Branič

»Б Р А Н И Ч"

јединцем, само државни тужилац може подигнути оитужницу непосредно на оонову иријаве јавне звласти, према којој је окривљени затечеи на делу и ово потнуно признаје (1. од. § 372. К. п.). „Како се према томе дизање непосредне онтужнице од стране приватног учесника као тужиоца, а да истој нису претходиле горе споменуте процесуалпе радње има сматрати једним недостатком налазећим се у самом поступку, то ј© ваљало донети горње решење у смислу 1. од. § 206. К. п." Одустанком од крив. поступања ирема једном окривљеном обуставља се постуаак а према свима осшалима по закону о штамаи — §89.— Решење од 13. новембра 1936. год. бр. Кппа 185|36. „Апелациони суд расматрајући описе нашао је, да се по ст. 2. § 89. К. з. одустанком од пржватне тужбе према једном од учесника обусгавља постудак и према осталима, а по чл. 6. ин фине Уводног закона за жривични закон у вези чл. 89. Зак. о штампи, поменута одредба § 89. К. з. има се применити и на кривична дела учињена путем штампе. Па кад је у иредметном случају приватни тужилац Ј. у току кривичног поступка одустао од своје тужбе првма туженима А. Л. и П. Д. који су са туженим М. Н. за исто дело одаоварали као саучесници ио чл. 33. Зак. о штампи у вези § 34. К. з. тражећи да се поступак према њима обустави, а да се против М. Н. продужи и оконча, то се према ст. 2 § 89. К. з. има сматрати, да је одустао од своје тужбе и према туженом М. Н., те са ових разлога нема никажвог законског основа, да се нападнуто решење Окружног суда уништи. Стота се жалба као неоснована морала одбацити." Новчана казна по Закону о штамии замењује се по § 40. истог закона а не ио односним прописима крив. закона. Непримена § 65. крив. закона није иовреца материјалног закона из § 338. тач. 3. крив. суд. постуика. — Пресуда од 13. новембра 1936. год, бр. Кжа 186|36. „Противу пресуде првостепеног суда уложили су у законитом року призиве са оправдањем државни тужилац 1) због ловреде материјалног закона из § 337. бр. 3. К. п., јер да је првостепени суд прекорачио своју казнену власт претворивши новчану казну у 3 дана затвора у место у 4 дана, а уз то што "е и пропустио да оптуженика обвеже на плаћање паушалног износа из § 314. а. К. п.; 2) због благе казне; а оптуженик и бранилац му: 1) због иовреде материјалног зажона из § 337. 1 бр. 1. а К. и., јер да дело за које је проглашен кривим није уопште кривично дело обзиром на чл. 1. Зак. о штампи; 2) због повреде материјалног закопа из § 337. бр. 2., јер да је на кривично дело за које је проглашен кривим примењен такав законски пропис, који се на њ' не може применити; 3) због повреде материјалног закоиа из § 337. бр. 3. К. п., јер да је лрвостепени суд прекорачио своју казнену власт неприменом § 65. К. з. „Обзиром да је заменик главног нржавног тужиоца повукао призив уложен због недоношења одлуке од стране првостепеног суда о обвези оитуженика на плаћање паушалног износа, то је Апелациони суд морао у седници ово повлачење узети на знање. „Даље је Апелациони суд нашао, да нема повреде материјалног закона из § 337. бр. 3. К. п., коју истиче државни тужилац, јер првостепени суд није прекорачио своју казнену власт, пошто се у случају неизвршнвости новчане казне, иста обзиром па чл. 40. Зак. о штампи није могла претварати у затвор; тако исто није прекорачио своју казнену власт, када није одложио извршење изречене казне, на основу § 65. К. з., јер непримена § 65. К. з. не сачињава уопнгге повреду закона, пошто је нримена овог законског прописа остављена суду на слободну оцену. „Што ое пак тиче сам:е примене § 65. К. з. Аиелациони суд је нашао, да је првостепени суд, правилно постуиио када извршење изречене казне није' одложио по § 65. К. з., јер у предметном случају, не предлежи незнатност учињенот дела, те нема услова за примену § 65. К. з. „За овим је Анелациони суд примио чињенично стање установљено по првостепеном суду, које одговара нодатцима и доказима главног претреса. „По том чињеничном стању, нрвостепени суд је правилно установио кривицу оптуженот и дело му по закону квалификовао, доследно томе и казпу му правилно одмерио, те разлоге, које у том погледу наводи пресуда прво степеног суда, усваја и овај суд.