Istočnik

Стр. 332

ИСТОЧНИК

Бр. 21

носги, те да би нри решавању стављеног Му питања, одговарао слободно, не ирезајући од римске власти, Јефт. Зигабен разјашшавајући рпјечи: јер не гледа, ко је ко примјећује: „то рекоше стога, да га нодстакну, да се не плаши ћесара и да од страха пред њим не остави их без одговора" 1 ). Бенгел пак вели: „хтједоше, да Христос опорече плаћање харача ћесару." 2 ) „Све, што ученици фарисејски о Христу рекоше н посвједочише, бјеше — по Јефт. Зигабену —- права истина^ но они то не рекоше, што баш тако мислише и хтједоше, већ да замисао своју остваре," т. ј. својим лукавим питањем на Господа, хтједоше Ра у своју корист расположити, стећи у Њега повјерења (серШш 1>епеуо1еп!пае), те Га тиме на смјели одговор принудити. Увјерени, да ће, ласкавом ријечи својом на стављено Христу питање, добити одговор позитиван или негативан, но свакако одлучан п категоричан •— пристуанше ученици фарисеја на само изложење питања свога. И тако дакле, рекоше оии, кажи нам, шта мислиш ти, треба лп дати харач ћесару или не? (Мат. 22. 17; Мар. 12, 14; Лук. 20, 22). Хоћемо ли дати, или да недамо? (Мар. 12, 14). „Брзо тражише одлучна, тачна и јасна одговора", примјећује Бенгел 3 ). (Наставиће се.) *) Толков. на Еван. отт» Мат. с. 327. 2 ) С^иотоп. ра^. 139. 3 ) ^иотоп. ра§\ 139.

При/шке јудејског народа у Јудеји око 26. г. Појава св„ Јована КрститетБа. Из дјела П. Дидоиа: Исус ХриСТОС. (Свртетак.) Тадч се роди у Израиљу човјек, одређен, да промисао и вољу Божју јави свом народу, који бијаше на силне странке раздијељен, покорен под јазичнички јарам и који бијаше у великој забуни, растрзан страстима п предрасудама. У њему поново оживише пророци, којих глас умукао бјеше од више него четири стољећа, и гробове њихове поха^аху још једини Фарисеји хотећи тим споменом уљепшати их. У њему ће зазвонити њихов глас, кад буде народу говорио о врлини, будућности и дужности, Као сви онн, које провиђење Божје шаље, бпће он анђео хранитељ и свијест читавог народа: иа име ан^ео хранитељ, који право види, и свијест, која добру учи. Он ће о оном говорити, што занима мисли свију; отуда ту она моћ, опширност и привлачна снага његова дјелања.