Branič

СУДСКА ПРАКСА

остварења свога тачно означеног лриватноправнот потраживања, према чему, на основу § 6. од. 7. К. п. у вези § 295. од. 3. К. п. није стекао својство приватног учесника. Кажо се па® у предметном случају ради о делима која се гоне по службеној дужности, а државни тужилац је пријаву одбацио, гоњеае може преузети и оштужницу подићи по § 53. К. п. само приватни учесник. Обзиром на све напред изложено, Апелациони суд је нашао, да нема захтева овлашћеног тужиоца услед чега је ваљало одлучити, да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу § 208. бр. 3. К. п. по овим делима. „Даље је Апелациони суд у погледу дела под 2) из § 144. К. з. установио, да се оштећени А. Д. до подношења молбе којим гоњење преузима, па ни у самој тој молби, није придружио кривичном поступку ради оствареља свога тачно означеног приватноправног потраживања, према чему, у времену преузимања гоњења, иије био привагни учесниж, који је и у предметком случају по § 53. К. п. такође једино овлашћен да гоњење преузме, пошто се ради о делу, за које се гони по службеној дужности, а државни тужилац је пријаву одбацио, према чему, ни за ово дело нема захтева овлашћеног тужиоца, услед чега је ваљало одлучити, да оптужби нема места и кривично поступање обуставити на основу § 208. >бр. 3. К. п. према окривљенвм Р. Р. и Ђ. А. и за ово дело." 2. „Противу пресуде првостепеног суда уложили су у законитом року призиве са оправдањем оштећени због благо одмерене казне, примене § 65. К. з. и одлука суда о трошковима кривичног поступка и приватнопра.вном потраживању; о^птуженик 1) абот повреде материјалног закона из § 337. бр. 2. К. п., јер да је првостепенн суд на кривично дело за које је оптужени« проглашен кривим применио такав крпвични закон, који ое^ на њ' не може применити, 2) због проглашења кривим у сврху ослобођења, јер да нема доказа да је дело починио, 3) због примене § 212. К. з. и престроге казне. „Апелациони суд је раоматрајући списе након одржаног претреса установио да је оштећени С. Ж. поднео кривичну пријаву противу оптуженика К. Д., коју је државни тужилац одбацио, а он је преузео гоњење благовремено, али ни у пријави, ни у молби о преузимању гоњења, није се придружио кривичном поступку ради остварења свога тачно означеног привагноправног потраживања, ирема чему, по § 6. од. 7. у вези § 295. од. 3. К. п. није стекао својство приватнот учесника; како се пак у предметном случају ради о делу, које се гони по службеној дужности, а државни тужилац је пријаву одбацио, гоњење може преузети по § 53. К. п. само приватни учеоник, те о-бзиром да оштећени С. Ж. није био приватни учесник, у времену иреузимања гоњеља, Апелациони суд налази, да у лредметном случају нема предлога овлашћеног лица, односно нема захтева овлашћеног тужиоца. Обзиром на све изложено, првостепени суд, нападнутом нресудом, проглашавајући кривим и осуђујући оптуженика за дело из § 146. К. з. починио је повреду материјалног закона из § 337. бр. 1. в. К. п. на штету оптуженика, услед чета је Апелациони суд морао првостепену пресуду на основу § 408. од. 2. К. п. по службеној дужности поништити због ловреде материјалног закона из § 337. бр. 1. К. п. и оптужбу одбити на основу § 276. К. п., не упуштајући се у мериторно решавање призива." Оптужница се може подићи тек по завршеним извиђајима. — Решење од 23. октобра 1936. год. бр. Копа 351 (36. „По одбачају пријаве решењем државиог тужиоца у Сомбору КК. 386/36. од 19. маја 1936. преузео је гоњење приватни учесник Д. Д. и подигао оптужницу прогиву П. Л. за дело описано у оптужници из §-а 139. К. з. на основу саме иријаве. „У смислу 4. од. § 92. К. п. приватни учесншк као тужилац може за кривична дела за жоја је он овлашћен покренути поступаж и за која је надлежан Окружни суд, предати свој захтев Окружном суду с предлогом, да нстражни судија изврши потребне извиђаје и у смислу 4. од. § 95. К. п., тек по завршеним извиђајима истражни судија ће позвати приватног тужиоца, да у року од 8 дана поднесе оптужницу уз нашомену, да ће се у противном сматрати, да је одустао од гоњења. У смислу §-а 202. од. 1. К. п. по пзвршеном извиђају или истрази. продужује се даље поступак само по поднетој оптужници овлашћеног тужиоца, што значи, да нема места непосредној онтужници. Законик о судском кривичном поступку за Краљевину Југославију прадвиђа само један случај непосредне оптужнице, и то, у постулку пред судијом по-