесника, др. решења донеша о обусшави посшупка на основу мериторне оцене доказа, не логу се нападаши. — Решења од 16. октобра 1936 год. бр. Кжа 159|3б., од 2. децембра 1936. год. бр. Кжа 194|36. и од 9. децембра 1936. г. бр. Кжа 148|36. 1. „Усвајајући разлоге Окружног суда у погледу дела из § 302. К. з. на које је примењен указ о амиестији и шомнловању Ашелациони суд је нашао да нема никаквог законског основа, да се нападнуто решење Окружног суда у погледу овога дела уништи, с тога се жалба као неоснована у погледу тога дела морала одбацити. Даље је Апелациони суд у потледу дела вз § 395. К. з. нашао: да је нападнутим решењем Окружни суд у Новом Саду иа предлог истражног судије обуставио кривични поступак у току извиђаја, решавајући ствар у меритуму. По § 96. од. 2. за обустављање извиђаја у колико се тиче> приватног учесника вреди прсшис § 108. од. 2. К. п. Како § 108. од. 2. К. п. нпје предвидео право жалбе, нето је исто предвиђено тек у § 108. од. 5. К. п., а којн ваконски пропис по напред цитираном § 96. од. 2. К. п. у погледу приватног учесника не вреди, то се има сматрати, да је жалба приватног учесника недопуштена, па ју је као такву у смислу § 331. од. 3. К. п. ваљало одбацити." 2. „Нападнутпм решењем Окружни суд у Белој Дркви на предлог ■ истражног судије обуставио је крнвични поступак у току извиђаЈа. По !; 96. од. 2. К. п. за обустављање кривичног поступка у току извиђаја у колико се ' тиче приватног учесника вреди пропис § 108. од. 2. К. п. како по § 108. од. 2. К. п. није иредвиђено право жалбе, иего ,}е предвиђено тек у од. 5. § 108. К. п., а који законски пропис по напред цитираном § 96. од. 2. К. п. у погледу приватног учесника не вреди, то се има сматрати, да је жалба приватнот учесника недопуштена, па ју је као тажву ваљало у смислу § 331. од. 3. К. п. одбацити." 3. „Апелациони суд је нашао, да иема нитсаквог законског основа да се нападнуто решење Окружног суда уништи, јер је у предметном случај.у, оштећени истина у својој кривичној пријави упућеној Окружном суду под бр. Кзп. 614/1936. од 29. маја 1936. год. означио висину свог приватиоправног потраживања, али се у тој кривичној пријави, као ни жасније у току поступка није придружио кривичном поступку, те се у смислу § 6. од. 7. К. п. не може сматратн приватним учесником, па су разлози првостепеног суда да оштећени није приватни учесник оправдани и на закону основани, услед чега је жалбу као неосновану ваљало одбацити." Приликом преузимања поступка мора се изрично упошребиши израз о ириаруживању посшупку, јер иначе преузимање постуикане важи. — Решења од 24. новембра 1936. г. бр. Копа 559|36. и од 26. новембра 1936. г. бр. Кппа 133|36. 1. „По одбачају пријава од стране државног тужиоца решеаима бр. КК. 1625/1931. преузео је гоњење и подигао олтужницу оштећени А. Д. противу Р. Р., Ђ. А., Р. М. и М. Д., оптужујући их за то што су: 1) као в. д. великог капетана односно као дежурнн капетан полиције града Новог Сада у гоку 1923., 1924. и 1925. год. у вршењу своје службе, злоупотребом власти и пвога положаја, дакле у продужењу и систематски из користољубља од оштећеног А. Д. и осталих гостионичара у Новом Саду наплаћивали таксе за довволу ради продуживања прековременог рада прво шо 120 дин., затим; 160 дин. и најзад 240 дин., сваке ноћи за сваку дозволу, а под претњом казне растеривања гостију и затварања радње, обмањујући оштећеног и остале гостионичаре, да су те таксе градским статутима предвиђене и дозвољене, те су тако наплаћене суме, већи део сваке суботе међусобно делили, а један незнатни део крајем сваког месеца делили подређеним полицајцима, чиме су починили дело из §§ 350., 353. и 475. ст. К. з. 2) Против. Р. Р. и Ђ. А., да су као сведоци на главнои претресу у кривичној ствари противу оштећеног пои Кзп. бр. 190/1931. под заклетвом лажно сведочили и то: а) Р. Р., да он од гостионичара није наплаћивао таксе, које им нису припадале, као и да са наплаћивањем наведене таксе није имао никакве везе, а да су наведене таксе наплаћиване на основу традског статута; б) Ђ. А. да са наплаћивањем наводених такса није имао ништа нарочито, а да су исте таксе наплаћиване на основу градских статута, чиме су ночинили злочин из § 144. К. з. „Апелациони суд, расматрајући списе поводом уложених притовора у погледу дела под 1) из §§ 350., 353. и 475. ст. К. з. установио је, да се у току кривпчног шоступка оштећени А. Д. није уопште придружио истоме, ради