Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 60.

Д.-Е. ИСТОЧНИК

Бр. 4.

кнеза лазара и борие засвираше када се србли са оружием састаше, двие се воиске ударише како гладни вуци а неки рекоше милоша кобилића овде неима и ивана косанчића и милана тошшчанина те 3 воиводе от нас отбегоше и цра на нас подигоше, бранковић вук рече, неверни кнеже лазаре турци нас уседошс шчо не бежиш лазар отговара нећу вуче ние нико от воиске погинуо иошче, него сви реците помози боже за виеру христиансеу и за крст часни хоћемо се бити и крв нашу и живот наш пролиевати. тадаи неверни вук бранковић кнеза лазара издаде и оде у турке и шњиме 7 хиљада иунака а лазар на свога кона уседе и свои мач истрже и воиску своиу прекрсти и обраиги своиу воиску прескочи и узе мученически глас на себе и вазупи веиием гласом каде отиде пролиевати крв нашу и живот наш откз'ппсмо самртна тиела непошчедимо и иего иунашства своиа да покажем на полу косову за виеру христианску и за часни крст и за цркве и за манастире и за отачаства наша ако ли кои буде неми.лостив нека биежи за невернием и бездушнием бранковићем. ту славни кнез лазар у турке улезе и за ним сва господа српска. силне се двие воиске ударише оружиа ста звека от двие воиске и тешке от множства паданиа и плача лудскога от боини витезова, колико ие земли трешна, а.ш се тешкога боиа от страха и дима стреланиа не ктеаше земла и опустише мртва и леже га и от раненика и мртви иунака витеза у крви пииваиући, крв тециаше по разбоишту како риека ко би то чудо могао преброити иуначки брои се незна, кои се ранише у крви лежи дакле (двие се) двие силне воиске ударише се и падаше како ветар каде поломи траву по полу с лица самрти иуначке у крви. Старца милкана кои пред нима саблом сиецаше и по два мртва падаиу. Марчин правду своиу на иунаштву показа турке сиекући самрти не мисли. ТриФуна огнанина зашчо глас имаиу иунаци изборни тако и зваху огнани лавн учинише и турке без числа гублаху. Погубише радону и богдана за ним неста му веће по два мртва земли падаиу, за ђецу 9 иуговића бои бише се до год сви погибоше, те силе иуначке, те невидиеше крепости кои бои учинише, а ђурицу и стефана и радована и гоика, стаиаше петра хука како вихара ветра све биаху иунак иза иунака витеза преолестна господа српска. кнез лазар за христианску виеру желушчи мртви бити чловчаству показаше на широко поле косово крваво, друга прваго пашу убише другаго пашу разбише и воиску му сву погубише и цра би разбили и воиску би му сву сломили да не издаде неверни вук бранковић лазара своискои неговом коће хотиаху сву воиску укратти на полу косову, хотитп како до подне биеше српска воиска добила от полу дана минувши турци добише и кнеза лазара

уФатише жива и руке му савезаше и цру га под чадор доведоше, те цар рече узмите 3 стиене от биела камена те и посадите докле е милош 3 скоком скочио то брзо учпните да очима видим страхоту- камене, сад идите те му лиепо подпишите име милош цра убоде сам себе погуби на нему гроб сазидаите златом га подпишите нека лежи цар с милошем поредо, каде умрем милошу главу осиеците, зашчо милош се иави непотребно е цре господине мени стобом поредо бити и лежати иего славному кнезу лазару осеците те метнпте са собом а метните иаднога милоша главу осиеците те метните испод ногу да милош двори кнеза лазара и мртва како и жива кнеза лазара кои цра уби тако и цар осуди како милош рече. Тако и милош иави се гласом велием вузупи господе плакати и рече милошу шчо ово учини чудно чудо паклига учини до данас отговара милош оно ие они учинио то ти ние са бранковићем за род шчо си год радио саде сп очима видио а то ти ниесам саде учинио саде сам ти савршио, синоћ сам се обећао на сабору саде си видио виеру моиу него си синоћ сио мене и дружину моиу те нас назва невиером пред господом а да ти е било данас виђети какву смо ти невиеру учинпли на пому косову датие било очима гледати како сва три сокола лете по полу косову како ли богато ту 7 рке сиекући на полу косову немило и недраго ниђе ние био веровати да очима видиш а кано ли да ти други каж", а теби сви остали били с тобом стаиаше а томе плачу у све би рекао ове три моие воиводе бес турака основа лазар говори блажена ти милошу десница твоиа и блажена ти сила и крепост коиа ти била у моиои власти а данас чудно показа иуначство на полу косову и цра мурата убоде п остави спомен на полу косову да се то помине ва веки амин. Милошу тебе ради данас турци крсно име прославити недадоше са господом српском ти данас моме роду крсно име прославити бу ти данас покиа сву господу српску и ветезе кои бои заиовиедају бити с турци и чинити брез нашели договора и данас иа цар мурата уби и сам се погуби и ва се нас око себе крсно име прославити недадоше не плачемо шчо сам дужан, сваки хоће умриети него данас сва гоеподства погуби на полу косову много храбри моие браће србске, кралеви и банови и воиводе моие соколови угричићи хитрени от лети иуговићи воиводе мои брчници где иест како ли погибосте пред очима моима велику шалости нам иест преводники моие радости кое веће неће родити србска земла шчо е год изродила извиши се у тому говори ние се земла родила након оние неће укинути и рече кнез лазар б'же б'же мои прттми гн дух мои и цар рече милошу главу осекоше и кнезу лазару проговорити недадоше веће му главу осекоше и у неки бунар