Dabro-bosanski Istočnik

Стр. 122

Д.-Б. ИСТОЧНИК

животу човјечанства ; ко би могао опорећи да ннје Христова вјера доннјеиа свијету еру човјечностп ? Ко пориче да се нијесу од појава Хришћанства па оваио, људи здружили у једну велику обитељ, да ее нијесу признала лична права човјекова и да се нијесу положили прави темељи добросхваћеног изобразкења, просвјете н унапређења ? Сваки, који иоле познаје историју свнјета мораће то признати. — Но ко мозке а да не прпзна дједа л.убави и човјекољубља, којима се праведно дичи наш вијек ? Ко не види подигнуте свуда по свијету болнице и толике још проевјетне заводе. гајилигата за сирочад и осталу сиромагану дједу и дргга толика још сјајна дјола срдачне милости и човјекољубља према невољницима и оскудницима. и уопгпте онај узвигаени дл'х симпатије и милосрђа, који влада данагањим евијетом и који је непосредна потљедица божанственпх пачела Христове вјере ? Тако је и ту Хришћанство дубоко усадило стуб свога триј умфз , }ер „В т е р а ј е н а га а о в а п о б ј е д а, к о ј а побиједи с в и ј е т". Ово су укратко — љубезна моја у Господу чада — тријумФН, К01'е је подигла вјера Христова у току свјетске повјеснице; такве су побједе, кп|е је она одржала противу Богупротивнога евијета и борбе, које је пптнички водила од постања свога. А да ли је већ једном учињен крај тима борбама ? Да ли би могли бар данас казати: да је након таквих и толиких борба завладао већ мнр ? По несрећи не ! На жалост нагау превелику и данаптње вријеме, које проводимо и то је вријеме вјерске и црквене борбе ; и данас јога Христова вјера у опће има својих различитих и страшних непрпјатеља ; и данас јога црква има да се бори протпву свакојаког кукол.а, који ]е поникао и једнако ниче. унутра и око ограде њене. Истина је, да се не може казати: да су те опасности толико јавне, као гато то у прошла времена; нстина је и то: да нијесу т. ј. ти непријатељи поређани противу свете Христове вјере укупно и нз поближе као гато је то бивало у прогалости; али ко имајући' праву свијест може казати: да и данас не пријети пропаст и то велика Хрнгаћанству у опће ? Ко иоле мудар не осјећа да стојпмо на усколебаном зс мљишту ? Прем да је вијек овај у ком ми живимо, вијек просвјете и унапређења; ипак су наши дани

много лукави; а такво се што може оиазити и из самог причања свјстске повјеснице, јер управо гдје има много свјетлости, тамо и буде много сјенн, и колико је свјетлост сјајнија, толико је и сјен њена гушћа и црнија. Баците само један поглед, па ћете видити најновије Хришћанства и цркве гонитеље. Оставите на страну материјалисте и социјалисте, нихилисте и сва остала лажљива одјелења њихова, која не само Хришћанство, него и сваку другу у опће вјеру из темеља гледају да преврну ; погледајте само противу хришћански дух, к)ји се најбезобразније подругива Хришћанству; и који нечастиви дух сусретамо свуда у нагаем добу; овдје чућете псовку противу самога Бога, против божанства Исуса Христа, против чудеса његових и против цркве; вјера је, веле, промукли глашчићи тих надрикњига, будалаштина; а Хришћанство болест човјочанског мозга; тамо ћете пак видити највећу поквареност да вртпп своје безобразлуке јавно н незазорно; на гато, веле, ћудоредност ? на гато добродјетељ и њени подвизи ? Пеиостоји други свијет, не ностоји суд Божији: човјек је створен, веле. само за ова] свијет, а даље од овог свтпета човјеку послнје смрти другог свитета нема; „1едимо" дакле, веле. и „пттјмо, ]ер ћемо сјутра умријети"; онамо пак опазићете горућу жељу за пренагаањем духовне власти у непосвећене руке, да би се тијем ограничила моћ црквена и униттила њена права, те да лако постане црква проста службеница свјотстшх власти на највећу тптету и пагубу љених чада. — Тако дакле и под оваком копреном преетавља се данас противу хриптћански дух. гонећи систематично н Хритпћанство и његову свету цркву. .Љубезни моји Хршпћани! Ера коју про' водимо заиста је лукава; заиста, велим, велика опасност пријети светој нашој вјери ; али немојмо клонути; без сумње побједа мора бити на нагаој страни. Нека гунгулају ттодмукло своје нечастиве теорије непријатељи хригаћанске цркве; нека пуштају против ње своје оштре и отровне стријеле; нека нападају на њу и отимају њена права колико хоће; хришћанска црква је непобједима; основана је тврдо на божанственом темељу, те за то опет ће она на пошљетку одржати побједу, јер је „КЈЛННК к'кр!\1 ХрЈСТОГК", али из тога не слиједи да ми скрстимо руке и гледамо безбрижно шта се од црквс Хритове ради; нужно