Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 186.

Д.-Б. ИСТОЧНИК.

Ер. 11. п 12.

Долазак Његовог Виеокопреоег боеанеког Чга се чуло, да ће Његово Виеокопреоевештенство наш љубљени архииастир Ђорђе Николајевић у нашу варош доћи, почели су се припремати овдашњи православни Срби и свештенство, да свога одличнога госта свечано дочекају. Дне 26. септембра а то је онај дан, када је г. Митрополит из Петровца у Бихаћ путовао, пзпђоше више њих — премда бјеше вријеме кишовито п неугодно у хан Беговац три сата од Бихаћа дадеко у сретање своме високом духовном старјешини. Његово Високопреосвештенство г. митрополит бјеше ирнје дошао у Беговац и одсио у жандармериској касарни, да се одмори п ужпна. Ту му се престави свештенство протопрезвптерата бихаћког а за тим грађани и српекоправославна општина. Високонреосвештени прими свију врло усрдно и љубазно, те се ш њима очински разговори, а за тим иослије два сата одмора кренуше пут Бихаћа. На нуту у Бихаћ поздрављали су Високопреосвештеног пскунљенп сељани, који су били изпшли, да впде и поздраве свога духовног оца и старјешину. У Рипчу срело је г. мигрополита онет више грађана Срба а међу њима и чланови римо-католичке опћинс бпхаћке. У граду Бихаћу свратио се најприје г. митрополпт у Срнско нравославну цркву, те је ту искупљеном народу прозборио своју Архијерејску иоучну бесједу, коју је народ са одушевљењем е мушао, а на завршетку проиратило га громко : лшо ! Из цр. е отншао је г. митрополит у свој стан, да се одмори од дугог иутовања. — Те вечери прнмио је г. митрополит котареког предстојнпка г. А. Коцп-а, а послпје опет све свештенство како мјесно, тако и оно што га је до Бихаћа допратило најљубазније, те се ш њима очпнскн разговарало. Овом прплпком нало нам је на ум и нехотице оно вријеме, када су Фанарпјотске грчке владике у иашу Крајину долазиле и са свештснством онако нечовјечно, онако деспотскн поступали, па смо се сами запитали: каква грдна разлика између тих досадањпх владика и овога данашњега? — Многима си свештеницима могао на лицу читати особито задовољство а н од многијех могао чути: „Ово је прави намјесник преблагога Спаситеља, који са благом ријечју кара као и милује, казнн као и нохвалује." — „Ја волим" — овако рече један између свештеника старпјех — „да ме овај казни, него они досадашњи похвале, јер на шта мп је њпхова хвала, кад ме један пут пред народом понизе и оцрне". —

ештенетва Митрополита Дабро* у Бихаћ. Сјутрадан а то је 27. септембра бпо је у иочаст г. мптрополпту у чиновничкој читаоннцн код Пере Сузане свечани објед, којн је српскоправославна општина приредила. На објед позвано је све свештенство како мјеено тако и нетровачко, што је допратило Високонреосвештеног господина. Осим тога нозвано је доста чиновника са котарским предстојником г. Коцијем, као и чланови римо-католичке онћине бихаћке. (Окружни предетојник није бпо тада у Бихаћу). Прву здравицу за здравље Његовог Величанетва нанпо је г. митрополит, коју пронратише са царевком, отпјевавши ју веома хармонично уз умиљати прим г. ђакона Бошковића. Другу здравицу наздравио је котарски иредстојник г. А. Коци за здравље г. митрополита. И ова здравица би пронраћена са громко: Живио ! и са црквеном стихиром: „Владико . . . Поелије ове здравице наздравио је г. мнтронолит за здравље свога милог свештенсгва и народа, а за тим оиет за здравље градоначелника г. Мехмед бега Алајбеговића изразивпш своје особито задовољство и похвалу г. градоначелнику, што му је пошло за руком, да све три вјере у граду Бихаћу тако здружи, да ее између себе братски пазе и слажу, што је во.Ћа и Божија и премилостивога цара и т. д. За тим је наздравио предсједнпк српскоправоелавне општине г. Ђорђе Калаба у здравље Његовог Високонреосвештенства, те је и ова здравпца пропраћена са: многаја љета. За тим су се редале осгале здравпце као градоначелникова, Фра Ф. ДулшљеВића жупника католичкога и осталијех, тс су све проираћене са : многаја љета. Његово Високопреосвештенство г. митронолит бпо је за све то врпјеме расположен, те и друштво тим више веселије било. Истом у пет сати иослије подне отишао је Високопреосвештени у свој стан а том је приликом прегледао мјесто, гдје би се српско-православна нова црква требала подигнути. Дне 28. септембра кренуо се Високопреосвештеии г. митрополит нут Крупе иенраћен од цјслокупног грађанства. Овом приликом неморемо пропустптн а да се не захвалпмо врло поштованом г. пресједнику католичке опћине бихаћке, као н другим члановима исте опћине, који не ножалише труда како на сусрет нзаћи, тачо н испратити чак у крупски котар нашега љубљенога госта. Особита хвала нека је овђе ноштоваиом г. Стипи Ивковићу, Чубељићу, Сукићу и другима. К. К.