Ilustrovana ratna kronika

Стр. 324

ИЛУСТРОВАНА РАТНА КРОНИКА

Св. 40.

Од Срба заробљене турске војене заставе свет ће познати не лажну и варљи ву љуску, којом се Бугари хвале, него срж, језгро, праву душу бугарску и њене покретаче. Сад ће видети цео свет, да је та бугарска језгра, да је та бугарска душа зла, трула, погана, препуњена гадним нагонима, и ваљда ће се онда покренути и културна Европа, да те антикултурне Бугаре достојно казни, а српској култури и прекомерној питомини призна вредност. Др. Лаза Марковић. Коњичка дивизија у борби Црта из српско-бугарског рата 1913. Гонити непријатеља пред собом — то је основно начело наше коњице у рату с Бугарима. И она се доследно и верно придржавала те тактике и пожњела је до сада сјајне резултате. С тога је дејство наше коњице изазвало вазда панику међу Бугарима, где се год коњица појавила; а у нашем армиском штабу изазвала је видне знаке признања. Акција коњичке дивизије, којом командује кнез Арсеније, отпочелаје одмах после мучкога препада Бугара на Злетовској реци. Нарочито ваља поменути борбу код села Петрашина и нанад на Кочане. Уочи 17. јуна, око 2 сата по поноћи извршили су Бугари подмукли напад на српске предстраже првог позива дринске дивизије. Није то био напад комитских чета, већ напад седме рилске дивизије.Српске предстраже биле су изненађене овим мучким

ство. Та га је помисао страшно мучила, јер је знао, а и сам се својим очима уверио, да Бугари не само да пе дају пардона, не само да се не смилују на српске рањенике, него их страшним мукама муче. Неке боду бајонетима, некима очи копају, уши, нос, руке и ноге секу, неке изрешетају пушчаним метцима, неке опет бацају у ватру. Све те страхоте бугарских дивљака су му ис-крсле пред очи, он се од њихове слике згрозио и дошао на грозну мисао, коју је одмах и извршио. Да би се спасао бугарских зверстава, узео је бријач из својег телећака и превукао је њиме двапут снажно преко свога врата. Срећом није одмах погинуо. Српски болничари наишли су на њега, који је био сав натопљен млазевима своје крви, однели га на превијалиште и ту су га лекари брзо завили и свест му повратили. Тај војник је дошао са својим скоро потпуно пресеченим гркљаном берлинском професору Клапу у руке, и он је скупљеним лекарима показивао тешке ране једног јунака, који није задрхтао пред смрћу, иако јој је за 10 месеци крвава два рата врло често у очи погледао, али се гадио, да се са подлим пржибабама и дивљацима бугарским састане. Сви лекари су са великим милосрђем погледали на српског јунака, који ће, срећом, оздравити, и помишљали на његову тешку и страшну душевну борбу, кад се решавао на очајни сво'ј корак. Културни свет ће сазнати од поузданих и својих људи за дивљаштва и подлаштва Бу\ ,ра. Културни

препадом и полако уступајући по вукле су се са својих стражарских места на положаје својих главнина, са коте 550 м. на коту 650 метара да ту прихвате изненадним препадом наметнуту борбу. Борба је била крвава иочајна.јер су бугарске трупе биле несразмерно бројно јаче. И ако је одбранаснаше стране била без артиљеријске ватре нису дали Бугарима ни корака напред. Пети пук држао се целе те ноћи и сутра дан целога дана без и једног топа. Коњичка дивизија налазила се на положајима око села Барбарева. Извештен хелиографским путем оо вој борби, коњички штаб авизира још истог јутра пуковима и дивизијону артилерије и осталим јединицама дивизије, да се спрема за покрет. Непријатељ је обасипао јаком артиље ријском ватром положај Дренек. Командант дивизије са штабом убрзо се нашао на положају. Команданти су спремни за полазак. Пуковник Дуњић је са својим пуком кренуо дуж барбаревске реке за село Лезово; мајор Атанасијевић прихвата команду првог пука Обилића и креће се у правцу села Кунова. И он је у току од два до три сата потпуно извршио. Веза са петим пуком стално се одржавала. Бугари су посели и утврдили се над селом Петрашином, на 1500 метара испред српских позиција. Око пола десет сати пре подне, једно бугарско одељење, не знајући за долазак првог коњичког пука локуша да обиђе лево крило нашег пешадијског пука. И чим се појави