Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 84.

Д.-Б. ИОТОЧНИК

Бр. 6.

је ђаво у срце због љене изванредне љепоте, па немогавши одољетн евојој страсти договорише се, да је неђе саму увребају, те да нокушају . . . Шта смислпше то и учниишо, увребаше је једно1' даиа кад се јс сама самцита шетала у свом свуда зидом ограђеном нространом нсривоју, на ђавоски нристунившн њој тражише са најисћнм безобразлуком, да је оскврне иретећи јој ујсдпо, да ће — ако им неиспуни безакону жељу, сазвати одмах иародио инјеће и оптужнти је, да су је случајно тобож нашли у хрђавом послу са једним младићем у перивоју, који им је утекао. А знаш рекошс јој : да се нама вјерује као старјеншнама народнијем, те можсш врло лахко изгубити главу; еклонп нам се дакле испуни нам неодољиву жељу." А ват>а иам знати да но Мојсеовом закону свака жидовска неваљалица морала се је на смрг осудитп. Али су се те несрстне старјеишне иревариле у свом гадном 1»ачуну, јер Сосана ма да је унапријед добро знала, да могу онп и то врло малко — својим лажљивим свједоџбама главе јој доћи ипак бојећи се Вога који страшпо пријети иевјерним н вјероломним супрузима, Бога впше велпм него л.уди — макар онп и старјешипс народне били, узданувши рече им јуначки : „Ј а видпм 1! е ћ да ми је тијесно са свију страна, а л и ј а в о л и м п о г н н у т и з а л> у б а в б ож п ј у, н е г о л и е а г р и ј е ш и т и б а ц а ј у ћ и н о д н о г е с в о ј н о ш т е н и о б р а з и в ј е рн о с т н [) е м а м о м е м у ж у !" Није ли то лубазна моја у Гоеиоду чада — иије ли то рећи ја се само божије вјечите казне бојим, а за вас старјешине и немарим, кад сте таки зликовци те се Бога не бојите. На нису ли н света три отрока у Бавилону, кад су добилп строги налог од свог незнабожачког цара Навуходоиосора под иретњом самртне казни бацањем у седмероструко зажарену псћ, ако се непоклоне њсговој незнабожачкој слици као Богу. Нису ли се и онп имајући у срцу свстн закон, ког је сами Бог нацртао и дао Мојсију на гори Синајекој, којп гласи овако: „Госнода Бога својега бој се, њему служи, њ е м у б у д и о д а н и њ е г о в и м с е и м ен о м к у н и." (Второз. 6. 13.). Нпсу ли ее они велим одупрли јуначки таковом богопротивном налогу? а ево како нам то описује свето писмо : „Одговори ш е т р и отрока и р е К 0 III е 1 ц а р у Навуходоносо р у, н и ј с н а м п от р е б е д а т п о д г о в о р и м о н а т о; е в о Б о г н а 111 н а н е б е с и м а, к о ј е м у м и с л уЖ II М 0, М 0 Ж е II а С II збавит II II 3 О Г II) е II е п е ћ н з а ж а р е н с, и п з б а в и ћ е н а с и з твојих руку царе" (Данил 3. 16.) као што јс II бпло. Тако су се богоугодно држалп — љубазни моји — сви свети мужеви старозавјетне цркве н[)с Христа, бојећи се Бога внше него ли другог кога, и раднје су се дали погубити, него ли пога-

знти закон п правду божију, за љубав људи или за љубав својих осветничкнх страсти, или нривремене славе н материјалног интереса. А тако еу се исто држалп и сви свети мужеви новозавјетне цркве — носле Хрнста. И они су се угледали на своје старозавјетне предаке и њима су шл.едовали узастонце н њиховог се нравца држали, вазда нретпостављајући страху п љубавп људској страх и љубав божију. Та ирво и првб, није ли сам Снаситељ наш иоучавао својс аностоле да се тог истог правца држс, на ма их то и главе стало ? „Небој те се ]> е ч е им н еб о ј т е с е о н иј е х к о ј и у б иј ај у т ј е л о а д у ш е п е м о г у у бит-и, н е г о с е б о ј т е о н о г а (т. ј. Б о г а), к о ј и м о ж е н т и ј е л о II Д у III у 11 0 Г V б II Т II V II а К Л у." (Ма г Г. 10. 28). И заиста тако еу сс владали н понашали свети аностоли цјелог свог св. живота, те зато кад им јс једноч јудејски савјет прстио, да не ироповиједају Христа у Јерусалиму, одговорише им они: „д а ипје нраво нред Богом да вас в е ћ м а с л у ш а м о, н е г о л и Б о г а." (Дјеј. 4. 19,). Особито пак свети апостол Навле може цјелом човјечанству за све вијскове служити као пајбољи примјер самопрегоревања у тој струци, ма да је то са најжешћим гоњењима и мукама па најносље н са лишењем самога живота скопчано било! „3 а р ј е с а д — н и ш е о п Г а л а т и м а — људс наговарам нли Бога? или т [) а ж и м љ у д и м а д а у г а ђ а м. Ј е р к а д б н х ј а ј о ш љ у д н м а у г а 1) а о о н д а н еб н х б и о с л у г а Христов" (Галаг. 1. 10.) За стопама светих мужева старог и новог завјета вјерно су ходалИ и иотоњи учитељи и служитсљи хришћанске цркве, и они су вазда и то еа највећим самопрегоревањем предностављали страху и љубави људској, сграх и љубав божју. Шта више многн од њих иапиеаше похвалнс науке на ту велику добродјетељ и оставише их потомсгву као највећи евети аманет. „Ништа и иј с ]) ав н о о н о м е, ко ј и се б о ј и Бога", велн св. Иван Златоует: „ј е р с т р а х б о ж н ј н превазилази с в с и с в а н а с вј е ту; гледајмо дакле како ћемо га задоб и т и, р а д и м о с в с п о њ е м у и к а д б и н а М ј О 111 и опасност Ж II в о т а п р II ј ет и л а, и к ад б и д о ш л о д а н а с н о с ј е к у н а к о м а д е, н е м о ј м о ш т е д и т и т н ј е л а, н ег,о ч н и и м о св е п с в а д а самостраха б о ж ј е г п о л у ч и м о." Ис/ги свети отац н даље говори: „Н е м а тог зла на свјету што га н е мо ж е олп с т и т н најхрђавије г в о ж ђ с п д а т п м у н а ј с ј а ј н п ј у с в ј е тл о с т, тако п страх б о ж и ј и у к р а т к о с в о ј е у ч и и и, т е н е д а д а с с у н и ш т е о н и к о ј и с е Б о г а б о ј е." Упамтите добро — добри моји хришћани — еве што сте данас чули и имајте вазда страх божији у срцу, и нресађујте га у млађана срца ваше дјечице, вашим добрим прпмјером и нона.