Dabro-bosanski Istočnik

Бр. 6.

шаљен и хришћанским животом. Човјек на оволс ј свјету нма да сс боргг еа многим и разним тегобама, те зато су још давно н давно п сами свјетски иаучењаци нанисали на застави човјечанства лозинку: „Борба у животу." Али та борба у животу хрииЉана треба вазда да одржн побједу над нодлим материјалним интересима, звјерској страсти л.удске освете, сујетном славољубљу и нроклетој еебичностп. Другим ријечима: треба да се ми хришћани држећи се строго страха божпјег свима нашим силама старамо, да у нама вазда побјефује закон добра нротиву захлјева тијела и његовнх страсти и расноложаја, којима је отац п мајка закон зла. Треба велим да радимо и живимо само ио заповједима и вол.и божијој, а никако но самовољи бнло нашој било других самовољника, јер свака самовоља, сваки неумјестан захтјев тјелеснпх страсти, протнвн се не само вољи и закону божијему, него се још и законпма људеким т. ј. цивплннм грађ. иротиви, јер н еамп цивилни закони сачињенп су на основу божнјих закона, те се зато п каже у светом нисму, да којп се нротивп земаљским властима самоме се Богу противи!

Стр. 85. Па и оно мало тобожног интереса, за ког би човјек по несрећп ирестунио божију вољу п зановјед, ношав за врагом, ако се н а ј п ес р е т н и ј и ма т е р н ј а л н и и н те-рес носматра добро и безпристрасно, наћиће се без сумње, да у иравом смислу, нс само да није од никакве сталне п дуготрајне користи био, него да је и то миого п много нашкодио пријашњем ма п мањем али од Бога благословеном доходку. Отворитс велику књигу катадневних око вас само свјетских догођаја па ми кажите: јесте ли видили или упамтили човјека, који је, да бимогао доћи до ве)1ег нечега, преступио божији закон п погазпо своје поштење на штету блпжњега свога па да је с])стан н ноштован остао п до пошље смрти своје? Унаиријед сам увјерен да мн га нећете моћи ноказати. Дакле предпостављајге страх божијп — љубезна моја у Господу чада - паче страха человјеческаго штојерећп: чините газда н себи и другима но божијпм законима алн никад ништа нико за љубав, кад се небп та љубав слагала са болшјом вољом и наредбама; Бог је пречи и јачи него свп људп па свјету! У Д. Тузли 1888.

Д.-Б. ИС ТОЧНИ К

Поздрав 1. Јуна 1888. V. Њиховијем Царскијем и Краљевскијем Висостима. Рујна зора сјајом блиста, Усхићава свпју нас: Долазе иам рјетки гости Ори с пј есма, клнче глас. Лик ћесара иашег краља ФРАНЦ ЈОСИФА РУДОЛФ сии, СтеФаппјом, рај украсом, Тик витеза рајски крии. Ерцегова земљо крпша Фали Бога, славу пој! А ти Восно ионоси се ТТа иосјети сјајној тој! И све цркве иек заноје А п школе славопој! Г. Бољари-ћ, Нешто о елободном зидарству. Од Драгомира В. ОетојиЋа богослова IV. годнне у Рељову. Данашњи вијек, вијек „цивилизације, про-1 друштава и секата, које, ако и имаду каквнх свјете н напредка" нун је и препун је разних I нојмова о релпгији, они су са свим изоначени,