Glas naroda

126

Ова се крпвца иора врежо дана више пЈта згвасмтн. При употребдењу овога средства неЕе се рана никад 8агнојити и не треба дртга медема онд?. Лек против болести вромпира. У НемачЕОЈ н Француекој направише покушаје, да кромпире од болести, Еоја им сад веН чешБе досаЈује, сачувајт тиме, да јих дубље укопају при сејању, И зајиста су само они кромпври болнк били, који су најгорњи били, а натггоњи су најздравији били. Стакло које се растеже. Још у оно старо доба кад је римски цар Тиберкје владао, пронашао је један човек како се прави стакло, које се растеасе. Еажу 1една да је то био стаклар, а други да је био гра5ар што куБегради. Тај човекдонесе цару Тнберију шољу, ко]"у си могао о вемљуударати а она се не5е разбити него се угне и да се прстнма исправити. Сиромдж надао се да Ее га цар бог зна како обдарити, Но цар заповеди да га одмах погубе, да нико ту опасну тајну недозна, Од то доба до сада нико није знао како се прави стакло, ко]'е се даје ковати. Сада је један Француз то пронашао. и у Шлезвји веБ сеправи стаио, које се врло тешко разбити даје али тај Француз ни по које новце неБе, да каже ту тајну како се прави то стакло, које се никако разбити неда. НеБе дуго бити и пеиџери, чаше и т. д. правиБе се од тога стакла и онда Бе читаву револуцију диБи стаклари, којиБе ти ]едаред у вегу требати. Онда Бе и лонце и шерпење и све судове по куБиодстакла правити, Јертоме стаклу ни ватра неуди. Тада Бе престати она несносна вика по сели: лонце крпаЕ, шерпењи, крпаЕ. Туча. Пронашло се, да туча по неком рачуну бива. На сунцу има неке пеге. Те пеге ва једанајст година раету а за једанајст опадају. Доказало седа кад ст те пеге највеБе да оне годнне туче најчешБе буде. Године 1817, 1830, 1838, 1848. и 1860 на^вшпе

је туче биле, а године 1817, 1829, 1837, 1849 и 1860 пеге на сунцу највеБе субиле. Године пак 1810,1823, 1834, 1844 и 1856 пеге су иа сунцу најмање биле и тих је година најмање туче било. НеЕе много времена проБи и учени људи пронаЕе и предсзазиваЕе унапред, које Ее године туче бити и ди. Још се и то пронашло, да иза оне зиме у којој се често северна сввтлост виђа обично на лето често туче 6ТД€. Згодна идобра рана за пчеле; Узме се две Фунте шећвра бела једна и по литре воде и четврт литре најбољег сирЕета (у коме нема сумпорне киселине) и то се дотле кува докле непоцрни. Он да се изаспе на тањир од порцелана, и кад оладн исече се на комађе. које се меЕе у кошнице. Чкаљем младим добро је коње ранити. У пролеБе се чкаљ сече н коњма даје. Еоњи добијају лак пролив и длака им бива светла н глатка, а коњи су при томе вдрави и добро им је. Како се гаси оџак. Свака ктЕа треба да ииа 1 до 2 Фунте у прах истучена сумпора, који се помеша са 1 до 1у а лотом барута. Чим се оџак упали, одмах се та смеса на огњишту иепод оџака запали, и човек се брзо одатле угаони. Чим се дим од сумпора у оџак дигне одмах Ее се оџак угасити, јер сумпор кад се упали у њему нитн седаде дисати нити моне што горетн. КаФом се чисти ваздух и растерује трулеж. Соба једна у којој је било смрдљиво месо очистила се од смрада чвм јепронешен тигањ у коме је било једна Фтнта онај час пржене каФе. Исто тако се смрад проходски пржењем каФе растерао. Дивљач кад се истученом ка$ом поспе остаје внше дана свежа, то је нарочито добро кад се дивљач шаље куд год. Болесничке собе најбоље је кафом чистити.

ДОПИСИ дГЛАСУ НАРОДА."

Бањалука 13. Априла 1875. Миого је веЕ протекло врбасои нашии воде, одкако последњи гласови о овоме месту умукоше. Алн ево принуђенк смоизаБи на среду са ово неколико речи, да покажемо, да шо још живииданас пакост појединаца није кадра била сатарити. Године 1874. имадосмо у нашојБогословији три проФесора, од којих двојица своју учитељску дужност добро вршише. За треБега није се могло внати, какав је, јер овај умеде своје незнање и неваљалство скрити и народу надутошБу својом импоновати. При крају школске године пак заваде се проФесори меру собом, чему је највише повода дао 5 080 РадуловиБ, јер исти тежио је за самовлашБу л гледао је, како Ее старије своје другове оборити. То му и испаде за руком. ПроФесорн бише сви одпуштени но ЈорБу би потајно обеЕано, да Бе га опет и до годнне узети. Тако и би и Јока доре на ново

за учитеља, ма да су Јацн изјавили, да они неЕе његова предавања слушати, кад је незналица. Шта више, ^аци су нудилн општину, да са својим проФесором 5оком хоЕе испит да подажу из свију школских предмета. Тако су га слабо ценили, но то се недопусти. Осим реченога 5ор?а РадуловиЕа дођева проФесора још један Аустријанац. Пв почетка се проФесорн слагаше, али, што је дикла, навикла. 5ор $е поста суревњив на свога друга и поче га опадати. Но му план неизиђе ва руком, јер на последак добн од општине одпуст из службе, којој се веЕ те сндне сплетке учитељсхе досадиле беху. рока РадудовиБ оде али преЕаше, да Ее се гровно осветити. И шта је чинио ? — Ево верног преписа од његовог писиа, из кога се види, како се страшно подло тај човек мисли осветити учитељима и грађанству Бањалучком .