Dabro-bosanski Istočnik

Ер. 4.

Д.-Б. ИСТОЧНИК

Стр. 59.

Имају три листа, ваљда из каква требника исчупаии, и уједно сашивени, на којима се читају ове молитве: Л1олитка кездджуук, "преи вмм1И: кладико лжого милостике госиоди воже наш иже зарекиост, 8лже к тек« послКшлк илик» иророка и т. д. Жолиткл 11'злаго длждл, дл се члтнт нл сти ГЕорпе инлк'знесен'|'Е господне, инл скшесткТе стго д8\л дл се члте нл четири стрлне селл потрифи. дТлкон господ$ нол^о лнл\се: кв, нстинб достоино и прлкедно, и нрлкол'кпно когол\ нлшил! ис. христ. постлкл8лнел\ л\Т\лилл лр^лнгелл дл стрежет р'кк кодник1\'. длдТлкол неил\лт шкллстн нлднк1л\н и т. д. Један рукопис новијега времена, нема ни почетка ни свршетка, има осам листа проста читка рукописа, и по садржају рекао би да је архијерејско увјешташе свему клиру. Све ове књиге почињући од псалтира биле су неког Хаџи Мелентије од цркве (мапастира) Раче у Србији, који је у том манастиру био игуман за вријеме владе четворице дахија у Биограду, кад је Ка])а- Г 1оо})};е војску против зулумћара подигао. Истог Хаџи Мелентија спомиње и славни српски пјесник Филип Вишњић у својој пјесни „Почетак буне против дахија", кад је Фочић Мехмед. ага у Виограду говорио: „Док погубим Бирчанпн Илију, „Док погубим Обркнез Алексу,

„Они паше, а ја сам субаша, „Док погубим црнога Хорђија „Из Тополе села поносита, „Он царује, а ја субашујеи, „Док запалии Рачу иребијелу, „И погубим Хаџи Мелентија, „Кој' је влашку ћабу походио, „И уз пут се у Стамбул свратио, „У султана Ферман излагао, „За стотину исутијех дуката, „Да власима богомол.у гради, „Да је гради за седам година, „Начпни је за годину дана, „Ево има шест година дана, „Како гради око цркве куле, „И у куле џебану набавл>а, ,А по ноћи топове привлачи, „Јер се власи нечему надају и т. д. Овај Хаџи Мелентије био је игуман од Раче манастира, а родом је из Брежана, данашњег котара сребреничког у Босни. Свештеник Ристо Поповнћ у Дубравици, од ове је исте фамшшје из Брежанаца у Липеновићима (види парохија Кравица), и његов пра^ед доселио се из Брежана од Сребренице у Липеновиће, те прозван је Брежанац, због чега је цео засеок добио име Брежаици. Лако је могло бити, да је Мелентије, пошав у Србију, повео са собом и Илију из Бирча (садашњи котар власенички) у Босни, од куда тамо у Србији прозову га Илија Бирчанин. Забиљежиопоп Ристо Поповић свештеник. Описане ове све књиге налазе се данас у архиви митрополитске конзисторије у Сарајеву.

С т а} Сказание житиа кнеза (Сври Милош паде како мртав пак многи турцп навалише многа сила али милош не уме нишча проговорити него се предаде у турске руке и ту га турци свезаше и цру га доведоше тако и турци рекоше и мртву цру рекошо цре ето ти крвника мплоша устани те му стани ногом на врату жива га доведоше и рекоше турци кажи нам цре коиом ће мо га самрти уморити цар рече сваки господпн луби и оставите га жива иа умриех да видим даде везир црство брже устаните те идите на табор кнеза лазара да

| и н е. Лазара (Герблановича). етак.) видим док ниесам умро да видпм кои ће добити брже воиска се диже турска ударнше бубневи и борие п како е начин у турака кад се на бои справише туп се бапраци отворише и копиа се сва гори дигоше бапраци се ођедоше и сиграшне кулоглие на кнеза лазара ударише а кнез лазар са господом србском у цркви стоаше на литургии светаго иована служи христиански закон, стража лазарева дође кнезу лазару каже црев табор дође п наш се диже и рече видите ли брже да се воиска справи бубни ударише